KOLIKO BLIZU JE PREBLIZU? Oftamolozi upozoravaju na jednu naviku koja ŠTETI dečjem vidu

Kada detetu prvi put dati ekran? Koliko je vremena sigurno? Kako ograničiti korišćenje, a da dete ipak ostane digitalno pismeno i ne zaostaje za vršnjacima?

Prema istraživanju organizacije "Common Sense Media", deca od pet do osam godina, pred ekranima provedu u proseku tri sata i 38 minuta dnevno, uključujući televiziju, mobilne i tablete. Isti podaci pokazuju da deca u dobi od osam do 12 godina pred ekranima provedu u proseku pet i po sati na dan.

Bez obzira na to da li je vaše dete još malo ili je tinejdžer u srednjoj školi, važno je razumeti kako ekrani utiču na njegovo zdravlje, a naročito na vid. Kako piše "Parade", postoji jedna specifična greška koju oftalmolozi žele da iskorene, jer može uticati na zdravlje očiju, i sada i u budućnosti.

Navika koja šteti dečjem vidu

Tri oftalmologa s kojima se razgovaralo istakla su istu naviku koja negativno utiče na zdravlje očiju: gledanje u ekran iz prevelike blizine. To je problem koji primećuju i kod odraslih i kod dece. Stari problem sedenja preblizu televizora danas je još izraženiji jer nam je lice veći deo dana udaljeno tek nekoliko centimetara od računara ili mobilnog.

Dr Daniel Broks, oftalmolog i medicinski direktor u "BostonSightu", kaže da navika gledanja u ekrane izbliza može dovesti do kratkovidosti. "Što više vremena provodimo fokusirani na ekrane u neposrednoj blizini, to više utičemo na razvoj dečjeg oka", objašnjava dr Broks.

U svojoj argumentaciji dr Broks se poziva na naučna istraživanja koja pokazuju da deca koja provode više vremena na otvorenom imaju manju verovatnoću za razvoj visokog stepena kratkovidosti.

"To je verovatno povezano s činjenicom da napolju češće fokusiramo predmete u daljini i redovno menjamo fokus s bliskih na udaljene ciljeve, umesto da sedimo unutra i gledamo u jedan ekran izbliza", kaže on.

Dr Bedžamin Lin, oftalmolog u "Texas Retina Associates" i volonterski docent na "Bascom Palmer Eye Institute", dodaje kako istraživanja potvrđuju da je vreme provedeno u gledanju predmeta blizu lica, poput ekrana ili knjiga, ključno za razvoj kratkovidosti.

"Velika nedavna meta-analiza pokazala je da rizik raste s vremenom provedenim pred ekranom, a počinje od otprilike jednog sata dnevno. Istraživanje sugeriše da manje od jednog sata dnevno ima minimalan učinak na razvoj kratkovidosti, ali za svaki dodatni sat rizik se povećava za otprilike 21posto", kaže dr Lin.

Osim povećanog rizika od kratkovidosti, dr Horhe Agi, docent oftalmologije na Univerzitetu Južne Floride i glavni  za oftalmologiju u bolnici "Tampa General", kaže da dugotrajno gledanje u ekran iz velike blizine može uzrokovati naprezanje očiju, glavobolje, zamućen vid i suve ili nadražene oči.

"Deca takođe ređe trepću dok su koncentrisana na ekran, a to pridonosi isušivanju", objašnjava dr Agi. Ipak, dodaje kako se čini da sami ekrani ne oštećuju oči direktno.

Dr Broks se slaže i pojašnjava da je treptanje nužno za vlaženje očiju. "Učestalost suvog oka kod dece stalno raste i postala je ozbiljan problem. Najverovatnije je uzrok tome preterano vreme pred ekranom, iako mogu doprineti i kvalitet vazduha i drugi faktori iz okoline, prehrambeni i životni", objašnjava on.

Koliko blizu je preblizu?

Jasno je da je važno održavati razmak između očiju i ekrana, ali kolika je udaljenost prihvatljiva? Prema dr Agiju, za računr ili veći ekran dobro je pravilo držati ga na udaljenosti od otprilike jedne ruke - oko 65 centimetara.

Što se tiče mobilnog i tableta, dr Agi kaže da bi deca trebalo da izbegavaju držanje uređaja na samo nekoliko centimetara od lica. "Istraživanja o kratkovidnosti otkrila su povezanost s radom na blizinu na udaljenostima manjim od dvadesetak centimetara", kaže on.

Ako primetite da vaše dete prirodno drži mobilni ili tablet vrlo blizu lica, dr Agi napominje da bi to mogao biti znak problema s vidom koji treba ispraviti, a ne samo loša navika.

Drugi načini zaštite dečjeg vida

Osim održavanja zdrave udaljenosti, postoje i drugi načini kako podržati zdravlje očiju u vremenu kada su ekrani nužnost. Sva tri oftalmologa naglašavaju da roditelji moraju osigurati da deca ne gledaju u ekran dugo i bez prekida.

"Preporučujem da se vreme pred ekranom kod kuće ograniči što je više moguće, pogotovo ako se ekrani sve više koriste u školama. Kada se koriste, savetujem pravilo 20/20/20 za smanjenje naprezanja očiju: svakih 20 minuta treba na 20 sekundi pogledati u nešto udaljeno najmanje šest metara", objašnjava dr Lin.

Dr. Brks takođe savetuje roditeljima da deci osiguraju vreme na otvorenom, daleko od ekrana. Kao što su spomenuta istraživanja pokazala, boravak spolja smanjuje rizik od kratkovidosti.

"Postoje brojne studije koje sugerišu da previše vremena pred ekranom potencijalno usporava razvoj i može znatno uticati na socijalno ponašanje. Što se tiče očiju, rešenje je jasno: smanjite vreme pred ekranom kako biste umanjili rizik od suvog oka, glavobolja i bolesti koje u budućnosti mogu ugroziti vid", dodaje dr Broks.

Na kraju, dr Lin ističe važnost godišnjih pregleda vida, čak i ako se dete ne žali na probleme. "Deca često razvijaju kratkovidost ili dalekovidost vrlo postepeno, a da to i ne primete. Godišnji pregled pomaže da se takve promene rano otkriju i ujedno služi za proveru drugih ozbiljnih očnih bolesti", zaključuje on.

Ekrani sami po sebi nisu loši i na mnogo načina obogaćuju život, ali važno je da ih i odrasli i deca koriste na način koji ne ugrožava njihovo zdravlje. Pritom je posebno važno razvijati zdrave navike koje će pomoći u očuvanju vida od najranije dobi.