OVO NEMA NIKO DRUGI NA SVETU! Evo ŠTA je zajedničko SVIM LEVORUKIM LJUDIMA

Nova studija objavljena u uglednom naučnom časopisu "Nature Communications" sada donosi značajan iskorak u razumevanju genetskih činioca koji mogu uticati na to hoće li osoba razviti dominaciju leve ili desne ruke. Istraživanje upućuje na to da retke genetske varijante, naročito one povezane s genom TUBB4B, mogu imati važnu ulogu u tom procesu.

Genetski tragovi iza levorukosti

Naučnici uključeni u studiju identifikovali su retke varijante gena TUBB4B, koji ima ključnu funkciju u kontroli oblika ćelija. Rezultati analize pokazuju da su upravo te varijante znatno češće prisutne kod levorukih osoba nego kod dešnjaka. Ovakav nalaz pruža nove uvide u biološke mehanizme koji stoje iza orijentacije ruku te sugeriše da genetika ima važniju ulogu nego što se dosad pretpostavljalo.

Gen TUBB4B povezan je s procesima koji utiču na integraciju proteina odgovornih za strukturu ćelija, naročito mikrotubula, koje su ključne za pravilnu organizaciju i funkcionisanje nervnih ćelija.

Kako mozak određuje koja će ruka biti dominantna?

Neurobiolog Klajd Frenks s Instituta "Max Planck" za psiholingvistiku pojašnjava da je kod većine ljudi leva hemisfera mozga odgovorna za kontrolu desne ruke. Kod levorukih osoba taj je obrazac obrnut, odnosno dominaciju preuzima desna hemisfera mozga. Prema Franksovim rečima, gen TUBB4B učestvuje u regulaciji procesa koji su ključni za strukturu ćelija, što upućuje na to da mikrotubuli i druge komponente ćelija mogu imati važnu ulogu u razvoju moždane asimetrije i, posledično, dominacije ruke.

Analiza više od 350 hiljada ljudi

Istraživanje se temelji na genetskim podacima više od 350.000 učesnika prikupljenih iz britanske baze UK Biobank. Prema toj analizi, udeo levorukih osoba iznosi oko 11 posto, što je nešto više od često navođene globalne procene od deset posto. Naučnici pritom ističu da se rasprostranjenost levorukosti razlikuje među populacijama širom sveta, pri čemu važnu ulogu imaju kulturni činioci i okolina.

Nasumične varijacije tokom razvoja mozga

Uprkos identifikovanim genetskim vezama, Frenks naglašava da većina slučajeva levorukosti verovatno proizlazi iz nasumičnih varijacija koje se događaju tokom embrionalnog razvoja mozga. Prema njegovom tumačenju, levorukost se ne može uvek objasniti jednim genom ili jasnim uticajem okoline, već je često rezultat složenih i delimično slučajnih razvojnih procesa.

Iako je društvena stigma povezana s levorukosti danas znatno slabija nego u prošlosti, kulturne razlike i dalje utiču na to koliko se često ova osobina pojavljuje u različitim delovima sveta.

Povezanost s psihijatrijskim osobinama

Studija objavljena u "Nature Communications" takođe upućuje na moguće veze između moždane asimetrije i određenih psihijatrijskih osobina. Istraživanja pokazuju da su osobe s nekim stanjima, poput šizofrenije ili poremećaja iz spektra autizma, češće levoruke ili podjednako koriste obe ruke. Takvi nalazi sugerišu da bi zajednički genetski mehanizmi mogli uticati i na razvoj moždane asimetrije i na pojavu određenih psihijatrijskih obeležja.

„Neki od gena koji imaju ulogu u asimetriji mozga mogli bi takođe biti uključeni u psihijatrijske osobine“, zaključuje Clajd Frenks, ističući kako su potrebna dalja istraživanja kako bi se te veze preciznije razjasnile.

Nova saznanja ne samo da produbljuju razumevanje levorukosti, već otvaraju i šira pitanja o tome kako genetski i razvojni procesi oblikuju ljudski mozak i ponašanje.