„Zato što sam ja tako rekao, eto zašto!“ DESET TOKSIČNIH FRAZA Bumera koje Generacija Z ne želi da čuje

Mlađe generacije, posebno generacija Z, odbacuju autoritarne i omalovažavajuće komentare kojima su bili izloženi njihovi roditelji, pripadnici generacije X i milenijalci.

Portal YourTango donosi pregled deset tipičnih roditeljskih fraza starijih generacija i objašnjava zašto se danas smatraju problematičnim.

1. „Radi kako ti kažem, a ne kako ja radim“

Roditelji iz „bumerske“ generacije često su vaspitavali decu uz stav da moraju da budu poslušna bez pogovora. Iako su njihove namere možda bile dobre, od dece su zahtevali da poštuju standarde kojih se ni sami nisu uvek pridržavali. Takav pristup nema mnogo smisla, jer je poznato da deca najviše uče upravo iz primera koji im roditelji pružaju.

Iako je takva hijerarhijska struktura možda nekada funkcionisala, stručnjaci za vaspitanje danas ističu da deca uče oponašanjem. Roditeljski primer, bio on pozitivan ili negativan, ima snažniji uticaj od bilo kakvih verbalnih lekcija, što je posebno izraženo tokom adolescencije.

2. „Ja sam te doneo na ovaj svet, ja mogu i da te sklonim sa njega“

Nasilje nije rešenje za dečju neposlušnost, čak ni kada je pretnja izrečena u šali. Iako se roditelji odgajani na tradicionalniji način često ne slažu sa tim, fizičko kažnjavanje dece nije delotvorno. Ono ih uči da se plaše roditelja, a ne da razumeju razliku između dobrog i lošeg ponašanja.

Istraživanja potvrđuju da je fizičko kažnjavanje jedan od najmanje efikasnih oblika discipline i da može biti povezano sa lošijim ponašanjem i problemima u razvoju.

Iako ova fraza, čak i kada se izgovara u šali, normalizuje nasilje, takav mentalitet i dalje postoji. Tek sa novim generacijama roditelja, među mlađim milenijalcima i starijim pripadnicima generacije Z, ovakav pristup polako počinje da nestaje.

3. „Daću ti ja razlog za plakanje“

Scena je mnogima poznata: roditelj je u kupovini sa nervoznim detetom, a ono odjednom počne nekontrolisano da plače. Današnji roditelj verovatno bi primenio neku od tehnika nežnog vaspitanja i izveo dete iz prodavnice. „Boomeri“ su, međutim, u takvim situacijama često koristili pretnju: „Daću ti ja razlog za plakanje“.

Takav pristup nije efikasan, iako roditelji iz te generacije često tvrde suprotno. Dečji psiholog i savetnik za roditelje dr Džefri Bernstajn objašnjava da vikanje na dete koje pruža otpor često stvara ogorčenost prema roditelju.

Deca koja se uz roditelje osećaju neshvaćeno i nesigurno mogu odrasti u osobe koje kriju stvari od porodice, čime postaju ranjivija. Čak i kada se izgovori kao prazna pretnja, ova fraza može biti štetna.

4. „Imaćeš privatnost kada počneš da plaćaš kiriju“

Roditelji iz „bumerske“ generacije svoju decu često nisu doživljavali kao potpuno zasebne osobe, a taj obrazac delimično su preuzeli i pripadnici generacije X i milenijalci. Posledica je da generacija Z često nije imala pravo na privatnost, čak ni tokom tinejdžerskih godina.

Uvereni da time štite dete, takvi roditelji spremni su da pređu njegove granice, ali se ta briga često sudara sa detetovom potrebom za samostalnošću. Rezultat može biti gubitak poverenja i slabljenje bliskosti između roditelja i deteta.

Umesto grubih izjava, roditelji bi trebalo da izaberu otvoreniji pristup. Dr Karl E. Pikart savetuje roditelje da poštuju privatnost tinejdžera i da ne insistiraju na odgovorima samo da bi zadovoljili sopstvenu radoznalost.

„Postavljajte manje pitanja kako biste saznali ono što vas zanima i poštujte pravo tinejdžera da sam kontroliše informacije o sebi“, savetuje on.

Pristup zasnovan na poštovanju prvi je korak ka izbegavanju sukoba. U situacijama kada je dete potrebno zaštititi, pristup bi trebalo da bude saradnički. Na primer, roditelj može reći: „Pošto sam ja kupio ovaj telefon, povremeno ću ga proveriti kako bih bio siguran da si bezbedan/bezbedna na internetu.“

5. „Samo je dosadnim ljudima dosadno“

Kada bi se dete požalilo da mu je dosadno, čest odgovor roditelja starijih generacija bio je: „Dosadno ti je? Naći ću ti ja posla“. Mnoga deca zbog toga nisu osećala da mogu otvoreno da razgovaraju sa roditeljima.

Nakon što su njihova osećanja bila odbačena ili ismevana, povlačila su se u svoje sobe i dosadu pokušavala da prekrate igrajući video-igre ili pregledajući društvene mreže.

