Izraz "doomer" ponovo se širi društvenim mrežama. Znate li šta znači? (ANKETA)

Za takve ljude danas se sve češće koristi izraz "doomeri" (dumeri), a psiholozi upozoravaju da je taj način razmišljanja postao posebno raširen zbog društvenih mreža i stalnog doomscrollinga.

Teraputkinja Kloe Bin za HuffPost objašnjava da je dumerizam "sklop razmišljanja koji se temelji na hroničnom pesimizmu i očekivanju najgoreg mogućeg ishoda". Dodaje da ga često prate "osećaj beznađa, bespomoćnosti i emocionalne iscrpljenosti".

Šta zapravo znači biti "doomer"?

Teraputkinja Aleksandra Kromer uporedila je dumerizam sa "egzistencijalnim strahom" i osećajem da je svet osuđen na propast. Prema njenim rečima, ljudi koji razmišljaju na taj način često veruju da će klimatske, ekonomske i društvene krize neizbežno dovesti do kolapsa.

Psiholozi smatraju da društvene mreže dodatno pojačavaju taj osećaj jer algoritmi guraju sve više sadržaja zasnovanog na strahu i katastrofama. "To stvara lažan osećaj da je očaj jedina realnost", upozorila je Bin.

Zašto je dumerizam sve češći među mladima?

Psihijatrica Su Varma smatra da se mlađe generacije danas osećaju kao da moraju da biraju između toga da budu informisane i da budu srećne. "Stalna izloženost globalnim krizama stvara osećaj da su katastrofe svuda i istovremeno", rekla je.

Ilustracija; Foto: Veja/Shutterstock

Bin dodaje da mnogi svakodnevno upijaju vesti o ratovima, ekonomskim problemima, klimatskim promenama i društvenim podelama, bez dovoljno vremena da sve to mentalno obrade. Psiholozi upozoravaju da takav način života može da dovede do anksioznosti, izolacije, hroničnog stresa i osećaja da ništa nema smisla.

Kako prepoznati da je problem postao ozbiljan?

Psiholozi kažu da problem nastaje kada pesimizam preraste u uverenje da se ništa ne može promeniti. "Kada neko veruje da ništa nije važno, prestaje da radi stvari koje podržavaju njegovo blagostanje", objasnila je Bin, navodeći povezivanje sa drugima, brigu o telu i traženje pomoći.

Kromer upozorava da dumerizam može da dovede do "hiperfiksacije i stvarnih posledica na život ljudi", dok Varma kao znake upozorenja navodi kompulzivno konzumiranje loših vesti, povlačenje iz odnosa i stalnih misli da "ništa nema smisla".

Psiholozi savetuju ograničavanje dumskrolinga

Bin preporučuje ograničavanje vremena provedenog uz vesti i izbegavanje kompulzivno-opsesivnog skrolovanja. "Ne treba vam neograničen pristup uznemirujućim informacijama da biste ostali informisani", rekla je.

Kromer savetuje da se ljudi odvoje od društvenih mreža i usmere na stvarni život, prirodu i odnose sa bliskim ljudima.

Varma dodaje da i male konkretne akcije, poput pomaganja drugima, volontiranja ili provođenja vremena sa prijateljima, mogu da pomognu u vraćanju osećaja kontrole i nade.