MISTERIOZNE činjenice o Grejs Džouns: "RANI JADI" najveće ENIGME POPA

Ova manekenka, glumica i pevačica je planetarno pozanata po haosu i neizvesnost koje stvara i koristi kako bi inspirisala druge da se hrabro suoče sa svojim najvećim strahovima.

Grejs Džouns je s uživanjem u medijima o sebi plasirala poluistine, zbog čega je njen privatni život, blago rečeno, pomalo misteriozan.

1. Njene prave godine su misterija

Grejs Džouns je prilično sigurna da je rođena 1948. godine na Jamajci, ali pojavile su se tvrdnje da je rođena 1952. Njoj to nije bilo, jer kako je istakla: "Svet voli da zna nečije godine iz nekog razloga, kao da taj broj objašnjava sve. Mene uopšte nije briga. Volim da zadržim misteriju". Ipak, postoje neke stvari u koje je apsolutno sigurna - kao što su veoma stvarni užasi njenog detinjstva, piše Factinate. 

2. Roditelji su je ostavili

Reći da je imala teško detinjstvo bilo bi "najblaži izraz veka". Bila je dete kada su  majka i otac otišli ​​u SAD da bi zaradili za život, ostavljajući nju i njenih šestoro braće i sestara kod bake i njenog muža. Džouns je odrasla pod uticajem ekstremnog, religioznog očuha i često se nalazila na pogrešnoj strani.

3. Odgajio ju je deda sadista

Njen deda, koga je zvala "Mas P", nije želeo decu, a iznenada je dobio sedmoro da brine o njima. Negodujući zbog njihovog prisustva, Mas P je koristio mešavinu religije i straha da bi svih sedmoro držao pod kontrolom. Džons ga je smatrala sadistom, koji je  koristio moć staratelja da ih tuče pod najmanjim izgovorom - a batine su se dešavale često i brutalno.

Sharok Hatami / Shutterstock Editorial / Profimedia

4. Preventivne batine

Za svako dete je ima "lični" kožni kaiš kojim ga je tukao, različite težine i veličine, u zavisnosti od njihovog uzrasta. Džouns je ponekad dobijala "teži kaiš" za prestupe koji je smatrao posebno grešnim. Batine se nisu uvek dešavale nakon što bi uradila nešto pogrešno - ponekad bi je tukao jednostavno preventivno - "mogla" je da uradi nešto pogrešno. Potražila bi pomoć, a i to bi joj se obilo o glavu.

5. Pomoći nije bilo

Pokušala je da piše roditeljima i žali se na  dedu, ali sva pisma su završila kod njega. Pomoći nije bilo. Džouns i njena braća i sestre morali su da nauče kako da se sami brane.

6. Kako se kalio čelik?

Da bi se odbranila od dede nasilnika, naučila je kako da bude žilavija od četvorice braće. Iako je trebalo da bude tiha i skromna devojčica, to je učinilo "muškaračom" - redovno je radila stoj na rukama u haljini, sa nogama u vazduhu, pokazujući gaćice. Naravno, ludorije su dovodile do kazne.

7. Volela je oluje, a onda je i sama postala takva

Kao da joj užasan porodični život nije bio dovoljan, deca u školi su je neumorno zadirkivala. Bila je stidljiva i tiha, deca su joj se rugala zbog "mršave građe", a nije imala mnogo pravih prijatelja. Bez prijatelja na koje bi mogla da se osloni, Džouns se okrenula prirodi. Volela je oluje sa grmljavinom i poplave na Jamajci - one su joj odvraćale misli od užasa oko nje. A onda je i sama postala sila prirode.

8. Beg u "obećanu zemlju"

Kada je napunila 13 godina, roditelji su je konačno, zajedno sa braćom i sestrama, odveli u Sjedinjene Države, daleko od dede. Njen otac je konačno ostvario svoj san o osnivanju sopstvene crkve u Sjedinjenim Državama i smatrao je da porodica treba da bude zajedno. Iako roditelji nisu bili surovi kao deda, strogost njihovog verskog vaspitanja ostala je ista - i to je konačno slomilo Džouns.

9. Postala je buntovnica

Možda je to pomalo stereotip, ali Džouns je ispunjavala sve uslove da postane tinejdžer buntovnik. Preko glave joj je bilo religije sa kojom je odrasla i okrenula se od crkve i roditelja. Počela je da se šminka, pije i zabavlja po klubovima. Pritom, redovno je išla u školu, završila je srednju školu i upisala se na Koledž zajednice Onondaga - gde je zvanično počeo njen novi život.

10. Otkrila je muziku

Na pola studija, profesor drame na času pozorišta koji je pohađala zauvek je promenio tok njenog života. Profesor je mislio da ima dobar glas, iako Džouns sebe nikada nije smatrala pevačicom. Ipak, profesor drame je otišao u Filadelfiju da producira predstavu tokom njene treće godine na fakultetu, a ona je otišla da radi sa njim - tada su stvari postale zaista divlje.

11. Postala je hipik

Po dolasku u Filadelfiju, Grejs Džouns se zaljubila u tamnošnji kontrakulturni pokret. Živela je u hipi komunama, zarađivala za život kao go-go plesačica i eksperimentisala je sa mnogim vrstama ilegalnih supstanci. Pobuna protiv "normalnog" društva postala je, njena normalnost.