Studija iz 2021. godine pokazala je da kod izolovane dece postoji veći rizik od razvoja depresije i drugih zdravstvenih problema. Ako priznaju roditeljima da su usamljena, rizikuju da budu ismejana ili da dobiju dodatne obaveze. Ako ćute, roditelji ih mogu kritikovati zato što „ne znaju da nađu zanimaciju“.

Umesto takvih komentara, bolje je podstaći dete da se javi prijateljima i predložiti mu različite aktivnosti. Posramljivanje samo podstiče povlačenje u sebe.

6. „Deca u svetu gladuju, a ti se brineš zbog toga?“

Pripadnici „bumerske“ generacije često su govorili: „Deca u Africi gladuju!“, baš kao što su njihovi roditelji ranije pominjali siročad u Evropi. Cilj te rečenice, međutim, nije bio da podstakne empatiju, već da posrami dete zbog njegovih problema.

Iako je činjenica da se deca širom sveta suočavaju sa ogromnim poteškoćama, problemi sa kojima se suočava generacija Z takođe su stvarni.

Omalovažavanje detetovih osećanja argumentom da je „drugima gore“ stvara osećaj izolacije. Kada se pojavi ozbiljan problem, dete se zbog toga neće osećati dovoljno sigurno da se obrati roditeljima.

Studija objavljena 2016. godine pokazala je da deca koja nemaju kvalitetnu povezanost sa roditeljima imaju manje šanse da odrastu u srećne i otporne odrasle osobe. Zbog toga se i ova fraza smatra štetnom.

7. „Zbog čega bi ti uopšte mogao da budeš depresivan?“

Svatko koga su odgajali „boomeri“ verovatno je čuo neku verziju rečenice: „Depresivan si? Imaš krov nad glavom i odeću. Šta ti fali?“

Za generaciju Z takav komentar predstavlja primer suptilne okrutnosti. Niko, pa ni deca, nije imun na emocionalne probleme, ali mnogi roditelji starijih generacija to nisu razumeli i koristili su zajedljive komentare koji udaljavaju decu i potencijalno pogoršavaju njihove psihičke probleme.

Jednom narušeno poverenje teško je vratiti. Studija objavljena u časopisu Journal of Abnormal Child Psychology pokazala je povezanost između odbacivanja od strane roditelja ili vršnjaka i emocionalnih problema, uključujući agresivno ponašanje i samopovređivanje.

Današnji roditelji moraju da imaju na umu da način na koji su njihovi roditelji razgovarali sa njima nije nužno bio ispravan.

8. „Zato što sam ja tako rekao, eto zašto!“

Ova fraza potiče iz stroge hijerarhije u porodicama „bumera“, u kojima se od dece očekivala bespogovorna poslušnost. Kada bi dete tražilo objašnjenje, to se često smatralo nepoštovanjem.

Deca koja žele da razumeju „zašto“ zapravo pokazuju radoznalost i inteligenciju. Ne postavljaju pitanja nužno iz prkosa, već pokušavaju da razumeju situaciju i procene je.

Za „boomere“ je, međutim, poslušnost bila imperativ, dok su pitanja često doživljavana kao nepristojnost. Generacija Z takav pristup uglavnom ne prihvata, a uz kratko objašnjenje pravila verovatno bi ih lakše prihvatila.

9. „Misliš da je tebi teško? Kada sam ja bio tvojih godina...“

Priče „bumera“ o teškom detinjstvu postale su gotovo opšte mesto. Iako se ova rečenica danas možda ne koristi doslovno, roditelji i bake i deke iz starijih generacija i dalje na različite načine umanjuju probleme sa kojima se suočava generacija Z.

Činjenica je da je generaciji Z u nekim aspektima lakše, ali je u drugim suočena sa izazovima koje „boomeri“ nisu mogli ni da zamisle.

Bez obzira na to ko objektivno ima teži život, niko ne želi da njegovi problemi budu omalovažavani. Deca treba da osete da ih roditelji podržavaju i da pokušavaju da ih razumeju.

Umesto pitanja „Misliš da je tebi teško?!“, bolji pristup bio bi: „Vidim da te to muči. Želiš li da razgovaramo?“ Čak i kada roditelj ne zna šta da kaže, zagrljaj i pažljivo slušanje gotovo uvek mogu da pomognu.

10. „Ako odmah ne promeniš taj izraz lica, ja ću ti ga promeniti“

Ovo je još jedan primer prikrivene pretnje nasiljem. Kada je dete uznemireno, prirodna reakcija roditelja trebalo bi da bude pružanje utehe. Međutim, ako roditelj nije emocionalno zreo, može mu biti teško da se nosi sa složenim dečjim emocijama.

Takvi roditelji često ni sami ne znaju kako da upravljaju sopstvenim emocijama, a moguće je i da su odrasli uz slične komentare.

Ovakav pristup ima suprotan efekat jer kod dece stvara ogorčenost i narušava odnos sa roditeljima. Ako roditelj želi da se dete oseća bolje, dovoljno je reći: „Tu sam ako želiš da razgovaraš.“

Stvaranje sigurnog okruženja u kojem dete može slobodno da izrazi svoja osećanja ključno je za zdrav i blizak porodični odnos.