OVO JE JEDINA REČ iz srpskog jezika koja je ušla u SVE SVETSKE JEZIKE: Piše se i izgovara gotovo ISTO, a značenje budi baš jaku nelagodu

I ne samo da je postala prepoznatljiva - već je bez zamene ušla u sve svetske jezike, sa istim značenjem i oblikom. Ova reč označava mitsko biće koje nam je u detinjstvu budilo strah, dok ga danas često viđamo kao glavnog junaka romana, filmova, serija, pa i umetničkih dela.

U pitanju je "vampir" - jedina srpska reč koja se koristi širom sveta u gotovo istovetnom obliku.

Na engleskom jeziku to je "vampire", na francuskom takođe "vampire", italijanski i španski koriste "vampiro", dok je reč na drugim jezicima ostala, takođe, vrlo slična: turski "vampir", nemački "vampir", danski "vampyr", poljski "wampir" itd.. Gotovo univerzalno prisustvo u jezicima širom sveta potvrđuje koliko je ova reč duboko ukorenjena u globalnoj kulturi.

• Sigurnosni pojasevi za vozača i suvozača NISU IDENTIČNI: Evo po čemu se razlikuju
• Mnogi su zaboravili OSNOVNO pravilo iz matematike i zbog toga dobiju POGREŠAN REZULTAT: Da li znate REŠENJE OVOG zadatka?

Mitološko poreklo i slovenska tradicija

Slovenska mitologija obiluje natprirodnim bićima iz najmračnijih noćnih mora. Mnogi od njih su postali popularni širom sveta zahvaljujući romanima i filmovima, ali nijedno nije ostavilo toliki trag kao vampir - najpoznatiji slovenski monstrum.

Iako se često povezuje sa Srbijom, verovanje u vampire postojalo je kod svih slovenskih naroda, naročito na Balkanu i u Ukrajini. U zavisnosti od kraja, nazivali su ih strigoji, lampiri, lapiri, jedogonje, vjedogonje, upiri - a upravo iz ovog poslednjeg oblika potiče srpski naziv "vampir".

Razne verzije legendi o vampirima postoje od davnina. Opisi su se menjali, ali suština je ostala: vampiri su bića koja nakon smrti ustaju iz groba kako bi nanosila zlo - najčešće noću. Prema predanjima, u vampira se pretvarala osoba koja je za života bila grešna ili je umrla sa nerazrešenim poslovima. Nakon smrti, terorisala bi selo: napadala stoku, gušila ljude, pila krv...

• Od 000 do 999: Veruje se da anđeoski brojevi šalju PORUKU - evo šta znači ako viđate stalno istu cifru!
• Šta nožni prsti otkrivaju o zdravlju? Pripazite na ovih OSAM ZNAKOVA!

Ljudi su se plašili i preduzimali mere zaštite - zaključavali kuće, zatvarali prozore i pazili na svaku neobičnost u selu. Arheološki nalazi iz Bugarske i Poljske svedoče o ovim verovanjima: tela sa probodenim grudima ili odsečenim glavama pokazuju da su ljudi činili sve da spreče "povratak mrtvih". Glogov kolac se smatrao najefikasnijim oružjem protiv vampira.

Prvi istorijski vampiri

Najpoznatiji srpski vampir u narodnom predanju je Sava Savanović, koji je ovekovečen u pripovetki Milovana Glišića "Posle devedeset godina". Ova priča poslužila je kao inspiracija za kultni film "Leptirica", a njegova vodenica u selu Zarožje kod Valjeva i danas privlači posetioce.

Međutim, prvi dokumentovani slučaj vampira na koji nailazimo u pisanim izvorima je Petar Blagojević iz sela Kisiljevo (danas opština Veliko Gradište). Vest o ovom događaju prenela je 1725. godine austrijska štampa - konkretno list "Wiennerisches Diarium", što je bio jedan od prvih spisa na Zapadu gde se pominje reč "vampir".

• Ovo nikada ne biste smeli da radite sa LIMUNOM!
• Eva je stavila providnu foliju U ZAMRZIVAČ, a kada vidite koji problem je REŠILA - i vi ćete to uraditi!

Prema izveštaju, nakon Blagojevićeve smrti, u selu je u kratkom roku umrlo još deset osoba. Mnogi su tvrdili da im se Blagojević ukazivao pred smrt i da ih je davio. Njegova supruga je tvrdila da joj se mrtav muž obratio u snu i tražio svoje opanke, nakon čega je pobegla iz sela.

Bečka vlast je tada poslala komesara i lekare da ispitaju slučaj. Kada su otvorili grob, telo Petra Blagojevića navodno je bilo očuvano, bez mirisa raspadanja, sa tragovima sveže krvi u ustima. Telo je zatim probodeno kocem i spaljeno.

Danas se u Kisiljevu i dalje nalazi grobno mesto bez obeležja, za koje se veruje da pripada Blagojeviću.

Vampirska groznica u Evropi

Nakon slučaja iz Kisiljeva, vampiri su sve češće pominjani - jedan od poznatijih primera je vojnik iz Grčke koji je, po predanju, ubio vampira i "doneo" kletvu u selo Medveđa kod Trstenika.

U 18. i 19. veku u Evropi se proširila prava histerija. Ljudi su verovali u razne oblike vampira - kao bića sa oštrim zubima, bez kostiju, stvorena od krvi, pa čak i nevidljiva ili sposobna da menjaju oblik.

Za svetsku popularizaciju vampira najzaslužniji je irski pisac Brem Stoker, koji je 1897. godine objavio roman "Drakula". Lik inspirisan istorijskim vojvodom Vladom Cepešom - poznatim po surovom nabijanju na kolac, a koji je kasnije postao simbol mračnog vampira iz Transilvanije.

Ipak, pre Stokera, britanski autor Džon Vilijam Polidori napisao je novelu "Vampir" koja je utrla put današnjoj, često romantizovanoj slici vampira.