Danas su SVETI CAR KONSTANTIN I CARICA JELENA: Ovo su NAJVAŽNIJI OBIČAJI, jedan je posebno važan za ZDRAVLJE

Sveti car Konstantin i carica Jelena u crkvenom kalendaru obeleženi su crvenim slovom, a praznik prati veliki broj običaja.

Veruje se da valja otići u crkvu i zapaliti sveću za sve mučenike koji su svoj život dali boreći se za hrišćanstvo. Uglavnom se izgovara tropar posvećen caru Konstantinu:

"Kresta tvojego obraz na nebesi vidjev, i jakože Pavel zvanije ne ot čelovjek prijem, vo carjeh apostol tvoj Gospodi, carstvujuščij grad v rucje tvojej položi: jegoće spasaj vsegda v mirje, molitvami Bogorodice, jedine čelovjekoljubče".

Prema verovanju, telo ćete očistiti od bolesti ako se tri puta umijete svetom vodicom. Takođe, ovo je imendan svim Jelenama, a zna se da je to jedno od najčešćih ženskih imena u Srba.

Ovaj praznik je slava Niša, grada u kome je rođen car Konstantin, utemeljivač hrišćanstva. Kao esnafsku slavu obeležavaju ga kujundžije i železničari.

Kult cara Konstantina i carice Jelena posbeno se neguje kod Grka i Rumuna, pa se kaže da je kod njih Konstantin kao kod nas Sveti Sava.

Ilustracija; Foto: hramikona/Shutterstock

Ovim svetiteljima posvećen je veliki broj crkava u Srbiji, a samo neke od njih su Voždovačka crkva u Beogradu, crkva Svetog Cara Konstantina i Carice Jelene u Velikom Trnovcu, crkva na Ljubišu, na Seljašnici kod Prijepolja, u Koretištu kod Gnjilana, Ivanjici, Stekerovcima kod Glamoča, Tomini kod Sanskog Mosta...

Ko su bili car Konstantin i carica Jelena

Predanje, a i neki istoričari tvrde, da je car Konstantin rođen u Nišu, od oca Konstancija Hlora, potonjeg cara zapadnih rimskim oblasti, i majke Jelene. Konstantin je rođen 274. Godine posle Hrista, a vladao je 31 godinu i deset meseci, sve dok nije umro 337. godine u Nikonidiji. Smatra se da je bio četrdeset sedmi rimski car, posle Avgusta Cezara.

Kada je 25. jula prve godine 271. Olimpijade umro Konstancije, za cara u tim oblastima proglašen je njegov sin Konstantin. U Rimu je car postao Maksencije, koji je bio tiranin, a na Istoku Likinije, Konstantinov zet.

Glasovi o Maksenijevoj tiraniji brzo su se širili, te Konstantin zamisli da Rimljane oslobodi tiranije, a između ostalog, poče misliti i o tome koga će boga uzeti da mu bude od pomoći. U to vreme hrišćanstvo se već beše uveliko razvilo i osnažilo i pored proganjanja od rimskih vlasti.

Jednog dana, oko podne, ugleda Konstantin na nebu svetao stub u obliku krsta, iznad koga je stajao natpis: "Ovim pobeđuj!" Car upita ljude oko sebe, da li i oni vide ovu nebesku pojavu, a kad mu i oni potvrdiše, car se uveri da je to čudesno Božje znamenje. Iduće noći u snu javi se caru Hristos i reče mu da načini isti onakav znak kakav je video na nebu, da se uvek nađe uz njega kao znak pobede nad varvarima. Konstantin odmah ujutru naredi da se umesto rimskih srebrnih orlova na zastavama načini veliki krst od zlata i da se on pred vojskom nosi. Konstantinova vojska, koja je većinom bila hrišćanska, oduševljeno dočeka krst kao simbol pobede i slobode.

Konstantin pođe s vojskom na Meksencija, sudari se s njim kod mulvijskog mosta nedaleko od Rima, žestoko ga potuče, a sam Maksencije, bežeći, utopi se u reci. Konstantin pobedonosno uđe u Rim, gde ga Rimljani dočekaše kao svog spasioca. Konstantin obustavi proganjanje hrišćana, zatočenicima dade slobodu, sužnjeve pusti iz tamnica, dozvoli obnovu porušenih hrišćanskih crkava, a i sam poče dizati crkve i sukupoceno ih ukrašavati.

U dogovoru sa Likinijem, Konstantin 313. izda u Milanu ukaz kojim proglasi slobodu hrišćanske veroispovesti u celoj rimskoj imperiji.

Ilustracija; Foto: chrisdorney/Shutterstock

Ali, car Likinije, i dalje mnogobožac, mrzeo je hrišćane, te ih je u svojim oblastima i dalje proganjao, više tajno no javno. Zbog toga uskoro Konstantin i on zaratiše, i posle mnogo bojeva, na kopnu i na moru, Konstantin pobedi Likinija kod primorskog gradića Halkidona, uhvati ga i pošalje u Solun. No, Likinije i dalje nije mirovao, već poče skupljati varvarsku vojsku, da bi se osvetio Konstantinu, a kad ovaj to dozna, naredi da se Likinije ubije, te Konstantin postade car samodržac cele rimske imperije. Car odmah oglasi da je hrišćanska vera gospodareća, zabrani razapinjanje na krstove, ukide gladijatorske igre, zabrani da državne vlasti prinose žrtve idolima, i naredi svetkovanje nedelje.

Da bi se raspravilo pitanje koje se odnosilo na Arijevo učenje o Sinu Božjem, Konstantin 325. godine sazove prvi Vaseljenski sabor u Nikeju, na koji je došlo 318 svetih otaca iz svih krajeva tadašnjeg hrišćanskog sveta. Sam car bio je počasni predsednik Sabora. Na Saboru je osuđena Arijeva jeres, sastavljen je Simbol Vere do osmog člana, i uređeno kada da se praznuje hrišćanska Pasha, odnosno Uskrs.

Carevim reformama protivili su se mnogobošci u Rimu, kojih je bilo još mnogo, zbog čega car osnuje sebi novu prestonicu, na mestu starog Vizantiona, koju nazove Konstantinopolj. Osnivanje Konstantinopolja palo je u vreme održavanja prvog Vaseljenskog sabora, te su sveti oci došli i osvetili temelje grada.

Majka Konstantinova, Jelena, kao pobožna žena, želela je da poseti sveta mesta u Palestini, pa zato, iz grada Drepana, koji car nazva po svojoj majci Jelenopolis, otplovi za Jerusalim i tamo joj pođe za rukom da pronađe životvoreći krst Hristov.

Pred svoju smrt, car Konstantin se razbole, pa ode u Jelenopolis u Banju. Ali, videvši da bolest postaje sve ozbiljnija, pređe u Nikomidiju. Osetivši da će umreti, nedelju dana pred smrt pozove nikodimijskog episkopa Evsevija i krsti se. Umro je 21. maja u 65. godini života. Njegovo telo preneto je u Carigrad i sahranjeno u crkvi svetih Apostola, koju je on podigao.

Na ikoni car Konstantin i carica Jelena predstavljaju se zajedno, carica mati s desne strane, a car s leve, u carskom vizantijskom ornatu, sa krunama na glavama, a među njima veliki životvoreći krst Hristov, piše Žena Blic.