Greške zbog kojih bacamo novac na hranu i kako da ih izbegnemo

Jedna od najvećih grešaka zbog kojih ljudi troše puno više novca nego što misle jeste odlazak u trgovinu bez ikakvog plana. Kad ne znamo što ćemo da kuvamo tokom nedelje, vrlo lako završimo s nasumičnim proizvodima koji se međusobno ne mogu kombinovati ni u jedan konkretan obrok. Na kraju opet naručujemo hranu ili idemo u novu nabavku.

Mnogo novca može da se uštedi jednostavnim planiranjem nekoliko obroka unapred. Ne treba praviti komplikovane jelovnike za celi mesec, dovoljno je okvirno znati šta ćete da kuvate sledećih nekoliko dana. Tada kupujete samo ono što vam zaista treba i puno manje hrane završava zaboravljeno u frižideru.

Pre odlaska u prodavnicu ili na pijacu dobro bi bilo da proverite šta već imate kod kuće. Mnogi kupuju novu testeninu, pirinač, sosove ili začine iako ih već imaju po nekoliko komada u ostavi. Upravo takvo gomilanje stvara nepotreban trošak koji se vremenom ozbiljno nakupi.

Glad i impulsivne kupovine

Kupovina hrane dok smo gladni gotovo uvek završi s većim računom. Tada mozak traži brzu nagradu, pa puno češće posežemo za slatkišima, pekarskim proizvodima, grickalicama i gotovim jelima. Problem je što se takve stvari ubacuju "usput", bez razmišljanja, a upravo one najviše povećavaju ukupni iznos na kasi.

Dobar trik je da pojedete nešto malo pre trgovine, čak i običan jogurt, voćku ili sendvič. Razlika u kupovini često bude ogromna. Takođe, pomaže ako se držite spiska i ne "lutate" previše po radnjii jer impulsivne kupovine najčešće nastaju kada samo razgledavamo šta ima na rafovima.

Velik problem su i svakodnevni odlasci "po sitnicu". Ljudi često misle da troše malo jer svaki put ostave nekoliko stotina dinara, ali upravo ti mali iznosi najbrže se nakupljaju. Mnogo je isplativije napraviti jednu veću kupovinu nego svaki dan ulaziti u prodavnicu po nešto "usput".

Hrana koja završava u smeću

Jedan od najvećih finansijskih gubitaka događa se u frižideru. Ljudi često kupuju previše sveže hrane s idejom da će kuvati zdravo i redovno, ali zbog umora, posla ili manjka vremena deo toga jednostavno propadne.

Najčešće se bacaju voće, povrće, salate, hleb i mlečni proizvodi. Problem nije samo u novcu nego i u tome što mnogi nisu ni svesni koliko hrane zapravo bacaju dok ne počnu da obraćaju pažnju na to.

Ilustracija; Foto: Prostock-studio/Shutterstock

Tu puno pomaže kupovina manjih količina. Bolje je češće kupiti sveže namirnice nego bacati velike zalihe. Korisno je i organizovati frižider tako da proizvodi kojima uskoro ističe rok budu napred i vidljivi. Ono što ne vidimo najčešće zaboravimo.

Pametno korišćenje ostataka hrane takođe može značajno da smanji troškove. Od ostataka pečenog mesa može da se napraviti tortilja, testenina ili rižoto, dok povrće koje više nije potpuno sveže može da se iskoristi za supu ili sos. Nekad je takvo iskorišćavanje hrane bilo normalno, dok danas višak često automatski završi u smeću.

Zamka akcija i "lažnih ušteda"

Akcije su jedan od najvećih psiholoških trikova u radnjama. Kad vidimo sniženu cenu, automatski imamo osećaj da štedimo, iako često kupujemo stvari koje nam uopšte nisu potrebne.

Najveći problem nastaje kod proizvoda kojima brzo ističe rok trajanja. Ljudi kupuju više jogurta, sireva, salama ili gotovih proizvoda "jer su na akciji", a pola toga kasnije završi u smeću. U tom slučaju nismo uštedeli ništa.

Isplati se kupovati na akciji samo ono što redovno koristimo i što može dugo da se čuva. Naprime, deterdženti, testenina, pirinač, konzerve ili zamrznuti proizvodi često su dobra kupovina kad su sniženi. Sve ostalo treba kupovati realno, prema stvarnim potrebama.

Dostava hrane kao veliki skriveni trošak

Dostava hrane mnogima je postala svakodnevna navika, ali upravo ona često "pojede" ogroman deo budžeta. Problem je što jedan obrok na aplikaciji ne deluje preterano skup, ali kada se dodaju dostava, naknade i veće cene nego u restoranu, iznos vrlo brzo raste.

Ljudi često potcenjuju koliko mesečno troše na naručivanje hrane jer je reč o manjim pojedinačnim iznosima. Međutim, nekoliko dostava nedeljno lako se pretvori u stotine evra mesečno.

Ne znači da dostavu treba potpuno izbaciti, ali puno pomaže ako se postave granice. Naprime, naručivati samo vikendom ili u posebnim situacijama. Veliku razliku može da napravi i priprema jednostavnih obroka unapred kako biste uvek imali nešto brzo kod kuće i manje iskušenja za naručivanje.

Male navike koje dugoročno štede najviše novca

Najveća zabluda je da štednja na hrani znači velika odricanja i život bez uživanja. U stvarnosti najveću razliku prave male svakodnevne navike.

Planiranje obroka, nabavka sa spiskom, manje impulsivnih odluka i bolje korišćenje hrane često vrede više od bilo kojeg ekstremnog metoda štednje. Ljudi najviše novca izgube upravo na sitnicama koje ni ne primete, a kada se te navike promene, razlika u kućnom budžetu postane vrlo vidljiva već nakon nekoliko meseci.