Jež nije samo slatka bodljikava kuglica: Ima oko 7.000 bodlji, lovi zmije i može da pretrči skoro 10km/h

1. Rasprostranjeni su i društveni

Postoji 17 vrsta ježeva, a nastanjuju Evropu, Afriku i Aziju. Ježevi su se dobro prilagodili i životu u gradovima i, pomalo iznenađujuće, mogu veoma dobro da opstanu u urbanim sredinama.

Često koriste groblja, zemljište uz železničke pruge, zapuštene površine, kao i javne i privatne bašte, pod uslovom da imaju dovoljno hrane i skloništa, ali i mogućnost da se kreću između teritorija i dođu u kontakt sa drugim ježevima.

2. Noćne su životinje i ne vole vrućinu

Ježevi veliki deo života provode spavajući. Tokom zimskih meseci, od novembra do sredine marta, hiberniraju u gnezdu napravljenom od opalog lišća, na zaklonjenom mestu.

Na proleće izlaze iz hibernacije, ali tokom dana uglavnom spavaju i postaju aktivni tek nakon zalaska sunca.

3. Ne podnose laktozu!

Nekada se verovalo da ježevi piju mleko direktno iz kravljeg vimena, pa su im ljudi često ostavljali posude sa mlekom. Međutim, ježevi ne podnose laktozu, pa im mleko može izazvati zdravstvene probleme.

Ako želite da nahranite ježa koji se pojavi u vašem kraju, bolji izbor je vlažna hrana za mačke.

4. Mesojedi su

Uprkos svom simpatičnom izgledu, ovi mali bodljikavi sisari su proždrljivi predatori sa veoma raznovrsnom ishranom.

Jedu gliste, puževe golaće, uholaže, stonoge, bube i druge sitne insekte, a ponekad mogu da se hrane i žabama, mladuncima ptica, zmijama, ptičjim jajima i voćem.

5. Možda slabije vide, ali zato odlično čuju i mirišu

Ježevi imaju relativno slab vid, ali to nadoknađuju odličnim sluhom i veoma dobro razvijenim čulom mirisa.

6. Bili bi odlični triatlonci, kada bi bicikl zamenili penjanjem

Ježevi su dobri trkači, vešti penjači, a umeju i da plivaju.

7. Prilično su brzi za svoje dimenzije

Jež može da dostigne brzinu od oko 9,5 kilometara na sat, mada takvu brzinu može da održava samo u kratkim naletima.

8. Teški su kao ananas, a mogu da budu dugački kao školski lenjir

Ježevi su dugački između 20 i 25 centimetara, a obično teže do 1,2 kilograma. Leđa i bokovi prekriveni su bodljama dugim oko 25 milimetara. Bodlje su zapravo preobražene dlake.

Na telu odraslog ježa nalazi se oko 5.000 do 7.000 bodlji. One izostaju na licu, grudima, stomaku, grlu i nogama, koji su prekriveni grubim, sivkastosmeđim krznom. Ono što mnogi ne znaju jeste da jež ima i mali rep.

9. Nažalost, omiljeni bodljikavi sisar je ugrožena vrsta

Iako je teško precizno utvrditi broj ježeva, prema raspoloživim procenama, njihov broj od 2000. godine opao je za više od polovine u ruralnim područjima i za oko trećinu u gradskim sredinama.

10. Mnogi ježevi stradaju slučajno

Iako je prosečan životni vek ježa dve do tri godine, mnogi ne dožive ni toliko. Stradaju na putevima, ali i zbog kosilica, trimera i hemikalija koje se koriste u baštama.