Dreser za pse otkriva 5 njihovih navika koje ljudi najčešće POGREŠNO TUMAČE

Psi nisu jednostavni ljubimci i mnogi vlasnici njihovo ponašanje upoređuju s dečjim, pogotovo kada se čini da ignorišu naređenja ili prelaze granice. Lako je pomisliti da pas testira vaše strpljenje, ali stručnjaci za ponašanje pasa ističu da se zapravo radi o nečem drugom. Za razliku od ljudi, koji svesno testiraju pravila kako bi videli reakciju, psi uče isključivo kroz posledice. Ako im je neko ponašanje u prošlosti donelo nagradu, bilo da je reč o pažnji, hrani ili slobodi, velika je verovatnoća da će ga ponoviti.

Hejli Kener, trener pasa iz Njujorka, objasnila je za "Newsweek" da psi ne testiraju granice na ljudski način. "Oni ne proveravaju mogu li se izvući s nečim za šta znaju da je zabranjeno", izjavila je. "Psi su zapravo oportunisti. Radiće ono šta im se u prošlosti isplatilo, čak i ako se isplatilo samo jednom. Oni nas posmatraju ceo dan i naučili su da nas čitaju i predviđaju naše poteze. Na nama je da mi počnemo predviđati njihove."

Kener, suvlasnica centra za obuku "Revival Dog Training", izdvojila je pet situacija u kojima vlasnici najčešće pogrešno tumače ponašanje svojih pasa kao "testiranje" te objasnila kako razumevanje prave motivacije može trening učiniti jasnijim, mirnijim i učinkovitijim.

1. Jurnjava kroz vrata

Kada pas projuri kroz vrata, vlasniku se može činiti da pokušava da ga preduhitri ili pobegne, ali Kener kaže da to nije slučaj. Takvo ponašanje je najčešće podstaknuto prevelikim uzbuđenjem i nestrpljenjem. Ako pas nakon jurnjave svejedno ode u šetnju, naučiće da je takvo ponašanje jednostavno deo procesa.

Vežbanjem mirnog čekanja dok su vrata otvorena, psu se na kontrolisan način oduzima ta prilika. Kada se vrata otvore tek nakon što se pas smiri, on uči mirniji i prikladniji način za traženje izlaska, što često vodi i do opuštenije šetnje.

2. Skakanje na kuhinjski pult

Skakanje na pult, kaže Kenner, nije znak prkosa, već iskorišćavanje prilike. Za psa je pult s hranom izuzetno vredna nagrada, pogotovo ako se na njemu nalazi nešto neodoljivo. "U potpunosti uklonite tu mogućnost i naučite da ne ostavljate hranu na pultu kada niste u prostoriji. Vaš pas će s vremenom shvatiti da na pultu nema hrane i prestaće tamo da je traži", dodala je Kener.

3. Vuča tokom šetnje

"Psi prirodno hodaju brže od nas, a povoci su sami po sebi neprirodni", objašnjava Kener. "Psi imaju i refleks otpora pa kad vuku dok ih šetamo, nauče da povezuju prirodni pritisak povoca s kretanjem u smeru u kojem žele da idu."

Kada vuča rezultira kretanjem napred, to samo pojačava takvo ponašanje. Kener preporučuje da se zaustavite čim osetite napetost i pričekate da se pas ponovno usredsredi na vas pre nego što nastavite. Usporavanje tempa šetnje takođe može smanjiti uzbuđenje i pomoći psu da ostane povezaniji s vodičem.

4. Igra "uhvati me ako možeš"

Klasičan scenario u kojem pas zgrabi čarapu i beži dok ga vi lovite po kući mnogi vlasnici, prema Kenerovoj, nesvesno pretvore u igru. Iz pseće perspektive, u tom je trenutku sve u pažnji i igri. "Ne samo da kretanje prema njima aktivira njihov lovački instinkt, već oni ne razumiju ljudski jezik", kaže Kenerova.

"Dok im govorimo i pokušavamo uzeti čarapu, sve što oni čuju je ljudsko lajanje. Za njih to znači da je vreme za igru!" Ona savetuje da tu situaciju iskoristite kao priliku za učenje jedne od najkorisnijih naredbi: "Pusti!".

"Počnite s razmenom umesto otimanja. Razmena pomaže psima da ne čuvaju resurse i uči ih da, kada tražite svoje čarape nazad, to nije igra i čarape nisu igračka. Naučiće da će im druge igračke doneti vrstu pažnje koju žele", rekla je Kenerova.

5. Cviljenje, moljakanje i lajanje za pažnjom

Kenerova kaže da su ova ponašanja školski primer pravila "ako jednom upali, upaliće zauvek". Lajanje je vrlo učinkovit način privlačenja pažnje, a čak i negativne reakcije vlasnika mogu ga dodatno pojačati.

Umesto reagovanja, Kenerova savetuje potpuno ignorisanje lajanja. "To može biti teško i zahteva mnogo strpljenja", napominje. Ključ je u nagrađivanju mirnog ponašanja čim se ono pojavi. Kada psi nauče da tišina, sedenje ili smirenost donose pažnju, ta će ponašanja postupno zamijeniti lajanje.

Ključ je u predviđanju

Kenerova je zaključila da su pažnja vlasnika i sposobnost predviđanja ponašanja psa najvažniji alati u treningu. Predviđanjem situacija u kojima će pas verovatno iskoristiti priliku, i uklanjanjem te prilike pre nego što se ona pojavi, vlasnici svojim psima omogućavaju da uspeju.

Psi ponavljaju ono što im se isplati. Kada mirno i prikladno ponašanje pouzdano vodi do onoga šta žele, mnogo je verovatnije da će ga sami odabrati. Predviđanje takvih trenutaka ne samo da olakšava trening, zaključuje Kenerova, već i jača komunikaciju i poverenje između pasa i njihovih ljudi.