12. Pobegla je sa bandom

Džouns nije dugo ostala u Filadelfiji. Umorna od hipi scene u Filadelfiji, Džouns je odlučila da ode i udružila se sa, motociklističkom bandom. Neko vreme, Džouns je ostala sa njima, putujući besciljno od grada do grada. Međutim, Džouns je i dalje želela da glumi i ubrzo je završila u Njujorku.

13. Njeni snovi se nisu ostvarili u Parizu

Sa 18 godina, Grejs Džouns je počela da traži glumačke poslove, sa malo uspeha. Javljala se na audicije za sve što je Njujork nudio, ali, kako se sećala, "svi su želeli crnački američki zvuk, a ja ga jednostavno nisam imala". Ono što je Džouns imala, međutim, bio je njen izgled - "četvrtasta, mršava figura koja je stvarala čudnu siluetu", što je zaintrigiralo barem jednu agenciju za modeling u gradu.

14. Androgini izgled kao minus

Bez dostupnih glumačkih poslova, Džouns se okrenula manekenstvu. Ni tamo nije pronašla uspeh - barem ne sa konvencionalnim agencijama za modeling. Jedva da bi je pogledali, jer nisu bile zainteresovani za njen androgini izgled -nije pomoglo ni to što je bila crnkinja. Zbog toga se obratila agenciji koja se specijalizovala za modele neobičnog izgleda, ali ni oni je nisu odmah prihvatile.

15. Otkrovenje - sa katastrofalnim rezultatima

Ipak, dopala se Vilhelmini Kuper, jednoj od osnivačica agencije i dobila je angažman. Videvši da džouns ne zna kakva manekenka želi da bude, Kuper ju je ohrabrila da otkrije kakav "izgled" želi , što je dovelo do toga da potpuno obrije kosu i obrve u svojoj potrazi za samospoznajom. Kuper je bila besna.

16. Izgledala je zastrašujuće

Kuper je bila užasnuta, bez kose i obrva, Džouns je izgledala "brutalno" i neprivlačno za oglašivače, pa joj je naredila da ponovo pusti kosu i obrve. U međuvremenu, Džouns je morala da nosi perike na snimanjima, a to je apsolutno mrzela.

17. Uživala je u tuđem užasu

Perike su činile Grejs Džouns potpuno neprepoznatljivom u ogledalu, i to je postalo kamen spoticanja u njenom odnosu sa Kuperovom. Volela je kako njena obrijana glava čini da se ljudi osećaju neprijatno - nije izgledala ni kao muškarac ni kao žena - nije bila ni baš Amerikanka, ni Jamajčanka - zapravo, jedva da je izgledala kao ljusko biće i to je volela. Ipak, sve to uticalo je da ostane bez angažmana i zato je odlučila da ode u Pariz.

18. Poznatstvo sa Džeri Hol

U Parizu, Džouns je živela u sobi sa Džeri Hol i Džesikom Lang, manekenkama koje su takođe radile u pariskoj modnoj industriji. Nažalost, tri manekenke suočile su se sa zastrašujućom mračnom stranom grada. Redovno su ih uznemiravali muškarci i često su morale da izbacuju neželjene uljeze iz svog stana. Nije iznenađujuće što se Džouns našla u situaciji da se bori i protiv muškaraca koji su je zapošljavali - za to je imala trik u rukavu.

19. Pretila je da će se udati

Džouns je čvrsto verovala da neki sugar daddy čeka samo nju i kad god bi se agent ili agencija svađali sa njom oko dogovora, ona je pretila: "Ne moram ovo da radim. Mogla bih da se udam za milionera za nekoliko minuta". Džouns nije planirala da to uradi, ali to je postao njen podrazumevani stav na duže vreme - sve dok nije pronašla drugi razlog za koji će se boriti.

20. Bila je previše crna za Pariz

Grejs Džouns je potpisala ugovor sa Džonom Kazablankasom, osnivačem kompanije Elite Model Management, kada je stigla u Pariz. Ali danima nije dobijala nikakve zadatke. Suočila se sa Kazablankasom, i nakon oklevanja, rekao joj je istinu: "Da budem iskren, prodaja crnog modela u Parizu je kao pokušaj da im prodate stari automobil koji niko ne želi da kupi". Džouns to uopšte nije dobro prihvatila.

21. Pronašla je motiv

Džouns je uvek imala poteškoća u pronalaženju posla zbog svoje kože, ali agencije joj to nikada nisu gurnule u lice kao što je to učinio Kazablanka, i to ju je motivisalo kao ništa drugo. Nagla se preko stola i vrisnula je: "Nateraću te da pojedeš te reči!". Otišla je, ostavljajući zaprepašćenog Kazablankasa. Crnkinja ili ne, odlučila je da svetu pokaže koliko vredi  sa Kazablankom ili bez njega.

22. Postala je još ekstremnija

Umesto da umanji svoje ekstremne crte lica kako bi se lakše zaposlila, odlučila je da ih pojača. Kosa je već počela da joj raste i u ponoć je kroz prozor urlala da joj treba frizura. Srećom, čuo ju je frizer Kristijan Hutenbos, koji joj je bio komšija i koji joj je i stvorio imidž - i  počela je da dobija poslove.

Ostalo je istorija.