Greške zbog kojih bacamo novac na hranu i kako da ih izbegnemo

Jedna od najvećih gre&scaron;aka zbog kojih ljudi tro&scaron;e puno vi&scaron;e novca nego &scaron;to misle jeste odlazak u trgovinu bez ikakvog plana. Kad ne znamo &scaron;to ćemo da kuvamo tokom nedelje, vrlo lako zavr&scaron;imo s nasumičnim proizvodima koji se međusobno ne mogu kombinovati ni u jedan konkretan obrok. Na kraju opet naručujemo hranu ili idemo u novu nabavku.Mnogo novca može da se u&scaron;tedi jednostavnim planiranjem nekoliko obroka unapred. Ne treba praviti komplikovane jelovnike za celi mesec, dovoljno je okvirno znati &scaron;ta ćete da kuvate sledećih nekoliko dana. Tada kupujete samo ono &scaron;to vam zaista treba i puno manje hrane zavr&scaron;ava zaboravljeno u frižideru.Pre odlaska u prodavnicu ili na pijacu dobro bi bilo da proverite &scaron;ta već imate kod kuće. Mnogi kupuju novu testeninu, pirinač, sosove ili začine iako ih već imaju po nekoliko komada u ostavi. Upravo takvo gomilanje stvara nepotreban tro&scaron;ak koji se vremenom ozbiljno nakupi.Glad i impulsivne kupovineKupovina hrane dok smo gladni gotovo uvek zavr&scaron;i s većim računom. Tada mozak traži brzu nagradu, pa puno če&scaron;će posežemo za slatki&scaron;ima, pekarskim proizvodima, grickalicama i gotovim jelima. Problem je &scaron;to se takve stvari ubacuju &quot;usput&quot;, bez razmi&scaron;ljanja, a upravo one najvi&scaron;e povećavaju ukupni iznos na kasi.Dobar trik je da pojedete ne&scaron;to malo pre trgovine, čak i običan jogurt, voćku ili sendvič. Razlika u kupovini često bude ogromna. Takođe, pomaže ako se držite spiska i ne &quot;lutate&quot; previ&scaron;e po radnjii jer impulsivne kupovine najče&scaron;će nastaju kada samo razgledavamo &scaron;ta ima na rafovima.Velik problem su i svakodnevni odlasci &quot;po sitnicu&quot;. Ljudi često misle da tro&scaron;e malo jer svaki put ostave nekoliko stotina dinara, ali upravo ti mali iznosi najbrže se nakupljaju. Mnogo je isplativije napraviti jednu veću kupovinu nego svaki dan ulaziti u prodavnicu po ne&scaron;to &quot;usput&quot;.Hrana koja zavr&scaron;ava u smećuJedan od najvećih finansijskih gubitaka događa se u frižideru. Ljudi često kupuju previ&scaron;e sveže hrane s idejom da će kuvati zdravo i redovno, ali zbog umora, posla ili manjka vremena deo toga jednostavno propadne.Najče&scaron;će se bacaju voće, povrće, salate, hleb i mlečni proizvodi. Problem nije samo u novcu nego i u tome &scaron;to mnogi nisu ni svesni koliko hrane zapravo bacaju dok ne počnu da obraćaju pažnju na to.Ilustracija; Foto: Prostock-studio/ShutterstockTu puno pomaže kupovina manjih količina. Bolje je če&scaron;će kupiti sveže namirnice nego bacati velike zalihe. Korisno je i organizovati frižider tako da proizvodi kojima uskoro ističe rok budu napred i vidljivi. Ono &scaron;to ne vidimo najče&scaron;će zaboravimo.Pametno kori&scaron;ćenje ostataka hrane takođe može značajno da smanji tro&scaron;kove. Od ostataka pečenog mesa može da se napraviti tortilja, testenina ili rižoto, dok povrće koje vi&scaron;e nije potpuno sveže može da se iskoristi za supu ili sos. Nekad je takvo iskori&scaron;ćavanje hrane bilo normalno, dok danas vi&scaron;ak često automatski zavr&scaron;i u smeću.Zamka akcija i &quot;lažnih u&scaron;teda&quot;Akcije su jedan od najvećih psiholo&scaron;kih trikova u radnjama. Kad vidimo sniženu cenu, automatski imamo osećaj da &scaron;tedimo, iako često kupujemo stvari koje nam uop&scaron;te nisu potrebne.Najveći problem nastaje kod proizvoda kojima brzo ističe rok trajanja. Ljudi kupuju vi&scaron;e jogurta, sireva, salama ili gotovih proizvoda &quot;jer su na akciji&quot;, a pola toga kasnije zavr&scaron;i u smeću. U tom slučaju nismo u&scaron;tedeli ni&scaron;ta.Isplati se kupovati na akciji samo ono &scaron;to redovno koristimo i &scaron;to može dugo da se čuva. Naprime, deterdženti, testenina, pirinač, konzerve ili zamrznuti proizvodi često su dobra kupovina kad su sniženi. Sve ostalo treba kupovati realno, prema stvarnim potrebama.Dostava hrane kao veliki skriveni tro&scaron;akDostava hrane mnogima je postala svakodnevna navika, ali upravo ona često &quot;pojede&quot; ogroman deo budžeta. Problem je &scaron;to jedan obrok na aplikaciji ne deluje preterano skup, ali kada se dodaju dostava, naknade i veće cene nego u restoranu, iznos vrlo brzo raste.Ljudi često potcenjuju koliko mesečno tro&scaron;e na naručivanje hrane jer je reč o manjim pojedinačnim iznosima. Međutim, nekoliko dostava nedeljno lako se pretvori u stotine evra mesečno.Ne znači da dostavu treba potpuno izbaciti, ali puno pomaže ako se postave granice. Naprime, naručivati samo vikendom ili u posebnim situacijama. Veliku razliku može da napravi i priprema jednostavnih obroka unapred kako biste uvek imali ne&scaron;to brzo kod kuće i manje isku&scaron;enja za naručivanje.Male navike koje dugoročno &scaron;tede najvi&scaron;e novcaNajveća zabluda je da &scaron;tednja na hrani znači velika odricanja i život bez uživanja. U stvarnosti najveću razliku prave male svakodnevne navike.Planiranje obroka, nabavka sa spiskom, manje impulsivnih odluka i bolje kori&scaron;ćenje hrane često vrede vi&scaron;e od bilo kojeg ekstremnog metoda &scaron;tednje. Ljudi najvi&scaron;e novca izgube upravo na sitnicama koje ni ne primete, a kada se te navike promene, razlika u kućnom budžetu postane vrlo vidljiva već nakon nekoliko meseci.

Greške zbog kojih bacamo novac na hranu i kako da ih izbegnemo

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest