Kako treba da ŠETATE da biste imali efekat na zdravlje? Dr Filgud daje KONKRETNE SMERNICE - u ovome mnogi greše (VIDEO)
Dr Saša Plećević i dr Biserka Obradović gostovali su u "Jutru" i tom prilikom govorili o važnosti fizičke aktivnosti.
6.6.2024.|13:30
Izvor: Prva/J.G.
Podeli:
Istraživanja su pokazala da su mnogi ljudi fizički neaktivni. Gostujući u "Jutru", doktorka Biserka Obradović, specijalista opšte medicine i doktor Saša Plećević, dr Filgud specijalista anesteziologije, fiziologije i sportske medicine isticali su važnost svakog vida fizičke aktivnosti, ali i njene pravilne primene.
- Normalno je da nećemo u podne, kada je najveća temperatura, ovih dana imamo padavine, pa je najveća vlažnost vazduha, da se bavimo trčanjem, šetnjom - navodi doktorka i ističe da bi šetnjom, koja pojačava imunitet trebalo da se bavimo u jutarnjim i popodnevnim časovima, kada temperatura to dozvoljava.
Oko fizičke aktivnosti, ljudi sebi postavljaju četri pitanja: šta da rade, kojim intenzitetom da rade, koliko dugo da im traje trening, koliko puta nedeljno. Kada je brza šetnja u pitanju, dr Filgud daje jasne smernice:
- Kojim intenzitetom? Da osetite malo oštrije disanje, malo ubrzaniji srčani rad. Ako prilikom šetnje ne možete da dišete, hoće srce da vam iskoči, boli vas glava, bilo šta, stanete. Ako prilikom šetnje nemate nikakvo opterećenje, nemate efekta. Koliko dugo da traje? Prve nedelje pola sata, druge pola sata, posle 40 minuta do sat vremena. Koliko puta nedeljno? Svaki dan.
Ipak, doktor je upozorio da mnogi greše što se fizičkom aktivnošću bave u kasnim večernjim satima. Kako je istakao, ne bi trebalo da se bavimo spotrom u deset uveče, jer tada telo treba da se uvodi u fazu mirovanja i pripreme za san.
Šta su doktori još otkrili o važnosti hidratacije i generalno fizičkoj aktivnosti, poslušajte u snimku:
Broj ljudi koji su alergični na neku vrstu namirnica sve više se povećava. U Velikoj Britaniji se za 10 godina udvostručio! Slična je situacija i u industrijalizovanim zemljama. Zašto je to tako i da li alergija na hranu mogu da se izleče?
Mnoge žene se suočavaju sa problemom spuštenih očnih kapaka koji licu mogu dati umoran izgled. Šminka za spuštene kapke definitivno mora biti pažljivo odabrana, ako ne želite da izgledate umorno i starije nego što jeste.
Broj ljudi koji su alergični na neku vrstu namirnica sve više se povećava. U Velikoj Britaniji se za 10 godina udvostručio! Slična je situacija i u industrijalizovanim zemljama. Zašto je to tako i da li alergija na hranu mogu da se izleče?
Mnoge žene se suočavaju sa problemom spuštenih očnih kapaka koji licu mogu dati umoran izgled. Šminka za spuštene kapke definitivno mora biti pažljivo odabrana, ako ne želite da izgledate umorno i starije nego što jeste.
Iako o tome možda ne razmišljate mnogo, obrve imaju veliki uticaj na izgled lica. One nas mogu učiniti starijima, ali i osvežiti izgled lica i učiniti nas mlađima.
Da li naše telo možemo da dovedemo do savršenstva ako vežbamo kod kuće? Koliko su nam moderne tehologije i aplikacije učinile život lakšim kada je treniranje u pitanju? Čemu da posvetimo pažnju? Na ova pitanja odgovorala nam je fitnes instruktorka Nađa Mitov.
Posle prikazivanja na više međunarodnih festivala, konačno, dokumentarni film "Gru tu je" mnogobrojna publika imaće priliku da ga pogleda danas u 20.50 na TV Prva.
Dugogodišnja uspešna karijera svedoči da je Verica Šerifović jedna od najboljih pevačica naše narodne muzike, a retko ko zna da je ona napisala nekoliko pesama.
Slavnoj glumici Nikol Kidman preminula je majka. Ona je napustila festival u Veneciji, a nagradu za najbolju glumicu za ulogu u filmu "Babygirl" je umesto nje primila rediteljka Halina Rein.
Da li su česti razvodi braka kada supružnici ne mogu da se dogovore oko novca? U "Jutru" ovom temom se bavila naša reportetka Milica Savić koja je razgovarala sa advokaticom Olgom Turčinović.
Posle prikazivanja na više međunarodnih festivala, konačno, dokumentarni film "Gru tu je" mnogobrojna publika imaće priliku da ga pogleda danas u 20.50 na TV Prva.
Samer je turistički ambasador Jordana koji je u Beogradu živeo 20 godina, pa se vratio u Jordan. On je Beduin, poreklom iz Saudijske Arabije. Tokom leta dolazi u Srbiju, a šta ovde radi, pričao je u „150 minuta“.