Pet osobina koje otkrivaju da osoba nema empatiju prema drugima (iako to nikada neće priznati)

Jedan od ključnih preduslova za kvalitetne međuljudske odnose, bilo ljubavne, bilo prijateljske, jeste sposobnost da razumemo osećanja druge osobe i pokažemo obzir prema njima, čak i kada se sami ne osećamo isto ili ne doživljavamo stvari na isti način.

Empatija je jedna od najvažnijih osobina koje treba da prepoznamo i negujemo. Ona je temelj bliskosti i emocionalne inteligencije. Ako želimo zdrave odnose, važno je da biramo ljude koji umeju da razumeju naša osećanja i pruže nam podršku, baš kao što i sami treba da budemo spremni da učinimo isto.

Ipak, ponekad nailazimo na ljude kojima nedostaje empatija.

Nedostatak empatije podrazumeva teškoću ili nemogućnost razumevanja emocionalnog stanja drugih ljudi. Takve osobe često ne mogu da shvate šta drugi proživljavaju. Mogu da se šale na račun tuđih osećanja ili životnih okolnosti, a neretko im je teško i da pažljivo saslušaju sagovornika.

Postoje ljudi koji prolaze kroz život gotovo potpuno nesvesni tuđih emocija. Oni ne razumeju šta empatija zapravo znači niti zašto je važna. Iz različitih razloga, tuđa osećanja ostaju izvan njihovog načina razmišljanja, pa im je teško, a ponekad i nezanimljivo, da pokušaju da ih razumeju.

Zato obratite pažnju na sledećih pet suptilnih ponašanja koja mogu da ukažu na nedostatak empatije.

1. Deluju hladno i bezosećajno

Ljudi koji teško pokazuju emocije često imaju problem i da razumeju empatiju. Oni se neretko teško nose čak i sa sopstvenim osećanjima.

Kada se suoče sa tugom, anksioznošću ili depresijom, pokušavaju da potisnu ono što osećaju. Zatrpavaju se obavezama, govore sebi da moraju da budu jaki i nastavljaju dalje, ne dajući sebi prostora da se suoče sa emocijama.

Ako neko ne ume da prepozna i razume sopstvena osećanja, može mu biti teško da razume i tuđa. Takve osobe često očekuju da se i drugi ponašaju na isti način: da zanemare svoje emocije, potisnu ih i nastave sa svakodnevnim životom kao da se ništa nije dogodilo.

Zato, ako vam je važno da u odnosima možete otvoreno da govorite o svojim osećanjima, obratite pažnju na ljude koji uporno pokazuju emocionalnu hladnoću. Ipak, važno je imati na umu da suzdržanost u pokazivanju emocija sama po sebi ne znači da neko nema empatiju.

2. Preterano su zaokupljeni sobom

Ljudi koji su okrenuti isključivo sebi najpre razmišljaju o sopstvenim problemima, potrebama i mestu u svetu. Ponekad im je teško da pažnju posvete bilo kome osim sebi. Sopstvene potrebe stavljaju ispred potreba drugih ljudi.

Zamislite da sedite preko puta osobe koju zanima isključivo ono što se njoj događa i pokušavate da joj objasnite kako se osećate. Očekujete da vas razume, sasluša i pruži vam podršku. Međutim, razgovor se ponovo i ponovo vraća na nju i njene probleme.

Od osobe koja je usredsređena isključivo na sebe teško je dobiti empatiju koja vam je potrebna.

Empatija podrazumeva razumevanje, a ponekad i deljenje osećanja drugih ljudi. Nasuprot tome, egocentričnost se ogleda u preteranoj usmerenosti na sebe i sopstvene potrebe. Istraživanja ukazuju da društvene mreže i naglašavanje ličnog imidža mogu dodatno da podstaknu takvo ponašanje, jer ljudi postaju više zaokupljeni time kako ih drugi vide nego izgradnjom autentičnih odnosa.

3. Skloni su osuđivanju drugih

Ljudi koji često osuđuju druge imaju potrebu da kritički procenjuju gotovo sve oko sebe. Ponekad su podjednako strogi i prema samima sebi. Zbog toga im prva reakcija na tuđe probleme nije razumevanje, već kritika i osuda.

