„Na svetu postoje samo tri globalna brenda: ISUS, KOKA-KOLA I PELE!“ Životna priča jednog od najboljih fudbalera svih vremena

Bobi Čarlton jednom je rekao da je fudbal možda „izmišljen baš za njega“. Pelea mnogi smatraju jednim od najvećih fudbalera svih vremena. Njegova veština, neverovatna brzina i preciznost pred golom učinile su ga nacionalnim herojem Brazila i svetskom sportskom ikonom.

Van terena zalagao se za poboljšanje uslova života najugroženijih ljudi u društvu.

 

Od siromaštva do fudbalskog vrha

Edson Arantes do Nasimento rođen je 23. oktobra 1940. godine u gradu Tres Korasoes, na jugoistoku Brazila. Na izvodu iz matične knjige rođenih navodi se 21. oktobar, ali je Pele tvrdio da taj datum nije tačan. „U Brazilu nismo toliko opterećeni preciznošću“, govorio je.

Ime je dobio po izumitelju Tomasu Edisonu, jer je, prema njegovim rečima, struja uvedena u porodični dom neposredno pre njegovog rođenja. Roditelji su kasnije izbacili slovo „i“ iz njegovog imena.

Prve šuteve izvodio - krpenjačom

Odrastao je u skromnim uslovima u gradu Bauru, gde je kao dečak povremeno radio u lokalnim kafićima kako bi pomogao porodici. Otac ga je naučio da igra fudbal, ali nisu imali novca za pravu loptu, pa je Pele po ulici šutirao smotane čarape.

Nadimak Pele dobio je još u školi. Ni on ni njegovi drugovi nisu znali šta ta reč znači. Fudbaleru se nadimak nije naročito dopadao jer ga je podsećao na dečji govor na portugalskom.

Kao tinejdžer počeo je da igra za lokalne amaterske ekipe. Posebno mu je odgovarao mali fudbal, koji je tada postajao popularan u njegovom kraju.

„Prihvatio sam ga kao riba vodu. Mnogo je brži od fudbala na travi i morate veoma brzo da razmišljate“, prisetio se kasnije.

Prvi ugovor potpisao sa samo 15 godina

Sa juniorskom ekipom Atletik kluba Bauru osvojio je tri državna omladinska prvenstva i skrenuo pažnju na svoj talenat.

Godine 1956. trener Valdemar de Brito odveo ga je u lučki grad Santos, na probu u istoimeni profesionalni klub. Bio je uveren u sposobnosti svog štićenika i upravi je najavio da će Pele postati najbolji fudbaler na svetu.

Pele je opravdao njegova očekivanja i u junu 1956. potpisao ugovor sa Santosom. Imao je samo 15 godina.

Najmlađi strelac na Svetskom prvenstvu

Već naredne godine priključen je prvom timu Santosa, a na debitantskoj utakmici postigao je prvi od brojnih golova u karijeri. Brzo je izborio mesto u startnoj postavi i već u prvoj sezoni postao najbolji strelac prvenstva.

Samo deset meseci nakon potpisivanja profesionalnog ugovora pozvan je u reprezentaciju Brazila.

Debitovao je protiv Argentine na stadionu Marakana. Brazil je izgubio 2:1, ali je jedini gol za njegov tim postigao šesnaestogodišnji Pele, postavši najmlađi strelac u istoriji međunarodnih utakmica.

Povreda kolena dovela je u pitanje njegovo učešće na Svetskom prvenstvu 1958. godine u Švedskoj. Ipak, saigrači su insistirali da bude uvršten u ekipu, pa je Pele debitovao na Mundijalu protiv Sovjetskog Saveza.

U četvrtfinalu protiv Velsa postigao je gol i postao najmlađi strelac u istoriji Svetskih prvenstava. U polufinalu protiv Francuske, pri vođstvu Brazila od 2:1, postigao je tri gola u drugom poluvremenu i odveo ekipu do pobede.

U finalu protiv Švedske zatresao je mrežu dva puta, a Brazil je slavio sa 5:2 i prvi put postao svetski prvak.

Po povratku u domovinu, Pele je pomogao Santosu da 1958. osvoji prvenstvo države Sao Paulo, a sezonu je završio kao najbolji strelac.

„Pele nije rođen na istoj planeti kao mi ostali“

Godine 1962. Santos je ostvario čuvenu pobedu nad evropskim prvakom Benfikom. Pele je postigao het-trik u Lisabonu, a golman portugalskog kluba Kosta Pereira priznao je da nije mogao da zaustavi Brazilca.

„Došao sam nadajući se da ću zaustaviti velikana, a otišao uveren da me je nadmudrio neko ko nije rođen na istoj planeti kao mi ostali“, rekao je Pereira.

Nacionalno blago Brazila

Na Svetskom prvenstvu 1962. godine Pele se povredio već na početku turnira i nije mogao da nastavi takmičenje. Uprkos tome, interesovanje evropskih velikana za njega bilo je ogromno. Među klubovima koji su želeli da ga dovedu bili su Mančester junajted i Real Madrid.

Brazilske vlasti strahovale su da bi njihov najveći fudbalski talenat mogao da ode u inostranstvo, pa su ga proglasile „nacionalnim blagom“ kako bi sprečile njegov transfer.

Mundijal 1966. godine u Engleskoj bio je razočaranje i za Pelea i za Brazil. Protivnički igrači često su ga grubo faulirali, naročito na utakmicama protiv Portugala i Bugarske. Brazil nije prošao grupnu fazu, a povrede su Peleu onemogućile da pokaže svoj puni potencijal.

U međuvremenu je i Santos počeo da gubi nekadašnju snagu, pa je njegov doprinos timu postajao sve manji.

