Voće i povrće iz prodavnice vam nema ukus domaćeg? Evo ZAŠTO je to tako

Jedno istraživanje objavljeno u časopisu "Nature", koje je proučavalo paradajz, pokazalo je da 93% modernih paradajza nema verziju gena koji im daje prepoznatljiv ukus.

Ova praksa ne odnosi se samo na voće (primer je i živina), ali neki proizvođači dodaju vodu kako bi proizvodi bili teži, a time i skuplji.

Poznati trgovac voćem i povrćem Čarli Hiks izjavio je za "The Guardian" da ogromni pritisak supermarketa na proizvođače da povećaju prinose i snize cene tera uzgajivače da koriste tehnike koje zapravo znače da se proizvodi "prepumpavaju" vodom, zbog čega, na primer, jagode mogu imati loš ukus.

Berba pre potpune zrelosti

Kako bi voće i povrće izdržalo dug transport, često se bere pre nego što potpuno sazre. Zbog toga se šećeri i arome ne razviju u potpunosti, ali se smanjuje oštećenje tokom transporta (zamislite prevoz zrele breskve u odnosu na tvrdu). Pre dolaska u prodavnicu proizvodi često veštački dozrevaju.

Posebno izvan sezone, voće i povrće često putuje s drugog kraja sveta. To znači da se biraju manje zreli plodovi ili sorte koje mogu izdržati dug put. Nekada potrošači jednostavno nisu imali pristup takvoj hrani tokom cele godine.

Hlađenje je važno za produžetak trajnosti proizvoda, ali može promeniti ispariva jedinjenja koji stvaraju ukus. Zbog toga paradajz i jagode mogu imati slabiji ukus. Ako ih uberete sveže i izbegnete hlađenje, razlika u ukusu može biti velika.

Jesu li plodovi pre bili ukusniji?

Mnogi ljudi misle da je voće nekada bilo ukusnije. Iako se prehrambeni sistem promenio, promenili smo se i mi. Časopis "Popular Science" navodi da se ukusni receptori s godinama smanjuju i nestaju, što utiče na percepciju ukusa.

Hemikalije su dugo predmet zdravstvenih rasprava, ali istraživanje iz 2023. objavljeno u "Journal of Agricultural and Food Chemistry" proučavalo je mogu li smanjiti ukus voća. Kod jagoda je utvrđeno da hemikalije smanjuju prirodni sadržaj šećera, što ih čini manje ukusnima. Slični rezultati postoje još od 1950-ih.

Uslovi uzgoja

U vinskoj industriji koristi se francuski pojam 'terroir', koji opisuje kako tlo, reljef i klima utiču na ukus grožđa. U industrijskoj proizvodnji, gde ukus nije prioritet, taj se aspekt često zanemaruje u korist većeg prinosa, lepšeg izgleda i stabilnijih sorti.

Brze klimatske promene takođe mogu uticati na ukus hrane. Istraživanja su pokazala da je temperatura ključna za kvalitet jagoda, izostanak toplih dana i hladnih noći može oslabiti njihov ukus, navodi "National Geographic".

Jedno istraživanje pokazalo je da stabla jabuka koja rano cvetaju i rastu pri visokim temperaturama imaju niži nivo kiseline i slabiju hrskavost. Drugim rečima, jabuke su manje hrskave i manje ukusne.

Nije sve tako negativno

Iako savremeni sistemi zaliha i ekološki problemi mogu negativno uticati na ukus voća i povrća, ljudska intervencija donela je i prednosti. Pre hiljade godina divlje banane imale su velike, tvrde semenke, a patlidžani su bili mali i bodljikavi. Selektivni uzgoj tokom generacija znatno je poboljšao njihovu jestivost.