Zamislite da pokušavate nekome da objasnite koliko vas je povredilo to što vas je partner ponovo prevario. Tužni ste, zbunjeni i potrebna vam je podrška.

Osoba sklona osuđivanju verovatno neće pokušati da razume kroz šta prolazite. Umesto toga, mogla bi da vas kritikuje što se stalno vraćate istom partneru, da vam kaže da prestanete da se ponašate kao žrtva i jednostavno nastavite dalje.

Takav odgovor vam teško može pružiti utehu ili osećaj razumevanja.

Istraživanje iz 2013. godine ukazalo je na to da osobe sa slabije razvijenom empatijom mogu da stavljaju sopstvene potrebe i osećanja ispred tuđih, nastojeći da kontrolišu okolnosti i ponašanje drugih kako bi im odgovarali. Umesto da preuzmu odgovornost za sopstvenu nelagodu, mogu da krive druge i očekuju da oni reše njihove probleme.

4. Nesigurni su u sebe

Mnogi ljudi koji teško razumeju tuđe emocije istovremeno se bore sa dubokom ličnom nesigurnošću. Kada nisu sigurni u sopstvenu vrednost i svoje mesto u svetu, teško im je da se povežu sa onim što drugi proživljavaju.

Osoba koja sumnja u sebe može imati problem da razume i prihvati čak i sopstvena osećanja. Zbog toga joj dodatni napor da prepozna i razume emocije drugih može predstavljati ozbiljan izazov.

Od nekoga ko nije zadovoljan sobom i stalno preispituje sopstvenu vrednost možda nećete dobiti empatiju koja vam je potrebna. To ne znači nužno da takva osoba nema želju da bude podrška drugima, već da joj trenutno nedostaju emocionalni kapaciteti za to.

Izbegavajući stil vezivanja, na primer, podrazumeva snažno oslanjanje na sebe i nelagodu pred emocionalnom bliskošću, zbog čega se pojedinci mogu udaljavati od osećanja drugih ljudi.

Istraživanja takođe ukazuju na to da kod osoba sa narcističkim osobinama grandiozno ponašanje i stalna potreba za isticanjem mogu biti povezani sa dubokom nesigurnošću i nestabilnim osećajem sopstvene vrednosti.

5. Sebični su

Sebičnost je jedna od osobina koja se često povezuje sa nedostatkom empatije.

Sebične osobe mogu da pokazuju i sve prethodno navedene karakteristike, uz izraženu nezainteresovanost za potrebe i osećanja drugih ljudi. Ne samo da teško pokazuju empatiju već često nemaju ni želju da pokušaju da razumeju druge.

Njihove potrebe i emocije uvek su u prvom planu, dok ono što drugi osećaju jedva dopire do njihove svesti.

Ako vam je potrebna podrška i razumevanje, teško ćete ih pronaći kod osobe koja u svakoj situaciji misli samo na sebe. Mnogo je važnije imati nekoga ko je spreman da povremeno stavi tuđe potrebe ispred svojih.

Za mnoge ljude razumevanje empatije predstavlja izazov zato što im je teško da se suoče sa sopstvenim emocijama, a još teže sa emocijama drugih.

Takve osobe ne samo da često ne umeju da pruže podršku kada je nekome potrebna već svojim ponašanjem mogu dodatno da povrede druge, ostavljajući ih sa osećajem zanemarenosti i odbačenosti.

Zato je važno pažljivo birati ljubavne partnere i prijatelje. Ako neko uporno pokazuje egocentričnost, sebičnost, nesigurnost, emocionalnu hladnoću ili sklonost osuđivanju, možda će biti prijatno društvo u svakodnevnim situacijama, ali to ne znači da ćete na tu osobu moći da se oslonite kada vam je najteže.

Imajte na umu da ljude treba posmatrati prema njihovom stvarnom ponašanju, a ne prema onome čemu se nadamo da bi jednog dana mogli da se promene.

Ne očekujte da će neko postati drugačiji samo zato što vam je potrebno više razumevanja i podrške. Prepoznajte obrasce ponašanja na vreme i ne zanemarujte ono što vam oni govore o odnosu koji gradite.