Roditelji izabrali da im TROJE DECE DELI JEDNU SOBU! Mama objasnila ZAŠTO nemaju nameru da menjaju svoju odluku (VIDEO)

Jedna majka iz Njujorka objasnila je zašto njeno troje dece deli jednu sobu u dvosobnom stanu, ističući da to nije pitanje nužde, već svesna odluka kojom decu uče važnim životnim veštinama. Sara Almodovar (35) sa suprugom Petersonom (34) i njihovo troje dece živi u četvrti Vašington Hajts na Menhetnu, a često je pitaju šta će se dogoditi kada deca odrastu, piše "Newsweek".

Svesna odluka, a ne nužda

"Reći ću nešto što se nekima možda neće svideti", započela je Sara u videu objavljenom na Instagramu. "Ne govorim to da bih ikoga osuđivala, ali samo pitanje 'Zar vašoj deci ne trebaju odvojene sobe?' dolazi iz privilegovane pozicije. Znam o čemu govorim jer sam i sama odrasla s privilegijama."

Sara i Peterson odrasli su u vrlo različitim okruženjima. On je odrastao u gradu, deleći sobu s braćom - i to u istom stanu u kojem danas žive - dok je ona detinjstvo provela na selu, s velikim dvorištem i sopstvenom sobom za svako dete.

"Mnogi život u manjem prostoru ili deljenje sobe doživljavaju kao krajnje rešenje, ali za nas je to bio svestan izbor", rekla je Sara. "Vidimo veliku vrednost u tome da imamo manje stvari i da delimo prostor. Iskustva iz detinjstva naučila su nas koliko su bliskost i povezanost važne, a mi to svesno gradimo i kroz fizičku blizinu."

Privatnost se uči razgovorom, a ne zidovima

Njihov pristup dovodi u pitanje uvrežena shvatanja o prostoru i privatnosti. Umesto da privatnost povezuje s veličinom stana, Sara objašnjava da se ona gradi kroz postavljanje granica i komunikaciju - veštine koje njena deca rano uče upravo zato što žive blizu jedni drugih.

Stan od oko 67 kvadratnih metara godinama su prilagođavali jednostavnim "uradi sam" rešenjima, a najistaknutiji je ručno izrađen trostruki krevet na sprat. Svako dete ima svoj sprat koji služi kao lični prostor, u koji braća i sestre smeju da uđu samo uz dopuštenje.

Osećaj pripadnosti podstiče se i kroz druge, naizgled male, ali važne stvari: svako ima svoje fioke, police i ormariće. Jasno je definisano šta se deli - poput porodične biblioteke - a šta je isključivo nečije. Deca uče da pitaju za dopuštenje, prihvatiti "ne" kao odgovor i nositi se s razočaranjem, što je deo njihove svakodnevice.

"To možda zvuči kao mala i jednostavna stvar, ali upravo su takve navike temelj uzajamnog poštovanja i zdravih odnosa u zajedničkom prostoru", istakla je Sara.

Privatnost se u ovoj porodici shvata kao dogovor. Kada dete želi biti samo, na primer u kupatilu, to jednostavno kaže, a ostali to poštuju. S vremenom takve verbalne granice postaju sasvim prirodne.

Lekcija za budućnost

Sarin video pregledan je više od 24.000 puta, a u komentarima su se javili brojni roditelji sličnih stambenih aranžmana. Neki su istaknuli da im je deljenje sobe u detinjstvu kasnije znatno olakšalo život u studentskim domovima.

Sara i Peterson nadaju se da će njihova deca iz ovog iskustva poneti poruku da je "manje zapravo više" - da ispunjenje ne dolazi iz gomilanja prostora i stvari, nego iz kvalitetnih odnosa, saradnje i osećaja mira.

"Još pre nego što smo dobili decu, naš dom smo doživljavali kao oazu - mirno, otvoreno i opuštajuće mesto", rekla je Sara. "Imamo samo 67 kvadratnih metara, ali prostor deluje veće jer ga nismo zatrpali stvarima. Ugodno je i spokojno za život."