Mundijal 1970. i tim za istoriju

Pred Svetsko prvenstvo 1970. godine u Meksiku, Pele se približavao tridesetoj i nije bio siguran da želi ponovo da igra za reprezentaciju. Bio je izložen i istragama vojne diktature u Brazilu, koja je sumnjala da je naklonjen levici.

Ipak, odlučio je da nastupi i postigao četiri gola na svom poslednjem Svetskom prvenstvu. Bio je deo reprezentacije Brazila koja se često opisuje kao jedan od najboljih timova u istoriji fudbala.

Jedan od najpoznatijih trenutaka turnira dogodio se na utakmici protiv Engleske. Peleov udarac glavom delovao je neodbranjivo, ali je golman Gordon Benks izveo odbranu koja je ostala upamćena kao „odbrana veka“.

Brazil je u finalu pobedio Italiju sa 4:1 i treći put osvojio Svetsko prvenstvo, čime je stekao pravo da trofej Žila Rimea zadrži trajno. Pele je i u finalu postigao gol.

Poslednju utakmicu sa reprezentacijom igrao protiv - Jugoslavije

Poslednju utakmicu za reprezentaciju odigrao je 18. jula 1971. godine protiv Jugoslavije u Rio de Žaneiru. Od brazilskog klupskog fudbala oprostio se 1974. godine.

Dve godine kasnije potpisao je za njujorški Kosmos. Iako više nije bio na vrhuncu karijere, njegov dolazak znatno je povećao interesovanje za fudbal u Sjedinjenim Američkim Državama.

Godine 1977. Santos i Kosmos odigrali su rasprodat oproštajni meč u njegovu čast. Pele je po jedno poluvreme nastupio za svaki tim.

Svetska ikona i ambasador

Pele je i nakon završetka karijere ostao jedna od najpoznatijih i najplaćenijih sportskih ličnosti na svetu. Okušao se u glumi i 1981. godine pojavio u filmu „Bekstvo u pobedu“, zajedno sa Silvesterom Staloneom i Majklom Kejnom. Imao je brojne sponzorske ugovore, a njegovo ime postalo je globalni brend.

Godine 1992. imenovan je za ambasadora Ujedinjenih nacija za ekologiju i životnu sredinu, a kasnije je postao i ambasador dobre volje Uneska. Godine 1997. britanska kraljevska porodica odlikovala ga je počasnim zvanjem viteza komandanta Reda Britanske imperije.

Borio se protiv korupcije u brazilskom fudbalu

Kada ga je brazilski predsednik Fernando Enrike Kardoso 1995. imenovao za ministra sporta, Pele je predvodio napore za suzbijanje korupcije u brazilskom fudbalu. Zakon poznat kao Peleov zakon, usvojen 1998. godine, doprineo je modernizaciji upravljanja sportom u zemlji.

Kasnije se povukao iz uloge u Unesku, nakon što su se pojavile optužbe da je i sam učestvovao u koruptivnim radnjama. Dokazi koji bi potvrdili te navode nisu pronađeni.

Imao je značajnu ulogu i u uspešnoj kandidaturi Rio de Žaneira za domaćina Olimpijskih igara 2016. godine. Tokom ceremonije zatvaranja Igara u Londonu 2012. učestvovao je u simboličnoj primopredaji domaćinstva Brazilu.

Godine 2005. dobio je nagradu BBC-ja za životno delo u sportu.

Tri braka i petoro (priznate) dece

Pele se 1966. oženio Rozemeri dos Reis Čolbi, sa kojom je dobio dve ćerke i sina. Razveli su se 1982. godine, nakon što je Pele dovođen u vezu sa manekenkom i filmskom zvezdom Šušom.

Kasnije se oženio pevačicom Asirijom Lemos Sejksas, sa kojom je dobio blizance. Njihov brak se završio razdvajanjem. Godine 2016. oženio se Marsijom Sibele Aoki, japansko-brazilskom poslovnom ženom koju je upoznao još 1980. godine.

Pojavljivale su se tvrdnje da je tokom vanbračnih veza dobio i drugu decu, ali Pele nije želeo da ih prizna.

Zdravstveni problemi i poslednje godine

Poslednjih godina života Pele se često suočavao sa zdravstvenim problemima. U septembru 2021. godine operisan mu je tumor debelog creva, nakon čega je duže od godinu dana primao hemoterapiju.

Uprkos bolesti, nastojao je da zadrži vedar duh. U objavi na Instagramu, pre poslednjeg odlaska u bolnicu u novembru 2022. godine, našalio se da ide na svoju „mesečnu posetu“.

Zahvalio je i organizatorima Svetskog prvenstva u Kataru, gde je jedna zgrada bila osvetljena porukom: „Brzo ozdravi, Pele“.

„Pele je bio više od običnog igrača“

U poznijim godinama teško se oporavljao od operacije kuka, često se kretao u invalidskim kolicima i imao problema sa hodanjem. Ipak, u najboljim igračkim danima oduševljavao je milione navijača svojom atletskom spremnošću i prirodnim talentom, zbog kojeg su ga poštovali i saigrači i protivnici.

Njegovo ime bilo je poznato i ljudima koji nisu pratili fudbal. Pele se jednom našalio da na svetu postoje samo tri zaista globalna brenda: Isus, Koka-Kola i Pele.

Mađarski fudbalski velikan Ferenc Puškaš smatrao je da Pele prevazilazi okvire običnog igrača.

„Pele je bio iznad toga“, rekao je.

Možda je njegovu veličinu ipak najbolje opisao Nelson Mandela:

„Gledati ga kako igra značilo je posmatrati dečju radost sjedinjenu sa izuzetnom gracioznošću odraslog čoveka.“