U Sarajevu i danas odzvanja čekić u radionici staroj pet vekova: U Kazančiluku tri generacije Brkanića čuvaju kazandžijski zanat

Ba&scaron;čar&scaron;ija je istorijski i kulturni centar Sarajeva. Izgrađena je u 15. veku, a uprkos požarima, ratovima i istorijskim promenama, njen duh se očuvao do danas. U jednom od najpoznatijih zanatskih delova Ba&scaron;čar&scaron;ije nalazi se Kazančiluk, ulica bakrorezaca i kotlara, u kojoj se tradicija i danas čuje kroz udarce čekića o bakar. Radnja po za&scaron;titom UNESCO-a Radnja Hadži-Mirsada Brkanića čuva zanat koji se u ovoj porodici prenosi generacijama. Sam prostor datira jo&scaron; iz 1536. godine, dok je tradicionalno zanatstvo Ba&scaron;čar&scaron;ije deo kulturnog nasleđa koje je pod za&scaron;titom UNESCO-a od 2005. godine.&bdquo;Ovaj zanat nije slučajan. Krajem 14. i početkom 15. veka, iz Turske je ovde stiglo oko 70 zanata, a čak 40 ulica dobilo je imena po zanatima&ldquo;, priča Brkanić. Kazandžijski zanat se u porodici Brkanića neguje generacijama Nadži-Mirsad Brkanić se bavi ovim zanatom vi&scaron;e od &scaron;est decenija. Prvi put je udario čekićem kada je imao samo deset godina.&bdquo;Možda nećete verovati, ali 63 godine. Od svoje desete godine učio sam zanat kod svoga oca. Ovaj zanat nije težak ko ga voli&ldquo;, kaže.Upravo ljubav prema zanatu, smatra, predstavlja njegov najvažniji uslov za opstanak.&bdquo;Kad se kaže tradicionalan, familijaran zanat, mi se trudimo da naučimo svoju decu, kao &scaron;to sam ja naučen od svoga oca. Oni koji istinski vole ovaj zanat, oni će ga i naučiti.&ldquo; Izazovi savremenog turizma i privrede Ipak, tradicija se danas suočava sa novim izazovom. Turizam je postao važan deo života Ba&scaron;čar&scaron;ije, ali masovna proizvodnja i potreba da se roba brzo proda mogu da ugroze ono zbog čega je ovaj zanat opstao vekovima.&bdquo;Turizam uzme svoj danak. Svaki grad ima svoju čar&scaron;iju, svaki grad je turistički i onda se neko prilagodi turizmu, pa nekad napravi brz proizvod, nekvalitetan, samo da proda. Ali mi koji volimo taj zanat svoju decu učimo da nastave. Ako si ostao dosledan onome kako se radilo i pre 50, 100 ili 200 godina, tu je kvalitet.&ldquo;A upravo kvalitet, kaže, stvara i poverenje kupaca.&bdquo;Kvalitetom dobijete i jake kupce i poverenje.&ldquo; Vežba se i sluh, a ne samo baratanje čekićem U Kazančiluku se, međutim, ne vežbaju samo ruke. Za ovaj zanat potrebno je istrenirati i sluh.&bdquo;Malopre sam pomenuo da od desete godine dolazim, vežbam ruke, čekić i sluh.&ldquo;Hadži-Mirsad danas ima jo&scaron; jedan razlog za ponos. Njegovu radionicu istovremeno čuvaju čak tri generacije majstora.&bdquo;&Scaron;ezdeset četiri godine sam tu, a nikad nisam zapamtio da u isto vreme rade tri generacije. Mogu da se pohvalim, ja, sinovi i unučad, svi smo zavr&scaron;eni majstori ovog zanata.&ldquo;Za čoveka koji je gotovo ceo život proveo uz bakar i čekić, nema dileme &scaron;ta ovaj posao predstavlja.&bdquo;Ja sam jedan od najboljih majstora ovog zanata u svetu&ldquo;, kaže, dok s ponosom pokazuje svoju sliku u UNESCO-voj knjizi koja stoji u radnji.Dok se u savremenom Sarajevu grad menja i prilagođava novim vremenima, u Kazančiluku i dalje odzvanja isti zvuk koji je generacijama bio znak da zanat živi. I možda je upravo u tome najveća vrednost Ba&scaron;čar&scaron;ije: nisu sačuvane samo stare ulice i radnje, već i znanje ruku koje odbijaju da dopuste da tradicija postane tek muzejski eksponat. A kako sve izgleda uživo, pogledajte u videu:

U Sarajevu i danas odzvanja čekić u radionici staroj pet vekova: U Kazančiluku tri generacije Brkanića čuvaju kazandžijski zanat

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest