Da li su zamrznuto i konzervirano voće i povrće jednako zdravi kao sveži? Evo odgovora

Voće i povrće su suštinski deo zdrave ishrane, ali većina ljudi i dalje ne jede preporučene količine. Pored toga, rastuće cene hrane teraju mnoge ljude da dvaput razmisle pre nego što kupe velike količine svežeg voća i povrća koje može brzo da se pokvari.

Zato se sve više okrećemo zamrznutom i konzerviranom voću i povrću. Ovi proizvodi su često jeftiniji, duže traju i veoma su pogodni za pripremu obroka. Ali pitanje je - da li su zdravi kao sveži proizvodi?

Jeftiniji su, praktičniji i stvaraju manje otpada.

Jedna od najvećih prednosti zamrznutog i konzerviranog voća i povrća je njihova cena. Po pravilu, jeftiniji su od svežeg voća i povrća, a mnogi dolaze već oprani, isečeni ili spremni za kuvanje, što štedi vreme u kuhinji.

Pored toga, imaju mnogo duži rok trajanja, tako da ih možete imati pri ruci tokom cele godine. Pošto se mnogo ređe kvare, smanjuje se i količina hrane koja završi u otpadu.

Da li su podjednako vredni nutritivno?

Dobra vest je da zamrznuto i konzervirano voće i povrće u većini slučajeva zadržavaju svoju nutritivnu vrednost, a ponekad mogu biti čak i bolji izbor od svežih namirnica koje danima stoje u frižideru, piše portal ZME.

Nutritivna vrednost većine zamrznute i konzervirane hrane uporediva je sa vrednošću svežeg voća i povrća koje je u frižideru oko nedelju dana.

Za neke namirnice, proces zamrzavanja ili konzerviranja može čak i povećati sadržaj određenih hranljivih materija. Na primer, zamrznute kajsije sadrže više vitamina C od svežih kajsija jer se ovaj vitamin koristi kao konzervans tokom obrade.

Šta se dešava tokom zamrzavanja?

Niske temperature usporavaju kvarenje hrane, a industrijski procesi zamrzavanja su veoma efikasni u očuvanju boje, teksture i hranljive vrednosti voća i povrća.

Ilustracija; Foto: Mikhailov Studio/Shutterstock

Međutim, zamrzavanje može da ima i određene nedostatke. Ako se tokom procesa formiraju veliki kristali leda, oni mogu oštetiti strukturu hrane. To može dovesti do malog gubitka hranljivih materija, ali i promene teksture, pa voće ili povrće može postati kašasto nakon odmrzavanja, posebno ako se ponovo zamrzava.

Takođe je važno znati da zamrznuto voće i povrće može biti kontaminirano bakterijom Listeria monocytogenes, koja može izazvati trovanje hranom. Rizik se značajno smanjuje ako se hrana skuva pre konzumiranja.

Šta treba da znate o konzerviranoj hrani?

Prilikom konzerviranja, voće i povrće se steriliše na visokim temperaturama, što omogućava da se bezbedno čuva na sobnoj temperaturi duže vreme.

Međutim, ovaj proces može dovesti do razgradnje određenih hranljivih materija, posebno vitamina rastvorljivih u vodi, kao što je vitamin C.

Ipak, moderne tehnologije konzerviranja sada koriste brže procese na nižim temperaturama, što rezultira znatno manjim gubitkom hranljivih materija nego ranije.

Na šta treba obratiti pažnju pri kupovini?

Ako kupujete konzervirano povrće, proverite etiketu jer neki proizvodi sadrže velike količine soli. Najbolji izbor su proizvodi označeni sa „bez dodate soli“, a korisno je pogledati i nutritivnu tabelu i izabrati one sa nižim sadržajem natrijuma.

Količinu soli možete dodatno smanjiti tako što ćete konzervu ocediti i isprati pod mlazom vode pre upotrebe.

Isto pravilo važi i za konzervirano voće. Ako želite da smanjite unos šećera, birajte voće konzervirano u sopstvenom soku umesto u šećernom sirupu ili proizvode sa oznakom „bez dodatog šećera“.

Kako ih uključiti u svoju svakodnevnu ishranu?

Konzervirano voće je odlična užina, a možete ga dodati i u jogurt, ovsene pahuljice ili druge žitarice. U mnogim receptima sveže voće možete lako zameniti zamrznutim ili konzerviranim.

Zamrznuto povrće je posebno pogodno kada nemate puno vremena za kuvanje. Na primer, zamrznuti grašak se kuva za samo nekoliko minuta, tako da ga možete lako dodati u čorbe, dinstano povrće ili druga jela pred kraj pripreme.

Konzervirani sočivo, leblebije i pasulj su odličan način za zgušnjavanje čorbi ili sosova za testeninu, a istovremeno povećavaju unos dijetetskih vlakana i proteina.

Pošto je konzervirani pasulj već skuvan, može se odmah dodati u salate, što ih čini zasitnijim. Samo ih isperite pod vodom pre upotrebe.

Ilustracija; Foto: Sasapin Kanka/Shutterstock

Ako tražite dodatnu inspiraciju, možete isprobati recepte koji koriste zamrznuto ili konzervirano voće i povrće.

Šta je sa sušenim voćem i povrćem?

Kada su u pitanju mahunarke, sušeni pasulj, leblebije i sočivo su često još pristupačnija opcija od konzerviranih proizvoda. Takođe imaju dug rok trajanja i odličan su izvor dijetetskih vlakana i proteina.

Njihova jedina mana je što se duže pripremaju. Neke vrste je potrebno prvo potopiti, dok druge mogu odmah da se kuvaju. Ako niste sigurni, najbolje je da sledite uputstva na pakovanju.

Sušeno voće nije najbolja svakodnevna zamena za sveže, zamrznuto ili konzervirano voće. Tokom procesa sušenja, prirodni šećeri se koncentrišu, pa ovo voće sadrži mnogo više šećera po porciji. Međutim, može da bude dobra i praktična užina s vremena na vreme.