Da li vas ĆASKANJE iscrpljuje? Psiholog otkriva šta to govori o vama

Postoji mnogo razloga za&scaron;to ćaskanje može da bude iscrpljujuće, od situacije u kojoj se nalazite do va&scaron;eg raspoloženja, a prema rečima psihologa, to takođe može mnogo toga da otkrije o va&scaron;em tipu ličnosti. Dr Rebeka Ker, psiholog u Carlton Psychology, obja&scaron;njava za&scaron;to neki ljudi smatraju takve razgovore iscrpljujućim i kako da ih učinimo prijatnijim.&Scaron;ta va&scaron; iscrpljenost od ćaskanja govori o va&scaron;oj ličnosti&quot;Ako se ponekad mučite sa ležernim razgovorima, niste sami&quot;, obja&scaron;njava dr Ker. &quot;Mnogi ljudi se povremeno osećaju iscrpljeno od ćaskanja. Na&scaron;a spremnost da se uključimo u takve razgovore zavisi od faktora kao &scaron;to su motivacija i osećaj udobnosti. Ako smo anksiozni ili u žurbi, razgovor može biti jo&scaron; iscrpljujući&quot;, kaže ona.Ilustracija; Foto: Zoran Zeremski/Shutterstock&quot;Neformalni razgovori se često vode sa ljudima koje ne poznajemo dobro ili koje nismo videli neko vreme. U takvim okolnostima, strah od osude je izraženiji, kao i briga da ćemo napraviti gre&scaron;ku ili reći ne&scaron;to neprijatno&quot;, dodaje psiholo&scaron;kinja.Postoje i ljudi koji su skloniji takvim brigama. &quot;Pojedinci kojima nedostaje samopouzdanja ili imaju socijalnu anksioznost osetiće ovo intenzivnije. Neformalni razgovori se često odvijaju u bučnim dru&scaron;tvenim okruženjima, pa ako ste introvertni ili vas lako preplave nadržaji, takve situacije su po svojoj prirodi iscrpljujuće&quot;, obja&scaron;njava dr Ker.Za&scaron;to je neurodivergentnim osobama teže da ćaskaju?Prema njenim rečima, neformalni razgovori mogu da budu posebno izazovni i iscrpljujući za neurodivergentne osobe. &quot;Nekim neurodivergentnim osobama su takvi razgovori teži od drugih. Na primer, osobe sa ADHD-om mogu smatrati povr&scaron;na ćaskanja manje zanimljivim od dubljih razgovora i moraju svesno da se trude da ne &#39;lutaju&#39;. Takođe, mogu da budui svesni svoje sklonosti da prekidaju kada im ideja padne na pamet i ulažu napor da to izbegnu&quot;, kaže dr Ker.Za autistične osobe, s druge strane, ležerni razgovor predstavlja drugačiju vrstu izazova. &quot;Autistične osobe ponekad preferiraju razgovore koji se zasnivaju na specifičnim interesovanjima ili značajnijim interakcijama. Razlike u načinu na koji obrađuju dru&scaron;tvene signale mogu uticati na njihovu sklonost ka ćaskanju. Za neke, takav razgovor nije instinktivan proces, već zahteva mnogo svesnog razmi&scaron;ljanja. To ga čini energetski zahtevnijim i manje zadovoljavajućim&quot;, obja&scaron;njava ona.&quot;Ovo se naziva &#39;maskiranje&#39;, odnosno svesni napor da sakrijete sopstvene karakteristike i pona&scaron;ate se kao &scaron;to bi se pona&scaron;ala neurotipična osoba. Vođenje ležernog razgovora dok aktivno razmi&scaron;ljate o tome koliko kontakta očima treba održavati, kako gestikulirati ili da li ste postavili dovoljno pitanja predstavlja ogroman napor&quot;, zaključuje ona.Kako možete neobavezne razgovore da učinite prijatnijim?Dr Ker kaže da vremenom i boljim razumevanjem sopstvene ličnosti možete naučiti &scaron;ta čini ležerne razgovore podno&scaron;ljivijim. &quot;Činjenica da vas ćaskanje iscrpljuje može ukazivati na nekoliko stvari, kao &scaron;to su situacija u kojoj se nalazite, va&scaron;e raspoloženje, način na koji funkcioni&scaron;ete ili jednostavno sklonost ka dubljim vezama. Vremenom obično naučimo &scaron;ta nam odgovara i u kojim vrstama dru&scaron;tvenih interakcija uživamo i u koje smo spremni da uložimo energiju&quot;, zaključuje psiholog.

Da li vas ĆASKANJE iscrpljuje? Psiholog otkriva šta to govori o vama

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest