„Dobili smo srpskog Jaloma“ – Predstavljena knjiga „Niko nije rekao da će biti lako“

Više od 150 poštovalaca, prijatelja, čitalaca ispunilo je Bukmarker kafeteriju u želji da čuje autora i njegove goste, psihologa prof. dr Žarka Trebješanina, i neuropsihijatra prof. dr Nevenu Čalovsku Hercog.

Otkad je objavljena, knjiga „Niko nije rekao da će biti lako“ postala je jedna od najtraženijih u knjižarama, a mnoge je podsetila na dela Irvina D. Jaloma. Donosi odlično napisane priče, 15 slučajeva iz psihijatrijske prakse, kojim ispisuje našu stvarnost i probleme sa kojima se suočavamo.

Prof. dr Žarko Trebješanin je imao priliku da Jerotićevu knjigu čita u rukopisu: „Odmah sam pomislio da će ovo zaista biti jedna izvrsna knjiga koja na najbolji način predstavlja psihoterapiju, i mogu da kažem da smo zaista dobili srpskog Jaloma.“

Trebješanin je istakao i da priče iz ordinacije nije lako pisati: „Dobili smo jedan novi žanr, odlični prikazi, studije slučaja, ali koji nikad ne bi privukli takvu pažnju da to nisu zbilja priče u najboljem književnom smislu. Ovde mi imamo galeriju raznih likova, ali potrebna je posebna veština da vi te dramatične i uzbudljive i potresne ljudske sudbine ispričate i da to ima dramsku strukturu.“

U knjizi nema ulepšavanja ili prikazivanja terapeuta kao nekog supermena svemoćnog koji jednostavno uspe da, nekim čarobnim rečima, reši sve probleme.

Prof. dr Nevena Čalovska Hercog nema dilemu da li je Stefan bolji književnik ili psihijatar: „Čini mi se da je odlično ukomponovao jedno i drugo. Mi nismo samo homosapijensi, mi smo i homovinkuli, odnosno samo u relaciji sa nama važnim ljudima, možemo da se realizujemo i budemo bolji. To je poruka koja se provlači kroz svih 15 priča.“

Čalovska Hercog bi kolegama koji koji uče psihijatriju ili psihoterapiju savetovala da pročitaju knjigu: „Stefan je uspeo višedimenzionalno iskustvo da pretoči u rečenice. I pored naslova koji zvuči pesimistično, knjiga odiše optimizmom jer se oslanja na humani potencijal i adresira četiri egzistencijalna straha koja svi nosimo i koje Stefan prepoznaje u susretu sa različitim ljudima: strah od gubitka slobode, strah od smrti, od gubitka smisla i od usamljenosti. Ja sam vrlo zahvalna što imamo ovu knjigu danas među nama.“

Stefan nam je otkrio da je ideja za knjigu postojala dugo: „Pošto je moje primarno zanimanje psihijatrija i psihoterapija, ono što sam želeo knjigom da postignem je pre svega da proširim broj ljudi koje mogu da na neki način dodirnem. Ne porukom da će to sve biti kako treba, jer kada radite sa velikim brojem ljudi, mislim da imate određene uvide, posebno kako se patnja kod ljudi ponavlja. Mislim da je jedna od najtežih stvari u životu doživljaj izolovanosti, usamljenosti, i da je to ono što vodi beznadežnosti. Želeo sam da pokažem ovom knjigom da svako od nas može da se prepozna u ovim pričama.“

U pričama Stefana Jerotića obrađeni su razni mentalni poremećaji, panični strah, anksioznost, depresija, anoreksija i ortoreksija i druge.

„Ono što je tu dobro je da Stefan ne daje lekcije o ovim poremećajima. Vrlo sažeto i izuzetno precizno je dato da čovek koji je sasvim prosečno obrazovan razume šta je opsesivno-kompulzivni poremećaj, šta je fobija, šta je panični poremećaj, ali to je uvek u funkciji priče. Mislim da su slučajevi dobro odabrani, a takođe imate i poremećaje koji su vrsta savremenih neuroza koje autor povezuje sa ovim vremenom, sa savremenim društvom“, rekao je Trebješanin.

