Zašto ljudi ćute kada treba pomoći, zašto menjamo sećanja i zbog čega najviše žalimo: OSAM misterija ljudskog uma

Neka istraživanja pokazala su da ljudi mogu drugačije da reaguju u grupi nego kada su sami, da često menjaju sećanja o sopstvenim odlukama i da način na koji gledamo druge može uticati na na&scaron;e procene pravednosti. Ovo su neke od zanimljivih pojava koje psihologija proučava. Psihologija pokazuje da često nismo svesni svih uticaja koji oblikuju na&scaron;e odlukeNa&scaron;e pona&scaron;anje nije rezultat samo svesnih izbora. Na njega utiču okruženje, emocije, iskustva i brojni mentalni obrasci. Razumevanje ovih pojava može nam pomoći da bolje razumemo sebe i odnose sa drugim ljudima. 1. &Scaron;to je vi&scaron;e ljudi prisutno, manja je verovatnoća da će neko priskočiti u pomoćJedan od poznatih fenomena u socijalnoj psihologiji jeste efekat posmatrača. On opisuje situacije u kojima ljudi ređe reaguju kada se oko njih nalazi veliki broj drugih osoba.Obja&scaron;njenje je da pojedinci često pretpostavljaju da će neko drugi preuzeti odgovornost. Kada vide da ostali ne reaguju, mogu zaključiti da pomoć možda nije potrebna ili da situacija nije toliko ozbiljna.2. Veliki pritisak tokom ispitivanja može dovesti do lažnih priznanjaPsiholo&scaron;ka istraživanja pokazala su da način na koji se vodi ispitivanje može uticati na odgovore osobe.Dugotrajni razgovori pod velikim stresom, osećaj pritiska ili želja da se situacija &scaron;to pre zavr&scaron;i mogu kod nekih ljudi povećati verovatnoću da priznaju ne&scaron;to &scaron;to nisu uradili. Zbog toga stručnjaci nagla&scaron;avaju važnost pažljivih i nepristrasnih metoda ispitivanja.3. Ljudi mogu biti iskreniji kada veruju da će njihove laži biti otkriveneU psihologiji postoji pojava poznata kao &bdquo;lažni poligraf&ldquo; ili &bdquo;bogus pipeline&ldquo; tehnika. U istraživanjima se koristi kako bi se ispitao uticaj verovanja da se mogu otkriti neiskreni odgovori.Kada ljudi misle da postoji način da se proveri njihova iskrenost, često daju odgovore koji su bliži njihovim stvarnim osećanjima i stavovima.4. Na&scaron;a procena pravde nije uvek potpuno objektivnaLjudi često imaju potrebu da veruju da svet funkcioni&scaron;e pravedno &ndash; odnosno da se dobre stvari događaju dobrim ljudima, a lo&scaron;e posledice dolaze kao rezultat nečijih postupaka. Ovaj način razmi&scaron;ljanja poznat je kao &bdquo;zabluda pravednog sveta&ldquo;.Zbog toga se ponekad de&scaron;ava da, kada se nekome dogodi ne&scaron;to lo&scaron;e, ljudi nesvesno poku&scaron;avaju da pronađu razlog i objasne za&scaron;to je ta osoba &bdquo;možda to zaslužila&ldquo;, čak i kada za to nema opravdanja.Istraživanja su pokazala i da na&scaron;e procene mogu biti pod uticajem različitih faktora, poput toga koliko nam je neka osoba simpatična ili privlačna. Zbog toga iste situacije ponekad ne procenjujemo na potpuno isti način kada se odnose na različite ljude. 5. Dugoročno vi&scaron;e žalimo za propu&scaron;tenim prilikama nego za pogre&scaron;nim odlukamaPsiholozi su proučavali razliku između kajanja zbog nečega &scaron;to smo uradili i kajanja zbog onoga &scaron;to nismo uradili.Iako pogre&scaron;ne odluke mogu izazvati snažnu neprijatnost odmah nakon događaja, mnogi ljudi kasnije vi&scaron;e razmi&scaron;ljaju o prilikama koje su propustili. Neizgovorene reči, neostvareni planovi i izbegnuti rizici često ostaju dugotrajni izvori žaljenja.6. Dobitnici bronzane medalje ponekad su zadovoljniji od osvajača srebraNačin na koji procenjujemo uspeh zavisi od toga sa čim ga upoređujemo.Sportista koji osvoji bronzu može osećati zadovoljstvo jer je osvojio medalju, dok osvajač srebra ponekad razmi&scaron;lja o tome koliko mu je malo nedostajalo do zlata. Ova pojava povezana je sa konceptom &bdquo;kontrafaktičkog razmi&scaron;ljanja&ldquo; &ndash; na&scaron;e sposobnosti da zami&scaron;ljamo drugačije ishode događaja.7. Ljudi često veruju da su mogli da predvide događaje nakon &scaron;to se oni desePoznata psiholo&scaron;ka pojava nazvana &bdquo;pristrasnost naknadnog uvida&ldquo; odnosi se na tendenciju da nakon nekog događaja mislimo da je njegov ishod bio očigledan ili predvidiv.Na primer, nakon zavr&scaron;etka nekog događaja ljudi često kažu: &bdquo;Znao sam da će se to dogoditi&ldquo;, iako ranije nisu bili toliko sigurni u ishod.8. Psihoterapija može pomoći kod različitih psiholo&scaron;kih pote&scaron;koćaBrojna istraživanja ukazuju na to da određeni oblici psihoterapije mogu biti korisni u radu sa različitim emocionalnim i psiholo&scaron;kim problemima.Razgovor sa stručnom osobom može pomoći ljudima da bolje razumeju svoje misli, osećanja i pona&scaron;anja, kao i da razviju nove načine suočavanja sa životnim izazovima.

Zašto ljudi ćute kada treba pomoći, zašto menjamo sećanja i zbog čega najviše žalimo: OSAM misterija ljudskog uma

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest