„Dobili smo srpskog Jaloma“ – Predstavljena knjiga „Niko nije rekao da će biti lako“

Vi&scaron;e od 150 po&scaron;tovalaca, prijatelja, čitalaca ispunilo je Bukmarker kafeteriju u želji da čuje autora i njegove goste, psihologa prof. dr Žarka Trebje&scaron;anina, i neuropsihijatra prof. dr Nevenu Čalovsku Hercog.Otkad je objavljena, knjiga &bdquo;Niko nije rekao da će biti lako&ldquo; postala je jedna od najtraženijih u knjižarama, a mnoge je podsetila na dela Irvina D. Jaloma. Donosi odlično napisane priče, 15 slučajeva iz psihijatrijske prakse, kojim ispisuje na&scaron;u stvarnost i probleme sa kojima se suočavamo.Prof. dr Žarko Trebje&scaron;anin je imao priliku da Jerotićevu knjigu čita u rukopisu: &bdquo;Odmah sam pomislio da će ovo zaista biti jedna izvrsna knjiga koja na najbolji način predstavlja psihoterapiju, i mogu da kažem da smo zaista dobili srpskog Jaloma.&ldquo;Trebje&scaron;anin je istakao i da priče iz ordinacije nije lako pisati: &bdquo;Dobili smo jedan novi žanr, odlični prikazi, studije slučaja, ali koji nikad ne bi privukli takvu pažnju da to nisu zbilja priče u najboljem književnom smislu. Ovde mi imamo galeriju raznih likova, ali potrebna je posebna ve&scaron;tina da vi te dramatične i uzbudljive i potresne ljudske sudbine ispričate i da to ima dramsku strukturu.&ldquo;U knjizi nema ulep&scaron;avanja ili prikazivanja terapeuta kao nekog supermena svemoćnog koji jednostavno uspe da, nekim čarobnim rečima, re&scaron;i sve probleme.Prof. dr Nevena Čalovska Hercog nema dilemu da li je Stefan bolji književnik ili psihijatar: &bdquo;Čini mi se da je odlično ukomponovao jedno i drugo. Mi nismo samo homosapijensi, mi smo i homovinkuli, odnosno samo u relaciji sa nama važnim ljudima, možemo da se realizujemo i budemo bolji. To je poruka koja se provlači kroz svih 15 priča.&ldquo;Čalovska Hercog bi kolegama koji koji uče psihijatriju ili psihoterapiju savetovala da pročitaju knjigu: &bdquo;Stefan je uspeo vi&scaron;edimenzionalno iskustvo da pretoči u rečenice. I pored naslova koji zvuči pesimistično, knjiga odi&scaron;e optimizmom jer se oslanja na humani potencijal i adresira četiri egzistencijalna straha koja svi nosimo i koje Stefan prepoznaje u susretu sa različitim ljudima: strah od gubitka slobode, strah od smrti, od gubitka smisla i od usamljenosti. Ja sam vrlo zahvalna &scaron;to imamo ovu knjigu danas među nama.&ldquo;Stefan nam je otkrio da je ideja za knjigu postojala dugo: &bdquo;Po&scaron;to je moje primarno zanimanje psihijatrija i psihoterapija, ono &scaron;to sam želeo knjigom da postignem je pre svega da pro&scaron;irim broj ljudi koje mogu da na neki način dodirnem. Ne porukom da će to sve biti kako treba, jer kada radite sa velikim brojem ljudi, mislim da imate određene uvide, posebno kako se patnja kod ljudi ponavlja. Mislim da je jedna od najtežih stvari u životu doživljaj izolovanosti, usamljenosti, i da je to ono &scaron;to vodi beznadežnosti. Želeo sam da pokažem ovom knjigom da svako od nas može da se prepozna u ovim pričama.&ldquo;U pričama Stefana Jerotića obrađeni su razni mentalni poremećaji, panični strah, anksioznost, depresija, anoreksija i ortoreksija i druge.