Govoreći o pristupu pacijentima, prof. dr Čalovska Hercog je istakla da Stefan „ume od očaja da se okrene ka životnom vitalitetu i optimizmu, ume da razume kada su potrebni lekovi, ume da objasni svojim pacijentima šta lekovi čine i kad, i da sagleda onu večitu dilemu: da li mi lekovima menjamo našu biologiju ili nam lekovi omogućavaju da ostvarimo svoje potencijale; ume da prati etički problem svog pacijenta koji je u izvanpartnerskoj vezi i u dilemi između dve različite partnerke, i mnoge druge stvari“.

Pošto posao psihijatra i psihoterapeuta podrazumeva da veliki deo svog života provedete sa ljudima koji imaju problem, često su to najteži trenuci u nečijem životu, očekivano je da to ima određen danak: „Ono što je meni vodilja, a pisao sam o tome i u knjizi, čak i kada je to mračna priča naizgled i kada deluje da je perspektiva loša, vi se povezujete sa nekom silom dobra ili ljubavi, i mislim da to štiti od iscrpljivanja. Siguran sam u to.“

Na pitanje gde je mesto vere u poslu i koliko pomaže, Stefan je rekao: „Ono u šta sam uveren, to je da postoje sile koje su više od nas i da duša nije nešto što se nalazi isključivo unutar tela, i bez obzira na to da li se neko smatra vernikom ili ne, mislim da mi svi verujemo u nešto. Bolje da biramo u šta verujemo i da se prema tome odnosimo na istinit način, nego da verujemo u stvari kao što su novac, u šta svi isto verujemo, moć, mladost, to su isto sve verovanja, na kraju krajeva. To su sve pojave koje mi u suštini ne vidimo. Isto tako mi ni ljubav ne vidimo, to nije nešto što može da se očita na magnetnoj rezonanci ili da se ispita nekim metodama, mi ne bismo mogli da objasnimo šta je ljubav do samog svog kraja, već mi moramo da verujemo u izvesnom smislu da je to nešto što postoji, tako da u tom smislu vera igra veliku ulogu u tome kako pristupam pacijentima.“

Dr Stefan Jerotić u svojoj knjizi problematizuje i teme kao što je farmakoterapija.

„Meni se dopalo što Stefan Jerotić ima iznijansiran odnos prema lekovima. Niti pripada onom ekstremu koji misli da sve bolesti možemo da lečimo lekovima i da verujete u lekove kao u Boga, niti smatra da treba izbegavati lekove. Zdrav odnos u njegovom stavu je mišljenje da lekovi imaju svoju ulogu u procesu psihoterapije. Potrebni su lekovi kao vrsta preduslova, da vi čoveka pripremite za psihoterapiju, ukoliko ima panični napad, anksioznost, da bi mogao da se uspostavi kontakt“, rekao je Trebješanin.

„Da bismo znali do kada treba koristiti lek, treba da znamo šta je ono što je normalno i što je zadovoljavajuće funkcionisanje. Treba da postoji i pitanje šta lekom pokušavamo da postignemo. Naivno je razmišljati da antidepresiv jeste ono što leči depresiju. Ovo je vrlo izazovna tema i smatram da se u struci o tome ne govori mnogo, odnosno da medicinsko obrazovanje nije ono koje vas zapravo čini sposobnim da razlučite tu dilemu, već da bi tu trebalo da postoje uvidi iz filozofije, etike. A svi koji poznaju etiku, znaju takođe da ne postoje jednostavni odgovori ili tačno rešenje. Vrednosno, lekovi nisu dobri ili loši u samoj svojoj srži, već zavisi iskljčivo od načina na koji ih upotrebljavamo“, rekao je Jerotić.

Knjigu „Niko nije rekao da će biti lako“ dr Stefana Jerotića možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.

Komentari (0) Ostavi komentar