Da li vas ĆASKANJE iscrpljuje? Psiholog otkriva šta to govori o vama

Postoji mnogo razloga zašto ćaskanje može da bude iscrpljujuće, od situacije u kojoj se nalazite do vašeg raspoloženja, a prema rečima psihologa, to takođe može mnogo toga da otkrije o vašem tipu ličnosti. Dr Rebeka Ker, psiholog u Carlton Psychology, objašnjava zašto neki ljudi smatraju takve razgovore iscrpljujućim i kako da ih učinimo prijatnijim.

Šta vaš iscrpljenost od ćaskanja govori o vašoj ličnosti

"Ako se ponekad mučite sa ležernim razgovorima, niste sami", objašnjava dr Ker. "Mnogi ljudi se povremeno osećaju iscrpljeno od ćaskanja. Naša spremnost da se uključimo u takve razgovore zavisi od faktora kao što su motivacija i osećaj udobnosti. Ako smo anksiozni ili u žurbi, razgovor može biti još iscrpljujući", kaže ona.

Ilustracija; Foto: Zoran Zeremski/Shutterstock

"Neformalni razgovori se često vode sa ljudima koje ne poznajemo dobro ili koje nismo videli neko vreme. U takvim okolnostima, strah od osude je izraženiji, kao i briga da ćemo napraviti grešku ili reći nešto neprijatno", dodaje psihološkinja.

Postoje i ljudi koji su skloniji takvim brigama. "Pojedinci kojima nedostaje samopouzdanja ili imaju socijalnu anksioznost osetiće ovo intenzivnije. Neformalni razgovori se često odvijaju u bučnim društvenim okruženjima, pa ako ste introvertni ili vas lako preplave nadržaji, takve situacije su po svojoj prirodi iscrpljujuće", objašnjava dr Ker.

Zašto je neurodivergentnim osobama teže da ćaskaju?

Prema njenim rečima, neformalni razgovori mogu da budu posebno izazovni i iscrpljujući za neurodivergentne osobe. "Nekim neurodivergentnim osobama su takvi razgovori teži od drugih. Na primer, osobe sa ADHD-om mogu smatrati površna ćaskanja manje zanimljivim od dubljih razgovora i moraju svesno da se trude da ne 'lutaju'. Takođe, mogu da budui svesni svoje sklonosti da prekidaju kada im ideja padne na pamet i ulažu napor da to izbegnu", kaže dr Ker.

Za autistične osobe, s druge strane, ležerni razgovor predstavlja drugačiju vrstu izazova. "Autistične osobe ponekad preferiraju razgovore koji se zasnivaju na specifičnim interesovanjima ili značajnijim interakcijama. Razlike u načinu na koji obrađuju društvene signale mogu uticati na njihovu sklonost ka ćaskanju. Za neke, takav razgovor nije instinktivan proces, već zahteva mnogo svesnog razmišljanja. To ga čini energetski zahtevnijim i manje zadovoljavajućim", objašnjava ona.

"Ovo se naziva 'maskiranje', odnosno svesni napor da sakrijete sopstvene karakteristike i ponašate se kao što bi se ponašala neurotipična osoba. Vođenje ležernog razgovora dok aktivno razmišljate o tome koliko kontakta očima treba održavati, kako gestikulirati ili da li ste postavili dovoljno pitanja predstavlja ogroman napor", zaključuje ona.

Kako možete neobavezne razgovore da učinite prijatnijim?

Dr Ker kaže da vremenom i boljim razumevanjem sopstvene ličnosti možete naučiti šta čini ležerne razgovore podnošljivijim. "Činjenica da vas ćaskanje iscrpljuje može ukazivati na nekoliko stvari, kao što su situacija u kojoj se nalazite, vaše raspoloženje, način na koji funkcionišete ili jednostavno sklonost ka dubljim vezama. Vremenom obično naučimo šta nam odgovara i u kojim vrstama društvenih interakcija uživamo i u koje smo spremni da uložimo energiju", zaključuje psiholog.