U Sarajevu i danas odzvanja čekić u radionici staroj pet vekova: U Kazančiluku tri generacije Brkanića čuvaju kazandžijski zanat

Baščaršija je istorijski i kulturni centar Sarajeva. Izgrađena je u 15. veku, a uprkos požarima, ratovima i istorijskim promenama, njen duh se očuvao do danas. 

U jednom od najpoznatijih zanatskih delova Baščaršije nalazi se Kazančiluk, ulica bakrorezaca i kotlara, u kojoj se tradicija i danas čuje kroz udarce čekića o bakar.

Radnja po zaštitom UNESCO-a

Radnja Hadži-Mirsada Brkanića čuva zanat koji se u ovoj porodici prenosi generacijama. Sam prostor datira još iz 1536. godine, dok je tradicionalno zanatstvo Baščaršije deo kulturnog nasleđa koje je pod zaštitom UNESCO-a od 2005. godine.

„Ovaj zanat nije slučajan. Krajem 14. i početkom 15. veka, iz Turske je ovde stiglo oko 70 zanata, a čak 40 ulica dobilo je imena po zanatima“, priča Brkanić.

Kazandžijski zanat se u porodici Brkanića neguje generacijama

Nadži-Mirsad Brkanić se bavi ovim zanatom više od šest decenija. Prvi put je udario čekićem kada je imao samo deset godina.

„Možda nećete verovati, ali 63 godine. Od svoje desete godine učio sam zanat kod svoga oca. Ovaj zanat nije težak ko ga voli“, kaže.

Upravo ljubav prema zanatu, smatra, predstavlja njegov najvažniji uslov za opstanak.

„Kad se kaže tradicionalan, familijaran zanat, mi se trudimo da naučimo svoju decu, kao što sam ja naučen od svoga oca. Oni koji istinski vole ovaj zanat, oni će ga i naučiti.“

Izazovi savremenog turizma i privrede

Ipak, tradicija se danas suočava sa novim izazovom. Turizam je postao važan deo života Baščaršije, ali masovna proizvodnja i potreba da se roba brzo proda mogu da ugroze ono zbog čega je ovaj zanat opstao vekovima.

„Turizam uzme svoj danak. Svaki grad ima svoju čaršiju, svaki grad je turistički i onda se neko prilagodi turizmu, pa nekad napravi brz proizvod, nekvalitetan, samo da proda. Ali mi koji volimo taj zanat svoju decu učimo da nastave. Ako si ostao dosledan onome kako se radilo i pre 50, 100 ili 200 godina, tu je kvalitet.“

A upravo kvalitet, kaže, stvara i poverenje kupaca.

„Kvalitetom dobijete i jake kupce i poverenje.“

Vežba se i sluh, a ne samo baratanje čekićem

U Kazančiluku se, međutim, ne vežbaju samo ruke. Za ovaj zanat potrebno je istrenirati i sluh.

„Malopre sam pomenuo da od desete godine dolazim, vežbam ruke, čekić i sluh.“

Hadži-Mirsad danas ima još jedan razlog za ponos. Njegovu radionicu istovremeno čuvaju čak tri generacije majstora.

„Šezdeset četiri godine sam tu, a nikad nisam zapamtio da u isto vreme rade tri generacije. Mogu da se pohvalim, ja, sinovi i unučad, svi smo završeni majstori ovog zanata.“

Za čoveka koji je gotovo ceo život proveo uz bakar i čekić, nema dileme šta ovaj posao predstavlja.

„Ja sam jedan od najboljih majstora ovog zanata u svetu“, kaže, dok s ponosom pokazuje svoju sliku u UNESCO-voj knjizi koja stoji u radnji.

Dok se u savremenom Sarajevu grad menja i prilagođava novim vremenima, u Kazančiluku i dalje odzvanja isti zvuk koji je generacijama bio znak da zanat živi. I možda je upravo u tome najveća vrednost Baščaršije: nisu sačuvane samo stare ulice i radnje, već i znanje ruku koje odbijaju da dopuste da tradicija postane tek muzejski eksponat.

A kako sve izgleda uživo, pogledajte u videu: