Kakav je AI kao provodadžija: Obećava manje „svajpovanja“, a da li se razume u ljubav i intimu?

Zvuči praktično, posebno ljudima umornim od površnih profila i razgovora koji brzo utihnu. Ipak, najvažnije pitanje nije koliko AI zna o nama, već da li nauka uopšte zna koje podatke treba da traži.

Psihološkinja i istraživačica muško-ženskih odnosa Ejmi M. Gordon upozorava da još ne postoji čvrsta formula koja može pouzdano da predvidi hoće li se dvoje konkretnih ljudi dopasti jedno drugom.

Znamo da u privlačnosti ulogu mogu imati fizički izgled, pozitivne osobine, bliskost, uzvraćeno interesovanje i sličnost. Ali ono što deluje uverljivo na profilu često gubi prediktivnu snagu čim ljudi sednu jedno naspram drugog.

AI ipak može imati korisnu ulogu. Može brže da prepozna jasne praktične podudarnosti, poput želje za decom, odnosa prema veri, načina života ili mesta stanovanja. Takođe, može da pomogne korisniku da bolje formuliše šta traži.

Problem nastaje kada alat postane nevidljivi vratar koji unapred uklanja ljude zbog obrasca koji korisnik ne razume i nikada ne dobije priliku da proveri uživo.

Tu je i paradoks naših izbora. Ljudi često navode poželjne osobine, a zatim ih u stvarnom susretu privuče neko ko ne odgovara zamišljenom spisku.

Algoritam koji uči samo iz „svajpovanja“ može dodatno da učvrsti kratkoročne navike: ako stalno biramo isti tip fotografije ili profila, sistem može da zaključi da je to kompatibilnost, iako je možda reč samo o poznatom estetskom obrascu.

Najrazumniji pristup je da AI tretiramo kao filter za važne životne vrednosti, a ne kao proročanstvo o hemiji. Ozbiljne prepreke ima smisla prepoznati rano, ali sitne razlike, neobičan hobi ili loša fotografija nisu dokaz da susret nema potencijal. 

Tehnologija može da smanji buku u aplikacijama, ali odnos se ipak gradi tek kroz razgovor, ponovljene susrete, pouzdanost i način na koji se dvoje ljudi ponašaju kada početni utisak prođe.