Slatke, pospane i izbirljive: Koale spavaju do 20 sati dnevno, jedu kilogram otrovnog eukaliptusa, a vodu gotovo uopšte ne piju

Koale su među najprepoznatljivijim životinjama Australije, ali iza njihovog neodoljivog izgleda krije se niz zanimljivih osobina. Od ishrane otrovnim listovima eukaliptusa do gotovo celodnevnog spavanja, njihov način života prilično je drugačiji od onoga što bismo očekivali.

1. Ime „koala“ povezuje se sa izrazom „bez vode“

Naziv „koala“ verovatno potiče iz jednog od jezika australijskih Aboridžina, daruga, i tradicionalno se tumači kao „bez vode“ ili „bez pića“. Razlog je prilično logičan: koale najveći deo potrebne tečnosti dobijaju iz svežih listova eukaliptusa.

Pijenje vode u prirodi nije uobičajeno, ali koale ipak mogu da je piju kada je to potrebno, naročito tokom toplotnih talasa, suša ili požara.

2. Jedu listove koji su otrovni za većinu životinja

Koale su specijalizovani biljojedi koji se uglavnom hrane listovima eukaliptusa, uz povremeno konzumiranje lišća drugih biljaka.

Njihov sistem za varenje prilagođen je ovoj neobičnoj ishrani. Posebni enzimi u jetri i korisne bakterije u crevima pomažu im da razgrade otrovne materije iz eukaliptusa. Zahvaljujući tome, koala može da pojede i do kilogram lišća dnevno.

Ilustracija; Foto: Manon van Os/Shutterstock

3. Žive na jednom od najsušnijih kontinenata

Oko 70 odsto Australije čine sušna ili polusušna područja, pa su se mnoge tamošnje životinje prilagodile životu u veoma surovim uslovima.

Koale su endemska vrsta Australije i prirodno žive uglavnom na jugoistoku i istoku zemlje, duž obala Kvinslenda, Novog Južnog Velsa, Južne Australije i Viktorije. Najčešće naseljavaju šume i otvorene šumske predele u kojima dominiraju vrste eukaliptusa.

U unutrašnjosti zemlje mogu se pronaći u eukaliptusovim šumama u blizini potoka i drugih izvora vode.

4. Koala je jedini preživeli član svoje porodice

Danas postoji samo jedna vrsta koale. Ona je jedini živi predstavnik porodice Phascolarctidae, dok su joj najbliži živi rođaci vombati.

Procene govore o oko 300.000 odraslih jedinki u prirodi, ali brojnost populacije opada. Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) svrstava koale u kategoriju ranjivih vrsta.

Ilustracija; Foto: Tom Wayman/Shutterstock

5. Mnogo su bliže kengurima nego medvedima

Iako ih često nazivaju „koala medvedima“, koale zapravo nemaju nikakve veze sa pravim medvedima. Bliži su kengurima, bandikutima i oposumima.

Koale su torbari, što znači da ženke imaju posebnu kožnu kesu u kojoj se razvija mladunče. Nakon rođenja, nedovoljno razvijeno mladunče, poznato kao „joey“, instinktivno se penje u majčinu kesu, gde nastavlja razvoj.

Za razliku od njih, pravi medvedi su placentalni sisari, kod kojih se mladunče razvija u materici uz pomoć placente.

6. Ne žive u društvenim grupama

Koale su uglavnom samotnjaci. Odrasli mladunci najčešće napuštaju majčino područje i traže sopstvenu teritoriju, provodeći najveći deo života na drveću i uz relativno malo društvenih kontakata.

Ipak, teritorije pojedinačnih koala mogu se preklapati, pa ih je moguće videti na istom području u većem broju. Tokom sezone parenja tolerantnije su prema pripadnicima iste vrste.

Ilustracija; Foto: Susan Flashman/Shutterstock

7. Imaju izuzetno razvijen njuh

Miris im je veoma važan pri izboru hrane, ali i u komunikaciji sa drugim koalama. Njihov veliki nos omogućava im da procene listove eukaliptusa i izaberu one koji imaju manje štetnih materija i više hranljivih sastojaka.

Zabeleženo je i da divlje koale najpre pomirišu list pre nego što ga pojedu. Čak i među eukaliptusima očigledno postoji nešto nalik probirljivosti za stolom.

8. Mogu da spavaju i do 18 sati dnevno

Koale mogu da spavaju ili odmaraju čak 18 do 20 sati dnevno, najčešće udobno smeštene u račvama drveća.

Razlog nije lenjost, koliko god njihov raspored zvučao kao profesionalni odmor. Ishrana lišćem eukaliptusa obezbeđuje relativno malo energije, pa koale mnogo vremena provode odmarajući se kako bi je sačuvale.

Ilustracija; Foto: Ken Griffiths/Shutterstock

9. U prirodi mogu da žive do 15 godina

Dužina života koala razlikuje se između polova. Mužjaci su krupniji i imaju karakterističnu mirisnu žlezdu na sredini grudi.

Mužjaci obično žive do oko 12 godina, dok ženke mogu da dožive i 15 godina u prirodi.

10. Njihov broj u prirodi opada

Koale se danas suočavaju sa brojnim pretnjama, među kojima su krčenje šuma, gubitak i fragmentacija staništa, suše, bolesti i klimatske promene.

Poseban problem predstavljaju šumski požari. Australija ih je i ranije doživljavala, ali klimatske promene doprinose tome da požari budu učestaliji i intenzivniji.

Tokom katastrofalne sezone požara 2019/2020. stradale su ili bile ugrožene milijarde životinja, među njima i koale, čija su staništa bila teško pogođena.

Uprkos tome što izgledaju kao da su stvorene za maženje, koale su zapravo izuzetno specijalizovane životinje, savršeno prilagođene svom neobičnom načinu života. Problem je što se njihov svet brzo menja, a životinja koja je toliko zavisna od određenih stabala posebno teško podnosi nestanak staništa.