Sinan Sakić rođen je na današnji dan: Od konobara i bubnjara do legende narodne muzike

Sinan Sakić bio je jedan od najpoznatijih pevača narodne i folk muzike na prostoru bivše Jugoslavije. Rođen je 13. oktobra 1956. godine u Loznici, a preminuo je 1. juna 2018. godine u Beogradu, u 62. godini života. Muzičku karijeru započeo je 1978. godine, a do 2017. objavio je 29 albuma. Iza sebe je ostavio desetine hitova koje i danas rado slušaju ljubitelji narodne muzike širom regiona, piše portal Biografija.org.

Od bubnjeva do mikrofona

Muzika Sinanu Sakiću nikada nije bila strana, ali u početku nije zamišljao sebe ispred mikrofona. Godinama je svirao bubnjeve, negujući ljubav prema muzici sve do 1984. godine, iako je tada već uveliko gradio pevačku karijeru.

Pred kraj sedamdesetih godina radio je kao konobar u jednoj kafani, a zarada mu nije bila velika. Prijatelji su mu govorili da bi trebalo da se oproba u pevanju jer su verovali da bi od toga mogao da živi. Sinan je tu ideju u početku odbacivao, tvrdeći da ne zna da peva.

Kako je kasnije pričao novinarima, možda bi tako i ostalo da jednom, sasvim slučajno, nije zapevao pred čovekom koji mu je ponudio 500 dinara samo da ga čuje kako peva. U to vreme taj iznos odgovarao je dvema mesečnim platama konobara. Sinan se nije mnogo dvoumio i otpevao je jednu pesmu. Čovek je bio oduševljen njegovim izvođenjem i dao mu novac.

Taj događaj podstakao ga je da počne ozbiljnije da uči i peva narodne pesme. Vežbao je i po pet pesama dnevno, a na njegovom repertoaru našle su se numere Tome Zdravkovića, Šabana Šaulića i drugih poznatih izvođača.

Imao je sreću da ga čuju iskusni autori, među kojima su bili Radoje Mitrović i Miodrag M. Ilić. Iliću, poznatijem kao Mile Bas, dopalo se Sinanovo neobično pevanje.

Nije prošlo mnogo vremena, a Sinan je u studiju snimio svoju prvu pesmu, „Rastanak kraj reke“. Bilo je to 1978. godine. Pesma je brzo privukla pažnju publike, a već 1979. snimio je još dve numere, „Kulu gradim“ i „Jedna tuga za dva druga“, koje su takođe dobro prošle. Bio je to nagoveštaj uspešne muzičke karijere.

Muzička karijera i najveći hitovi

Sinan je kao mladić bio veseljak, a svoje raspoloženje prenosio je i na pesme. Publika je to prepoznala na njegovom albumu „Miko, druže moj“, sa kojeg se posebno izdvojila pesma „Janičar“.

Album „Reci sve želje“ snimio je 1982. godine, a ubrzo je postao jedan od najslušanijih pevača u Jugoslaviji. Njegova popularnost rasla je iz dana u dan, a veliku ulogu u tome imala je saradnja sa kompozitorom Miodragom M. Ilićem, poznatijim kao Mile Bas.

Ilić je komponovao veliki broj Sinanovih hitova koji se slušaju i danas i koji su postali evergrini narodne muzike.

Pesmu „Ej, od kad sam se rodio“ mnogi smatraju kafanskom himnom. Mile Bas potpisuje i brojne druge poznate numere iz Sinanovog repertoara, među kojima su „Reci sve želje“, „Sudbina me na put šalje“, „Zoko moja Zoko“, „Pusti me da živim“, „Sve je postalo pepeo i dim“, „Izađi na pet minuta“, „Pevaj mi o njoj“, „Nemam para, nemam sreće“, „Svirajte, napraviću lom“ i „Svi greše“.

Saradnju sa ovim kompozitorom Sinan je nastavio i kao član čuvene velike petorke Južnog vetra, okupljene početkom osamdesetih godina.

Velika petorka Južnog vetra

Legendarni sastav Južni vetar činili su Dragana Mirković, Šemsa Suljaković, Sinan Sakić, Mile Kitić i Kemal Malovčić. Grupa je formirana osamdesetih godina na inicijativu Mileta Bassa.

Imali su specifičan i prepoznatljiv zvuk koji je postao zaštitni znak Južnog vetra. Njihovi koncerti beležili su veliku posećenost, a albumi su dostizali visoke tiraže. Nastupali su na turnejama pod sloganom „Velika petorka Južnog vetra“.

Posle više godina zajedničkog rada, Južni vetar se raspao, a članovi velike petorke nastavili su individualne karijere. Njihov muzički pravac kasnije je povezivan sa razvojem turbofolka, naziva koji je popularizovao muzičar Rambo Amadeus.

Sinan Sakić sarađivao je sa Južnim vetrom do 2001. godine, prema pisanju portala Biografija.org.

