Zašto ljudi ćute kada treba pomoći, zašto menjamo sećanja i zbog čega najviše žalimo: OSAM misterija ljudskog uma

Neka istraživanja pokazala su da ljudi mogu drugačije da reaguju u grupi nego kada su sami, da često menjaju sećanja o sopstvenim odlukama i da način na koji gledamo druge može uticati na naše procene pravednosti. Ovo su neke od zanimljivih pojava koje psihologija proučava.

Psihologija pokazuje da često nismo svesni svih uticaja koji oblikuju naše odluke

Naše ponašanje nije rezultat samo svesnih izbora. Na njega utiču okruženje, emocije, iskustva i brojni mentalni obrasci. Razumevanje ovih pojava može nam pomoći da bolje razumemo sebe i odnose sa drugim ljudima.

1. Što je više ljudi prisutno, manja je verovatnoća da će neko priskočiti u pomoć

Jedan od poznatih fenomena u socijalnoj psihologiji jeste efekat posmatrača. On opisuje situacije u kojima ljudi ređe reaguju kada se oko njih nalazi veliki broj drugih osoba.

Objašnjenje je da pojedinci često pretpostavljaju da će neko drugi preuzeti odgovornost. Kada vide da ostali ne reaguju, mogu zaključiti da pomoć možda nije potrebna ili da situacija nije toliko ozbiljna.

2. Veliki pritisak tokom ispitivanja može dovesti do lažnih priznanja

Psihološka istraživanja pokazala su da način na koji se vodi ispitivanje može uticati na odgovore osobe.

Dugotrajni razgovori pod velikim stresom, osećaj pritiska ili želja da se situacija što pre završi mogu kod nekih ljudi povećati verovatnoću da priznaju nešto što nisu uradili. Zbog toga stručnjaci naglašavaju važnost pažljivih i nepristrasnih metoda ispitivanja.

3. Ljudi mogu biti iskreniji kada veruju da će njihove laži biti otkrivene

U psihologiji postoji pojava poznata kao „lažni poligraf“ ili „bogus pipeline“ tehnika. U istraživanjima se koristi kako bi se ispitao uticaj verovanja da se mogu otkriti neiskreni odgovori.

Kada ljudi misle da postoji način da se proveri njihova iskrenost, često daju odgovore koji su bliži njihovim stvarnim osećanjima i stavovima.

4. Naša procena pravde nije uvek potpuno objektivna

Ljudi često imaju potrebu da veruju da svet funkcioniše pravedno – odnosno da se dobre stvari događaju dobrim ljudima, a loše posledice dolaze kao rezultat nečijih postupaka. Ovaj način razmišljanja poznat je kao „zabluda pravednog sveta“.

Zbog toga se ponekad dešava da, kada se nekome dogodi nešto loše, ljudi nesvesno pokušavaju da pronađu razlog i objasne zašto je ta osoba „možda to zaslužila“, čak i kada za to nema opravdanja.

Istraživanja su pokazala i da naše procene mogu biti pod uticajem različitih faktora, poput toga koliko nam je neka osoba simpatična ili privlačna. Zbog toga iste situacije ponekad ne procenjujemo na potpuno isti način kada se odnose na različite ljude.

5. Dugoročno više žalimo za propuštenim prilikama nego za pogrešnim odlukama

Psiholozi su proučavali razliku između kajanja zbog nečega što smo uradili i kajanja zbog onoga što nismo uradili.

Iako pogrešne odluke mogu izazvati snažnu neprijatnost odmah nakon događaja, mnogi ljudi kasnije više razmišljaju o prilikama koje su propustili. Neizgovorene reči, neostvareni planovi i izbegnuti rizici često ostaju dugotrajni izvori žaljenja.

6. Dobitnici bronzane medalje ponekad su zadovoljniji od osvajača srebra

Način na koji procenjujemo uspeh zavisi od toga sa čim ga upoređujemo.

Sportista koji osvoji bronzu može osećati zadovoljstvo jer je osvojio medalju, dok osvajač srebra ponekad razmišlja o tome koliko mu je malo nedostajalo do zlata. Ova pojava povezana je sa konceptom „kontrafaktičkog razmišljanja“ – naše sposobnosti da zamišljamo drugačije ishode događaja.

7. Ljudi često veruju da su mogli da predvide događaje nakon što se oni dese

Poznata psihološka pojava nazvana „pristrasnost naknadnog uvida“ odnosi se na tendenciju da nakon nekog događaja mislimo da je njegov ishod bio očigledan ili predvidiv.

Na primer, nakon završetka nekog događaja ljudi često kažu: „Znao sam da će se to dogoditi“, iako ranije nisu bili toliko sigurni u ishod.

8. Psihoterapija može pomoći kod različitih psiholoških poteškoća

Brojna istraživanja ukazuju na to da određeni oblici psihoterapije mogu biti korisni u radu sa različitim emocionalnim i psihološkim problemima.

Razgovor sa stručnom osobom može pomoći ljudima da bolje razumeju svoje misli, osećanja i ponašanja, kao i da razviju nove načine suočavanja sa životnim izazovima.