Kingova najkontroverznija izjava: jedan film bolji od romana, drugi potpuni promašaj

Pisac koji je oblikovao savremeni horor često deluje kao neko ko sopstvena dela ponovo čita tek kada ih vidi na ekranu. I tada, umesto potvrde, dolazi do neslaganja.

Poznato je da je hvalio Frenka Darabonta zbog majstorske obrade Bekstva iz Šošenka i Zelene milje, ali njegov odnos prema drugim adaptacijama ostaje znatno složeniji. Kada je govorio o filmovima nastalim po romanima Keri i Isijavanje, razlika u njegovim reakcijama bila je gotovo drastična. Za film Keri u režiji Brajana De Palme izjavio je da je „izuzetan“, uz zadržanu dozu distance prema sopstvenom romanu: smatrao ga je uzbudljivim za čitanje, ali opterećenim izvesnom težinom i prenaglašenim emocionalnim nabojem, koji u filmu izostaje. De Palma je, po njegovom sudu, zapravo stvorio delo koje je stilistički nadmoćnije od knjige.

Kada se, međutim, pomene Isijavanje, ton se menja. King je otvoreno govorio o razočaranju: dugo je cenio Stenlija Kjubrika, uz velika očekivanja koje ime ovog legenadarnog režisera samo po sebi nosi, ali je konačni rezultat doživeo kao promašaj. Ono što je publika videla kao jedan od najjezivijih psiholoških horora ikada snimljenih, King je doživeo kao udaljavanje od same suštine priče.
I upravo ovde viidmo tu jasnu razilku iz vizure autora i publike. Sa kojom se neretko ne slažemo.

Negde na razmeđi između autorovog ličnog doživljaja i načina na koji publika usvaja i pamti priču, knjige počinju da vode sopstvene, nezavisne živote. U tom sloju razilaženja i ponovnog otkrivanja dolazi i vest da je u izdanju Vulkan izdavaštva, na zahtev čitalaca, ponovo u prodaji upravo Isijavanje.

Foto: Promo/Vulkan

Objavljen davne 1977. godine, ovaj roman važi za jedno od najpotpunijih Kingovih dela. Predstavlja oličenje savremenog horora i pruža pronicljiv uvid u jednu rasturenu porodicu, mračne hodnike duše i ljudsku slabost.  Džek Nikoloson našao se u glavnoj ulozi, danas čuvene ekranizacije snimljene 1980. i film svrstao među svoje kultne. Brojni fanovi filma, podjednako vole i knjigu, ne pridajući značaj razlikama koje Stiven King nikada nije prevazišao.

Uz Isijavanje, na zahtev publike ponovo je objavljen i roman Mobilni telefon, koji čitaoce vraća u jedan drugačiji, brutalniji Kingov svet. Civilizaciju proguta mrak drugog srednjeg veka, a mobilni telefoni postaju okidač za globalni slom: brišu iz ljudi i poslednji trag humanosti, ostavljajući za sobom samo agresivne i destruktivne impulse.

Foto: Promo/Vulkan

Postoji i filmska verzija "Cell", u kojoj je priča svedena na ubrzan niz događaja, dok roman napetost razvija kroz atmosferu i postepeno urušavanje sveta, pa se gubi sloj koji knjigu čini zaista uznemirujućom. Zato kada je u pitanju Mobilni telefon nema podeljenih mišljenja, knjiga se neprikosno smatra snažnijim delom.

U oovm raskoraku između onoga što je napisano i onoga što je prikazano, Kingove priče nastavljaju da traju. Nekada kao film koji publika brani. Nekada kao knjiga kojoj se čitaoci vraćaju.

Međutim, priče Stivena Kinga opstaju snagom koja ne zavisi od medija, niti od interpretacije. Sa više od 350 miliona prodatih primeraka širom sveta, njegov potpis prepoznaje se u uvek: osećaju koji će vas šćepati neočekivano, bez namere da vas lako pusti.

Film možete pogledati. Knjigu možete zatvoriti.

A nelagoda ostaje tamo gde je najteže ignorisati, u sopstvenim mislima.

Kingov potpis koji se prepoznaje bez objašnjenja.

Foto: Promo/Vulkan