Prvi album sa Južnim vetrom prodat u 70.000 primeraka

Prema pisanju portala Biografija.org, prvi Sinanov album sa Južnim vetrom postigao je izuzetan uspeh i prodat je u čak 70.000 primeraka.

Kako navodi ovaj portal, izdavačka kuća Diskos u početku je odštampala samo 2.000 primeraka albuma. Oko šest meseci nakon objavljivanja, firma Univerzal iz Tuzle zatražila je 5.000 primeraka. To je iznenadilo sve uključene, ali su nove ploče brzo odštampane i poslate naručiocu.

Potražnja je nastavila da raste, pa je album na kraju dostigao tiraž od 70.000 primeraka.

Sinan je govorio da u svakoj njegovoj pesmi ima najmanje 90 odsto njega. Isticao je da nikada ne bi otpevao pesmu koju nije doživeo kao svoju i koja ga nije emotivno dotakla, bez obzira na to koliko bi veliki hit mogla da postane.

Zbog toga su neke njegove pesme bile posvećene ljudima koji su mu mnogo značili. Među njima se posebno izdvajaju „Oče moj“ i „Sabina“, posvećene njegovom ocu i supruzi.

Prema pisanju portala Biografija.org, Sinan je plakao dok je snimao pesmu „Oče moj“. Ta numera mu je bila posebno emotivna i bolna jer mu je otac preminuo veoma mlad. Zbog toga ju je, prema istom izvoru, retko izvodio na koncertima.

Povratak na scenu posle teške saobraćajne nesreće

Početkom dvehiljaditih godina Sinan je napravio pauzu u nastupima nakon teške saobraćajne nesreće koju je jedva preživeo. Automobilom je, prema pisanju portala Biografija.org, upravljao njegov menadžer Nikola Idžan.

Nakon oporavka, 2003. godine vratio se na muzičku scenu sa novim pesmama i uspešno nastavio karijeru.

Album „Emotivac“ objavio je 2005. godine. Sa njega su se izdvojile pesme „Lepa do bola“, „Umreću s osmehom“ i „Mene kući niko ne čeka“, koje su postale veoma popularne.

Usledili su albumi „To je život moj“ iz 2009, „Šalu na stranu“ iz 2011. i „Brate“ iz 2012. godine.

Poslednji album, „Jedina“, objavio je 2014. godine za Grand produkciju. Na njemu se nalazi devet novih pesama, a Sinan je sarađivao sa proverenim autorskim timom. Producent albuma bio je Srki Boj, dok su na pesmama radili i Dejan Kostić, Saša Lazić, Kristijan Jovanović, Goran Radinović i drugi autori.

Koncerti na Tašmajdanu

Sinan Sakić je gotovo svake ili svake druge godine održavao velike koncerte na beogradskom Tašmajdanu. Nastupi na ovom mestu postali su njegov zaštitni znak, a publika ih je s nestrpljenjem iščekivala.

Poslednji koncert na Tašmajdanu održao je u junu 2017. godine i bio je izuzetno posećen.

Prema pisanju portala Biografija.org, tokom tog nastupa jedan obožavalac popeo se na binu i počeo da ljubi Sinanove cipele, što je ovaj portal opisao kao pokazatelj pevačeve popularnosti među fanovima.

Porodični život

Sinanova supruga zvala se Sabina. Venčali su se 29. juna 1981. godine, a ona mu je, prema pisanju portala Biografija.org, bila podrška u najlepšim, ali i najtežim trenucima života.

Sinan joj je posvetio pesmu „Sabina“, u kojoj je opevao ljubav koju je osećao prema njoj.

Par je imao četvoro dece, tri sina i ćerku. Sinovi se zovu Rašid, Elvis i Alen, a ćerka Đulkica. Rašid je najstariji, dok je Alen najmlađi sin.

Bolest i smrt

U oktobru 2017. godine, zbog pogoršanja zdravstvenog stanja, Sinan Sakić primljen je na lečenje u Klinički centar u Tuzli, u Bosni i Hercegovini. Prema pisanju portala Biografija.org, bio je smešten na odeljenje intenzivne nege i bolovao je od jetrene encefalopatije.

Tada su se pojavile i lažne vesti o njegovoj smrti, koje je demantovala supruga Sabina. Prema navodima portala, ona je potvrdila da je Sinan teško bolestan, ali je naglasila da nije preminuo u toj bolnici.

U maju 2018. godine trebalo je da bude podvrgnut transplantaciji jetre u klinici u Padovi, u Italiji. Međutim, zdravstveno stanje mu se iznenada pogoršalo.

Sinan Sakić preminuo je 1. juna 2018. godine u Beogradu, u 62. godini života. Iza sebe je ostavio suprugu, četvoro dece i bogatu muzičku zaostavštinu koja i danas ima posebno mesto među ljubiteljima narodne muzike.