U ovoj deceniji života smo najumorniji, a evo i zašto

Možda biste se kladili na tridesete, kada se poslovnim obavezama često pridružuju roditeljstvo i brojne druge odgovornosti. Ali, prema obja&scaron;njenju britanske stručnjakinje, najzahtevnije razdoblje moglo bi da nastupi ne&scaron;to kasnije, tačnije tokom četrdesetih godina života.Profesorka Mi&scaron;el Spir, stručnjakinja za anatomiju sa Univerziteta u Bristolu, objasnila je za britanski Dejli mejl za&scaron;to se upravo u četrdesetima mnogi ljudi osećaju kao da im neprestano nedostaje energije.Odgovor se, prenosi Unilad, krije u kombinaciji biolo&scaron;kih promena i svakodnevnih obaveza koje u tom životnom razdoblju često dostižu vrhunac.U dvadesetima se organizam uglavnom brže oporavlja od fizičkih napora, neprospavanih noći i drugih opterećenja.&bdquo;U dvadesetima je telo biolo&scaron;ki vrlo prilagodljivo. Mi&scaron;ići se brže oporavljaju, upalni odgovori kraće traju, a proizvodnja energije na ćelijskom nivou efikasna je i obilna&ldquo;, objasnila je profesorka Spir.S godinama se ti procesi postepeno menjaju. To ne znači da četrdesetogodi&scaron;njaci odjednom ostaju bez energije, nego da se organizam vi&scaron;e ne oporavlja uvek jednako brzo kao u ranijoj odrasloj dobi.Istovremeno, upravo se u tom razdoblju mnogi suočavaju sa najvećim zahtevima privatnog i poslovnog života. Četrdesete su često godine u kojima ljudi preuzimaju odgovornije poslovne položaje, vode timove ili poku&scaron;avaju da održe finansijsku stabilnost porodice. Kod kuće ih mogu čekati deca koja ulaze u tinejdžersko doba, sa svim emocionalnim i organizacionim izazovima koje odrastanje donosi.Uz to, mnogi počinju intenzivnije da brinu i o sopstvenim roditeljima, koji ulaze u starije životno doba. Tako nastaje situacija u kojoj svakodnevne obaveze zahtevaju sve vi&scaron;e energije, dok se sposobnost organizma da podnosi opterećenja postupno menja.Profesorka Spir taj je fenomen opisala kao nesklad između biologije i zahteva svakodnevnog života.Ilustracija; Foto: fizkes/Shutterstock&bdquo;Na&scaron;a tela i dalje su potpuno sposobna da proizvode energiju, ali to čine u drugačijim uslovima nego u ranijem odraslom dobu, dok zahtevi za tom energijom često dostižu vrhunac&ldquo;, objasnila je ona.Ipak, stručnjakinja nagla&scaron;ava da se iskustvo starenja znatno razlikuje od osobe do osobe. Neko u četrdesetima može da bude fizički aktivniji, odmorniji i zadovoljniji nego &scaron;to je bio u dvadesetima, dok se druga osoba istih godina može suočavati sa hroničnim umorom i velikim stresom.&bdquo;Dve osobe istih godina mogu imati potpuno različite nivoe energije, zavisno od toga kakvim su opterećenjima izložene&ldquo;, istakla je Spir.Važno je naglasiti i da četrdesete nisu naučno utvrđene kao najumornije decenija za svakog čoveka. Reč je o obja&scaron;njenju životnih i biolo&scaron;kih okolnosti koje se u tom dobu često preklapaju.Premda četrdesete mogu da budu posebno zahtevne, takvo razdoblje ne mora da potraje do kraja života. Kako godine prolaze, menjaju se i okolnosti. Deca odrastaju, poslovne obaveze mogu postati predvidljivije, a mnogi ljudi nauče bolje da raspoređuju vreme i prepoznaju sopstvene granice.Zato osećaj iscrpljenosti u srednjim godinama ne treba automatski pripisivati starenju. Na njega mogu da utiču san, stres, zdravstveno stanje i životne navike, a dugotrajan ili neobja&scaron;njiv umor razlog je za razgovor sa lekarom.

U ovoj deceniji života smo najumorniji, a evo i zašto

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest