Životna priča Endija Vorhola: Od siromašnog dečaka do kralja pop arta koji je promenio svet umetnosti

Nema ko nije čuo čuvenu rečenicu „Svako će jednom biti slavan na 15 minuta“, koju je krajem šezdesetih godina 20. veka izgovorio Endi Vorhol.

Malo je, međutim, poznato da je jedan od najuticajnijih umetnika 20. veka poticao iz rusinske porodice – istog naroda iz kojeg potiče i srpski atletičar Mihail Dudaš, a prema pojedinim istorijskim tumačenjima - i čuvena Hurem sultanija.

Endru Vorhola Džunior se rodio 6. avgusta 1928. Slovo „a“ iz prezimena nestalo je nakon štamparske greške na jednom od njegovih prvih ilustratorskih radova. Kasnije je zadržao prezime Vorhol.

Kao dete je bio često bolestan. Preležao je Sidnehamovu horeju (poznatu i kao „ples svetog Vida“), zbog čega je dugo bio vezan za krevet. Tada je mnogo crtao, slušao radio i skupljao fotografije filmskih zvezda, što je kasnije snažno uticalo na njegov umetnički izraz.

Ilustracija; Foto: B..Robinson/Shutterstock

Obožavao je slavne ličnosti. Naslikao je neke od najpoznatijih portreta u istoriji moderne umetnosti, među kojima su Merilin Monro, Elvis Prisli, Elizabet Tejlor i Mao Cedung.

Konzerva supe postala je umetnost. Njegova serija slika sa Campbell's konzervama supe danas je jedan od najprepoznatljivijih simbola pop arta i promenila je način na koji ljudi gledaju na umetnost i svakodnevne predmete.

Ilustracija; Foto: Stock Holm/Shutterstock

Preživeo je pokušaj ubistva. Radikalna feministkinja Valeri Solanas pucala je u njega 1968. godine. Vorhol je jedva preživeo, a posledice ranjavanja osećao je do kraja života.

Osnovao je čuveni studio „The Factory“. Njegov njujorški atelje bio je mesto okupljanja umetnika, muzičara, glumaca i drugih poznatih ličnosti, pa je postao jedan od najvažnijih kulturnih centara šezdesetih i sedamdesetih godina.

Bio je uspešan i kao filmski autor. Snimio je više od 60 eksperimentalnih filmova, uključujući i čuveni „Sleep“, koji prikazuje čoveka kako spava više od pet sati.

Bio je duboko religiozan. Iako je važio za simbol glamura i njujorškog umetničkog života, redovno je odlazio u crkvu i pomagao u dobrotvornim akcijama, što je mnoge iznenadilo tek nakon njegove smrti.

Njegova dela danas vrede stotine miliona dolara. Portret „Shot Sage Blue Marilyn“ prodat je 2022. godine za 195 miliona dolara, što ga svrstava među najskuplja umetnička dela 20. veka ikada prodata na aukciji.

Bio je opsednut beleženjem svakodnevice. Godinama je snimao telefonske razgovore i vodio detaljne dnevnike, koji su kasnije objavljeni i predstavljaju dragocen izvor o umetničkoj i društvenoj sceni tog vremena.