„Volim muziku i ne mogu da živim bez nje, niti bez svega što se oko nje događa!" Životna priča LUČANA PAVAROTIJA

Njegov blistav, prepoznatljiv glas, izuzetne punoće i prividne lakoće, uvek je pratio vrhunski muzički izraz. Ipak, postojalo je nešto više što je dopiralo do njegovih slušalaca: zarazna radost s kojom je nastupao i jedinstvena ljudskost koja je prožimala svaku notu. Pavarotiju je kao umetniku bilo najvažnije da ispriča priču koju će svako ko ga čuje zauvek pamtiti.

Foto: Marko Rupena/shutterstock.com

Tokom izuzetne profesionalne karijere duge 45 godina, nastupao je na pozornicama širom sveta, od Pekinga do Belfasta, od Njujorka do Napulja, od Amazonije do Amsterdama. Njegova saradnja sa uglednom britanskom diskografskom kućom Decca, koja je trajala četiri decenije, iznedrila je bogatu diskografsku zaostavštinu kakva se i danas retko može nadmašiti.

Sve je umeo i voleo da peva - od opere, preko napolitanskih melodija, do pop i rok klasika

Muzika je bila u središtu njegovog života, a nijedan klasični pevač pre njega nije s tolikom otvorenošću prihvatao raznovrsne i smеле muzičke žanrove i oblike zabave. Od velikih operskih dela 19. veka, preko napolitanskih pesama njegove rodne Italije, do pop i rok klasika s prelaza u 21. vek, Pavarotijeva strast i posvećenost muzici, kao i izuzetni uspesi koji su iz njih proistekli, zauvek su promenili muzičku scenu.

Sećanje na Lučana Pavarotija čuva lik tehnički izvanrednog tenora, majstora prenošenja emocija i povezivanja s publikom kroz muziku, ali i čoveka dubokog humanističkog senzibiliteta. Svojim umetničkim nasleđem, delima i humanitarnim angažmanom, nastavlja da ostavlja neizbrisiv trag u životima miliona ljudi.

Obožavao fudbal

U leto 1990. godine, svet je zahvatila prava fudbalska groznica. Održavalo se Svetsko prvenstvo u fudbalu, a u središtu tog vrtloga uzavrelih emocija, visoka umetnost i popularna kultura spojile su se kao nikada ranije. U Velikoj Britaniji, BBC je za muzičku temu svojih prenosa odabrao ariju „Nessun dorma“ iz poslednje Pučinijeve opere „Turandot“. Izabrana verzija bila je u izvođenju Lučana Pavarotija, koji je tokom svega nekoliko uzbudljivih nedelja od zvezde postao svetska superzvezda. Ipak, njegov put od miljenika operskog sveta do imena poznatog svakom domaćinstvu nije se završio na granicama Velike Britanije.

Muzika i humanost

Dok se prvenstvo, kojim je sudbina htela da se održi upravo u Italiji, zemlji koja je svetu podarila operu, bližilo kraju, u Rimu se odigrao još jedan događaj koji će zauvek promeniti način na koji javnost doživljava klasičnu muziku: koncert trojice tenora. Pavaroti, Plasido Domingo i Hoze Kareras bili su ne samo najproslavljeniji tenori svoje generacije već i strastveni ljubitelji fudbala. Prilika da se leto vrhunskog fudbala zaokruži jedinstvenim koncertom, uz prikupljanje sredstava za humanitarnu organizaciju koja se bavila borbom protiv leukemije i koju je podržavao Kareras, i sam nekada oboleo od te bolesti, nije se mogla lako propustiti.

Te večeri, u rimskim Karakalinim termama, mestu od izuzetnog istorijskog značaja, održan je koncert koji će i sam ući u istoriju. Atmosfera je bila ispunjena iskrenim prijateljstvom i vedrim, gotovo neverovatnim odsustvom takmičarskog duha. Bio je to dan uoči finalne utakmice između Nemačke i Argentine, koja je trebalo da bude odigrana na rimskom Olimpijskom stadionu, a iščekivanje je dostizalo vrhunac. Ipak, dok je publika zauzimala mesta u tom drevnom ambijentu, niko nije mogao da nasluti kakav će značaj ovaj koncert imati.

Natpevavanje trojice tenora

Kareras je pevao sa snažnom strašću koja je bila njegov zaštitni znak, a njegov nežni, svetliji tenorski glas bio je odmah prepoznatljiv. Domingo je, kao i uvek, pokazao vrhunski profesionalizam, s lakoćom se krećući kroz različite muzičke stilove i pevajući svojim tamnim tenorom, obojenim baritonskim prizvukom. Ipak, srca publike osvojio je Pavaroti, koji je tokom čitave večeri delovao opušteno i nasmejano. Njegova upečatljiva pojava i snažna ličnost dale su posebnu energiju čitavom događaju. A kada su, u završnici koncerta, trojica tenora zajedno izvela ariju „Nessun dorma“, došlo je i do svojevrsnog vokalnog nadmetanja, iz kojeg je italijanski tenor izašao kao ubedljivi pobednik. Pavaroti se tako pridružio svom slavnom sunarodniku Enriku Karuzu, gotovo čitav vek ranije, kao operski pevač čije je ime postalo poznato širom sveta.

Glas, harizma, radost, snovi, slava bez presedana

Pavarotijeva životna priča u mnogo čemu prati tradicionalni put operskog pevača: spoj izuzetnog talenta, napornog rada i solidne doze čiste sreće. U teoriji, takav uspeh mogao je da se dogodi u bilo kom trenutku. Ipak, upravo zahvaljujući ogromnom razvoju medija u poslednjim decenijama 20. veka, Pavaroti je za relativno kratko vreme stekao međunarodnu slavu koja je po svom dometu i intenzitetu bila izuzetna.

„Moj otac je bio veoma lep tenor. Nikada nije profesionalno nastupao kao solista na sceni, ali je pevao u horu našeg grada. Ulivao mi je samopouzdanje jer sam ponekad odlazio da sedim pored njega na sceni. To je za mene bilo neverovatno iskustvo, zbog kojeg sam pomislio: ‘Možda ću jednog dana i ja moći da dođem ovde i pevam kao tenor koji sada nastupa.’“

Lučano Pavaroti, časopis Gramophone

Živeo je za muziku

Kada bi karijeru poput njegove trebalo sažeti u epitaf, teško da bi se mogle pronaći prikladnije reči od onih samog Lučana Pavarotija:

„Volim muziku i ne mogu da živim bez nje, niti bez svega što se oko nje događa. Volim ljude, volim da komuniciram s njima i volim aplauz. To je nešto najlepše što čovek može da doživi.“