Ljudi koji se plaše da svojim roditeljima kažu "NE" najčešće imaju OVE OSOBINE

Mnogi se trude da postave granice kako bi osigurali da su njihove potrebe zadovoljene, a da se pritom ne iscrpljuju ugađajući drugima. Jasno definisane lične granice temelj su zdravih veza, ali reći "ne" roditelju često je lakše reći nego učiniti. Odrasla deca koja veruju da potrebe svojih roditelja moraju da stave ispred sopstvenih obično dele određene osobine, piše YourTango.

Osećaju se odgovornima za emocije roditelja

Odrasli koji imaju blizak odnos s roditeljima mogu da se osećaju odgovornima za njihova osećanja. Budući da su roditelji uložili vreme u njihovo odgajanje, može se činiti da im duguju sve. Iako žele sjajan odnos, često se nađu u situaciji da ne mogu da kažu "ne". Osećaj prevelike odgovornosti za tuđe emocije može biti iscrpljujući i dovesti do sagorevanja, zbog čega je važno postaviti granice.

Osećaju krivicu

Neki ljudi su prirodno skloni osećanju krivice, koji ih može izjedati. Kada osete da neko nije zadovoljan njima, naročito roditelji, to može upravljati njihovim raspoloženjem. Kako bi svima ugodili, učiniće sve što roditelji traže, čak i ako su iscrpljeni ili imaju obveze prema sopstvenoj deci. Krivica koju bi osećali sprečava ih u postavljanju granica jer im je važnije da održe mir.

Bili su "dobro dete"

U porodicama s više dece, neka su poslušnija i mirnija, pa često dobiju etiketu "dobrog deteta". Roditelji su znali da se na njih mogu osloniti za sve, za razliku od "problematične" braće i sestara. To "dobro dete" i u odrasloj dobi može osećati teret održavanja veze s roditeljima i teško im govore "ne", nastavljajući da budu osoba koja se sa svima slaže.

Previše razmišljaju

Osobe sklone prekomernom razmišljanju vagaju svaku prednost i nedostatak pre donošenja odluke, što ih može navesti da preispituju sami sebe. Kada pokušavaju da uspostave zdrave granice s roditeljima, u glavi prolaze kroz svaki mogući ishod i reakciju roditelja. To ih može uplašiti i sprečiti da uopšte postave granice. Strah od povređivanja roditelja dodatno komplikuje situaciju.

Preterano su odani

Izrazito odana osoba može imati poteškoća s postavljanjem granica, posebno prema roditeljima. Žele biti tu za sve, ali ne shvataju kakav to uticaj ima na njih same. Stavljaju se na raspolaganje ljudima do kojih im je stalo bez obzira na cenu.

Ako je takva osoba odrasla u domu bez granica, možda ni ne zna kako da ih postavi. "Ako ste odrasli u porodici bez granica, verovatno vam niko nikada nije pokazao niti vas je naučio šta su zdrave granice. Postavljanje granica je veština koja se može naučiti", kaže socijalna radnica Šeron Martin.

Usklađeni su s tuđim emocijama

Neki ljudi imaju sposobnost da "čitaju" druge i prepoznaju kako se osećaju samo posmatrajući ih. Kada takva osoba ima blisku vezu s roditeljima, može se osećati odgovornom za njihovu sreću. Ne žele da granica koju postave povredi njihova osećanja pa će izbegavati sve što bi ih moglo uznemiriti. Na kraju, oni su ti koji nose teret nečega što ih muči kako bi izbegli sukob.

Nesebični su

Velikodušni i nesebični ljudi ne žele da povrede druge. Umesto da sebe stave na prvo mesto, čine ono što veruju da drugi žele od njih. Postavljanje granica može u njima izazvati osećaj sebičnosti. Veruju da se ne zauzimaju dovoljno za druge ako se izbore za sebe.

Kada su u pitanju roditelji, lakše im je da budu preterano dostupni. Žrtvovanjem svog vremena i energije mogli bi doživeti sagorevanje, ali ponekad je u redu biti malo sebičan i postaviti važnu granicu.

Izbegavaju sukobe

Većina ljudi izbegava sukobe, a oni mogu biti posebno komplikovani kada su u pitanju roditelji. Ako neko želi da postavi granicu koja bi mogla da izazove nelagodu, radije će prećuteti i trpeti ono što ga muči kako bi sprečio svađu. Na primer, ako roditelji dolaze nenajavljeni da vide unuke, odraslo dete će možda odlučiti da zadrži svoja osećanja za sebe kako bi izbeglo sukob, iako ga takvo ponašanje opterećuje.

Vole bezuslovno

Kada neko voli bezuslovno, može smatrati da mora druge staviti ispred sebe. Boje se da će postavljanjem granice i izgovaranjem "ne" svojim roditeljima ispasti kao da ih ne vole. Žele da roditelji znaju da su uvek tu za njih. Iako se nekima možda ne čini tako, granice su temelj srećnih odnosa punih ljubavi jer štite dobrobit svih uključenih.

Osećaju se dužnima

Naši roditelji učinili su sve za nas i teško je odbaciti tu ideju. To može stvoriti osećaj da im sve moramo vratiti. Ljudi koji se osećaju dužnima svojim roditeljima teško postavljaju granice. U stvarnosti, važno je brinuti se o sebi. "Dug zbog žrtve ne opterećuje samo vaš um, već se dotiče i vašeg osećaja za moral. Ako su se vaši roditelji svega odrekli, ne bi li trebalo da budete zahvalni? Ne znači li zahvalnost ostati na tom putu, čak i ako vas to slama?" pita psihoterapeutkinja Nahid Fattahi.

Brižni su

Brižna osoba stavlja druge ispred sebe i ulaže se u njihove živote. Lako stvara snažne veze, posebno s roditeljima, zbog čega se može boriti s uspostavljanjem zdravih granica. Teško im da kažu roditeljima da im je neprijatno da razgovaraju o nečemu jer žele da ih uključe u svoj život. Umesto da se povuku, reći će roditeljima sve što žele da čuju, što s vremenom može uzeti danak.