&bdquo;Ono &scaron;to je tu dobro je da Stefan ne daje lekcije o ovim poremećajima. Vrlo sažeto i izuzetno precizno je dato da čovek koji je sasvim prosečno obrazovan razume &scaron;ta je opsesivno-kompulzivni poremećaj, &scaron;ta je fobija, &scaron;ta je panični poremećaj, ali to je uvek u funkciji priče. Mislim da su slučajevi dobro odabrani, a takođe imate i poremećaje koji su vrsta savremenih neuroza koje autor povezuje sa ovim vremenom, sa savremenim dru&scaron;tvom&ldquo;, rekao je Trebje&scaron;anin.Govoreći o pristupu pacijentima, prof. dr Čalovska Hercog je istakla da Stefan &bdquo;ume od očaja da se okrene ka životnom vitalitetu i optimizmu, ume da razume kada su potrebni lekovi, ume da objasni svojim pacijentima &scaron;ta lekovi čine i kad, i da sagleda onu večitu dilemu: da li mi lekovima menjamo na&scaron;u biologiju ili nam lekovi omogućavaju da ostvarimo svoje potencijale; ume da prati etički problem svog pacijenta koji je u izvanpartnerskoj vezi i u dilemi između dve različite partnerke, i mnoge druge stvari&ldquo;.Po&scaron;to posao psihijatra i psihoterapeuta podrazumeva da veliki deo svog života provedete sa ljudima koji imaju problem, često su to najteži trenuci u nečijem životu, očekivano je da to ima određen danak: &bdquo;Ono &scaron;to je meni vodilja, a pisao sam o tome i u knjizi, čak i kada je to mračna priča naizgled i kada deluje da je perspektiva lo&scaron;a, vi se povezujete sa nekom silom dobra ili ljubavi, i mislim da to &scaron;titi od iscrpljivanja. Siguran sam u to.&ldquo;Na pitanje gde je mesto vere u poslu i koliko pomaže, Stefan je rekao: &bdquo;Ono u &scaron;ta sam uveren, to je da postoje sile koje su vi&scaron;e od nas i da du&scaron;a nije ne&scaron;to &scaron;to se nalazi isključivo unutar tela, i bez obzira na to da li se neko smatra vernikom ili ne, mislim da mi svi verujemo u ne&scaron;to. Bolje da biramo u &scaron;ta verujemo i da se prema tome odnosimo na istinit način, nego da verujemo u stvari kao &scaron;to su novac, u &scaron;ta svi isto verujemo, moć, mladost, to su isto sve verovanja, na kraju krajeva. To su sve pojave koje mi u su&scaron;tini ne vidimo. Isto tako mi ni ljubav ne vidimo, to nije ne&scaron;to &scaron;to može da se očita na magnetnoj rezonanci ili da se ispita nekim metodama, mi ne bismo mogli da objasnimo &scaron;ta je ljubav do samog svog kraja, već mi moramo da verujemo u izvesnom smislu da je to ne&scaron;to &scaron;to postoji, tako da u tom smislu vera igra veliku ulogu u tome kako pristupam pacijentima.&ldquo;Dr Stefan Jerotić u svojoj knjizi problematizuje i teme kao &scaron;to je farmakoterapija.&bdquo;Meni se dopalo &scaron;to Stefan Jerotić ima iznijansiran odnos prema lekovima. Niti pripada onom ekstremu koji misli da sve bolesti možemo da lečimo lekovima i da verujete u lekove kao u Boga, niti smatra da treba izbegavati lekove. Zdrav odnos u njegovom stavu je mi&scaron;ljenje da lekovi imaju svoju ulogu u procesu psihoterapije. Potrebni su lekovi kao vrsta preduslova, da vi čoveka pripremite za psihoterapiju, ukoliko ima panični napad, anksioznost, da bi mogao da se uspostavi kontakt&ldquo;, rekao je Trebje&scaron;anin.&bdquo;Da bismo znali do kada treba koristiti lek, treba da znamo &scaron;ta je ono &scaron;to je normalno i &scaron;to je zadovoljavajuće funkcionisanje. Treba da postoji i pitanje &scaron;ta lekom poku&scaron;avamo da postignemo. Naivno je razmi&scaron;ljati da antidepresiv jeste ono &scaron;to leči depresiju. Ovo je vrlo izazovna tema i smatram da se u struci o tome ne govori mnogo, odnosno da medicinsko obrazovanje nije ono koje vas zapravo čini sposobnim da razlučite tu dilemu, već da bi tu trebalo da postoje uvidi iz filozofije, etike. A svi koji poznaju etiku, znaju takođe da ne postoje jednostavni odgovori ili tačno re&scaron;enje. Vrednosno, lekovi nisu dobri ili lo&scaron;i u samoj svojoj srži, već zavisi iskljčivo od načina na koji ih upotrebljavamo&ldquo;, rekao je Jerotić.Knjigu &bdquo;Niko nije rekao da će biti lako&ldquo; dr Stefana Jerotića možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.

„Dobili smo srpskog Jaloma“ – Predstavljena knjiga „Niko nije rekao da će biti lako“

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest