Remek-dela je stvarao isključivo NAG, SPAVAO je sa 200 žena: Evo kako je SPASAO Notr Dam FOTO

Ali, iza fasade genija - titula kojom se Viktor Igo ovenčao za života, krio se ekscentrik čiji je privatni život bio turbulentniji od bilo kojeg njegovog romana. Pričalo se da je njegov dnevni raspored uključivao prostitutku ujutru, glumicu pre ručka i kurtizanu kao "aperitiv" pre noći provedene sa dugogodišnjom ljubavnicom.

Kada je Viktor Igo umro 1885. godine, više od dva miliona ljudi okupilo se na njegovoj sahrani, a njegovo telo je položeno u Panteonu, među najvećim sinovima Francuske.

Čitava nacija ga je slavila kao besmrtnog autora "Jadnika" i "Zvonara Bogorodičine crkve", ali i kao filantropa i političara koji se borio za ukidanje smrtne kazne i besplatno obrazovanje. Međutim, istina o njegovom životu bila je daleko složenija. Bio je čovek krajnosti, vođen nezasitom željom za slavom, novcem i, pre svega, libidom koji je šokirao čak i Pariz 19. veka.

Jedna od najbizarnijih anegdota iz njegovog života bila je metoda koju je koristio za borbu protiv misaone blokade. Da bi se naterao da piše, Igo bi se zaključao u svoju radnu sobu, skinuo bi svu odeću i predao je slugama sa strogim naređenjem da je ne vraćaju dok ne završi dato poglavlje.

Sedeo bi satima potpuno go, okružen samo papirom i mastilom. Njegova supruga Adel je u svojim memoarima napisala da je, dok je pisao "Zvonara Bogorodične crkve", nabavio "ogromnu sivu pletenu maramu koja ga je obavijala od glave do pete" i zaključao svu odeću kako ne bi bio u iskušenju da ode.

Zavisnik od se*sa

"Roman je postao njegov zatvor", navela je.

Ova opsesivna disciplina se, međutim, nije proširila na njegov privatni život. Igo je bio, kako ga biografi opisuju, verovatno najpotentniji zavisnik od se*sa 19. veka. Hvalio se da je u prvoj bračnoj noći sa suprugom Adel Fuše imao odnose čak devet puta. Kada je ona na kraju izgubila interesovanje za njegove nezasitljive apetite, potražio je utehu u pariskim bordelima, postajući njihov najverniji klijent. Pričalo se da je njegov dnevni raspored uključivao prostitutku ujutru, glumicu pre ručka i kurtizanu kao "aperitiv" pre noći provedene sa dugogodišnjom ljubavnicom.

Michael Nitzschke / imageBROKER / Profimedia

Koliko je bio poštovan u ovim krugovima svedoči činjenica da su na dan njegove smrti svi pariski bordeli zatvorili svoja vrata kako bi zaposleni mogli da odaju počast vernoj mušteriji.

Navodno se sa prezirom odnosio prema Adel - svojoj ljubavi iz detinjstva sa kojom je imao petoro dece.

Nakon što je ona počela aferu sa njegovim prijateljem, književnim kritičarem Sent-Bevom, Igo se osećao oslobođenim svih bračnih obaveza i potpuno se predao vanbračnim vezama. Iako se nikada nisu razveli, njihov zajednički život postao je fasada, a Adel je patila u tišini, svesna da je decenijama bila samo još jedna žena.

Posetilac ostrva Gernzi, gde je porodica bila u egzilu, jednom ju je zatekao samu kako pati u velikim bolovima. Kada ju je pitao gde su joj muž i sinovi, ona je tužno odgovorila: "Otišli ​​su kod gospođe Druet da se provode. Idi i ti, ovde se nećeš zabaviti".

Zaveo devojku svog sina 

Žena koja je obeležila njegov život bila je glumica Žilijet Druet. Postala mu je ljubavnica 1833. godine i ostala je sa njim pet decenija - sve do svoje smrti. Zbog njega se odrekla karijere i postala njegova nezvanična sekretarica, pratilja i inspiracija. Pratila ga je u egzilu, kopirala hiljade stranica njegovih rukopisa i bila mu je potpuno posvećena. Međutim, njena odanost nije bila nagrađena vernošću. Igo ju je držao u nekoj vrsti zlatnog kaveza, kontrolišući njene izlaske i dajući joj samo skroman džeparac, dok je istovremeno nemilosrdno trošio na druge žene.

Ilustracija; Foto: AlexAnton/Shutterstock

Tokom njihove pedesetogodišnje veze, stalno ju je varao, a zabeleženo je da je u jednom dvogodišnjem periodu spavao sa više od 200 žena. Njegov nagon je bio toliko jak da je čak zaveo devojku sopstvenog sina.

Ipak, Igo je ostavio književno nasleđe koje prevazilazi skandale. Jedan od njegovih najvećih doprinosa Francuskoj nije bio samo književni, već i stvarni, opipljivi spas jednog od njenih najvećih simbola. Početkom 19. veka, veličanstvena katedrala Notr Dam bila je u katastrofalnom stanju. Zapuštena, oskrnavljena tokom Francuske revolucije i oštećena zubom vremena, bila je toliko oronula da su gradske vlasti ozbiljno razmišljale o njenom rušenju. Igo, strastveni ljubitelj gotičke arhitekture, nije mogao da se pomiri sa ovom idejom. Odlučio je da napiše roman u kojem katedrala ne bi bila samo kulisa, već glavni lik.

Tako je rođen "Zvonar Bogorodične crkve"  - knjiga koja je postigla ogroman uspeh i probudila nacionalni ponos. Priča o Kvazimodu, Esmeraldi i Frolu skrenula je pažnju javnosti na zapušteni dragulj u srcu Pariza. Pod pritiskom javnosti, vlasti su odustale od rušenja i pokrenule masovni projekat restauracije koji je vodio arhitekta Viole le Dik.

Viktor Igo je tako svojim perom spasao Notr Dam od uništenja, dokazujući da je moć reči ponekad jača od kamena. Bio je čovek kontradikcija, razvratnik i spasilac, tiranin u privatnom životu i borac za obespravljene u javnosti, čije kompleksno nasleđe i danas intrigira.