Da li znate ko je „prava“ panda? Ovaj mali crvenkasti slatkiš sa Himalaja!

1. Možete li da prepoznate pravu pandu?

Iako dele zajedničko ime, crvene pande nisu bliski srodnici džinovskih pandi, koje mnogi smatraju „pravim“ pandama. Sa evolutivne strane, crvena panda pripada jedinstvenoj taksonomskoj porodici Ailuridae, a deli određene osobine sa životinjama iz reda zveri, poput lasica, rakuna i tvorova. Džinovske pande, s druge strane, pripadaju potpuno odvojenoj porodici medveda Ursidae.

Međutim, priča postaje još zanimljivija: crvena panda otkrivena je 1825. godine, dok je džinovska panda otkrivena znatno kasnije, 1869. godine. Ime „panda“ dobila je zato što obe vrste imaju slične prehrambene navike u prirodi. Pa, koja je onda zapravo prava panda? Priroda, kao i obično, odbija da nam da jednostavan odgovor.

2. Imaju „palac“ za hvatanje bambusa, baš kao džinovske pande

Crvene pande se uglavnom hrane bambusom, koji hvataju pomoću posebnog ekstremiteta nalik suprotnom palcu. Iako ga koriste slično kao džinovske pande, smatra se da je ovaj „palac“ kod crvene pande evoluirao prvenstveno kao prilagođavanje za hvatanje grana i kretanje po drveću, a ne za guljenje i jedenje bambusa.

Pored bambusa, jedu i voće, korenje, sočne trave, žireve i lišajeve, ali i ptičja jaja, insekte i male sisare.

3. Žive na Himalajima i u planinskim predelima Azije

Crvene pande nastanjuju šume na velikim nadmorskim visinama u Nepalu, Indiji, Butanu, Mjanmaru i Kini. Uglavnom žive na drveću, često u blizini izvora vode i u područjima prekrivenim gustim bambusom.

U prirodi su zvanično priznate dve podvrste crvene pande, iako novija istraživanja sugerišu da bi zapravo mogle biti dve odvojene vrste.

Ailurus fulgens fulgens, nešto manja podvrsta, uglavnom živi u Nepalu, ali i u delovima Indije, Mjanmara i Butana. Ailurus fulgens refulgens prvenstveno se nalazi u Kini.

4. Više su noćne ptice nego ranoranioci

U prirodi, crvene pande žive samotnjački i uglavnom su aktivne noću, odnosno, tokom sumraka i sve do ranih jutarnjih sati.

Tokom dana najčešće odmaraju i dremaju iznad zemlje, opušteno ispružene ili sklupčane na granama drveća, u zavisnosti od vremenskih uslova. Ukratko, savršeno su savladale umetnost odmora dok ostatak sveta panično juri okolo.

5. Njihov broj u prirodi opada

Crvene pande trenutno su na IUCN listi ugroženih vrsta, a procenjuje se da u divljini živi manje od 10.000 jedinki. Ipak, njihov tačan broj nije poznat.

Propadanje staništa predstavlja najveću pretnju njihovom opstanku. Krivolov je takođe ozbiljan problem, jer se crvene pande ubijaju zbog mesa, upotrebe u tradicionalnoj medicini, ilegalne trgovine kućnim ljubimcima i njihovog prepoznatljivog crvenog krzna.

Dodatno ih ugrožavaju bolesti, prirodne katastrofe i posledice klimatskih promena. Na primer, kako temperature rastu, crvene pande će morati da se pomeraju na sve veće nadmorske visine u potrazi za odgovarajućim staništem.