Toksična ponašanja koja uništavaju odnos roditelja i odrasle dece

Većina roditelja daje sve od sebe kako bi izgradila zdrave odnose sa svojom decom, ali ponekad se dogodi da, uprkos neizmernoj ljubavi, roditelji zapravo ne vole svoju odraslu decu. Za takva osećanja obično postoje čvrsti razlozi.

S druge strane, ne cene sva odrasla deca trud svojih roditelja, a neka čak i podstiču otuđenje, fenomen koji je sve češći kod generacije Z. To može pokrenuti domino-efekat koji uništava nekada skladan odnos, a roditelji su često ti koji odluče da pređu preko svega u nadi da će izgraditi bolju zajedničku budućnost, piše YourTango.

Smatraju da na sve imaju pravo

Odrasla deca koja se ponašaju kao da im sve pripada često kod roditelja izazivaju potajnu odbojnost. Nije lako voleti dete koje se ponaša kao da mu se sve duguje, a situacija postaje nepodnošljiva kada očekuju roditeljski novac ili resurse kao da su još uvek mala deca.

Takva odrasla osoba ne izražava zahvalnost za ono što ima ili za ono što su joj roditelji pružili, već jednostavno traži još. Roditelji u takvoj situaciji ne bi trebalo da budu prestrogi prema sebi. Moraju shvatiti da svojoj odrasloj deci ne duguju ništa osim ljubavi. Kao odrasli, njihova se deca moraju osamostaliti i naučiti da njihovo ponašanje ima posledice.

Skloni su manipulaciji

Odrasla deca koju roditelji vole, ali ih ne podnose, često su izrazito manipulativna. Koristiće suze ili se pozivati na prošla iskustva kako bi od roditelja dobili ono što žele. Roditelji tako neprestano slušaju molbe za "malom pomoći", ali ti zahtevi obično rezultiraju iscrpljenim roditeljima koji se osećaju iskorišćeno i pitaju se ima li sav taj trud smisla.

Prema licenciranoj savetnici Džejmi Kenon, "manipulatori su vešti u prepoznavanju i iskorišćavanju tuđih osećanja kako bi postigli svoj cilj. To u žrtvi stvara sumnju u sopstveno rasuđivanje i tera je da preispituje sopstveno poimanje stvarnosti".

Kenon dodaje da žrtve emocionalne manipulacije postaju paranoične, teško veruju drugima i osećaju pojačanu teskobu. Zbog svega toga, roditelji ne bi trebalo da se osećaju loše ako žele da se distanciraju od manipulativnih osoba, čak i ako se radi o njihovom detetu.

Ne pokazuju poštovanje

Roditelji se često suočavaju s velikim nepoštovanjem odrasle dece. Normalno je da se roditelji i deca ponekad posvađaju i kažu stvari koje povrede, ali neka odrasla deca u tome prelaze sve granice.

Studija objavljena u časopisu "Journal of Experimental Social Psychology" otkrila je da nepoštovanje snažnije podstiče agresiju nego nesviđanje, što ima smisla jer nepoštovanje često proizlazi iz prezira. Prema Institutu Gotman, prezir je jedan od "četiri jahača apokalipse" koji predviđaju razvod, ali taj se princip može primeniti i na porodične odnose.

Iako ne želite da se vaša deca otuđe, važno je postaviti im granice i sprovoditi ih na zdrav način. Uspostavite osnovna pravila ponašanja i sami im pokažite poštovanje.

Nepromišljeni su i bezobzirni

Odrasla deca koja donose nepromišljene odluke navode roditelje da se distanciraju jer osećaju da ih više ne mogu imati u svom životu. Nijedan roditelj ne želi gledati kako mu dete pati ili kreće mračnim putem, ali njihova pomoć ima granice. U najgorem slučaju, roditelji mogu postati oni koji omogućuju autodestruktivno ponašanje.

Ako su roditelji pokušali sve, savetovanje, grupnu terapiju, otvorene razgovore, a pomaka nema, možda je vreme da puste stvari. U suprotnom rizikuju sopstveno mentalno zdravlje.

Za sve probleme krive roditelje

Roditeljima je posebno teško kada ih odrasla deca krive za svaki svoj problem. Ali nisu roditelji odgovorni za svaki prekid, propuštenu priliku ili neuspeh. Odrasla deca moraju prihvatiti da deo odgovornosti često leži na njima samima.

Preuzimanje odgovornosti može biti oslobađajuće jer pomaže čoveku da vrati osećaj kontrole nad sopstvenim životom. Roditelji se zbog takvih optužbi ne bi trebalo da stalno osećaju krivima. Ponekad je distanca nužna kako bi zaštitili svoje mentalno zdravlje.

Dodatni problem nastaje kada odrasla deca ne pokazuju zahvalnost za trud i žrtvu svojih roditelja. Ako ne cene ono što su dobili i sve što im je omogućeno, odnos se s vremenom može ozbiljno narušiti, pa čak i potpuno prekinuti.

Koliko god to bilo bolno, roditelji ne bi trebalo žaliti ako odluče postaviti granice ili se udaljiti. Stalan osećaj nepriznatosti i povređenosti šteti mentalnom zdravlju, zato vlastiti mir i dobrobit moraju staviti na prvo mesto.

Burno reaguju na svaku kritiku

Ljudi koji loše podnose kritiku mogu ozbiljno narušiti odnos s roditeljima. Ako na svaku primedbu reaguju burno, viču, vrieđaju ili odbijaju razumeti tuđu nameru, s vremenom se gomilaju napetost i ogorčenost. Čak i kada roditelji žele mirno razgovarati i rešiti problem, takvo ponašanje može dovesti do udaljavanja i otuđenja.

Istraživanja pokazuju da česti sukobi i povišeni tonovi štetno deluju na zdravlje. To važi ne samo za partnerske odnose nego i za odnos između roditelja i dece, pa nije čudno da se roditelji u takvim okolnostima osećaju sve manje povezano sa svojom decom.

Još jedan čest razlog udaljavanja je bezobzirnost. Kada roditelji jasno postave granice, a deca ih svesno ignorišu, to može biti vrlo bolno. Granice obično postoje s razlogom, bilo zbog finansijskih teškoća, iscrpljenosti ili narušenog mentalnog zdravlja.

Zdrave granice važne su za zaštitu mentalnog i fizičkog zdravlja. Zato roditelji ponekad odluče stvoriti distancu prema deci koja njihove potrebe i osećanja uporno ne poštuju.

Roditelji neće prestati da vole svoju decu, ali mogu se udaljiti

Roditelji neće prestati da vole svoju decu, ali mogu se udaljiti ako ona u svoj život stalno dovode neugodne, neljubazne ili sumnjive ljude. To se može odnositi i na partnere i na prijatelje. Ako roditelji izraze zabrinutost, a deca to potpuno zanemare, odnos lako postaje napet i može doći do otuđenja. Ponekad roditelji strahuju zbog lošeg uticaja na dete, a ponekad i za sopstvenu sigurnost ili imovinu.

Kad jedna odrasla osoba pokušava iskreno da izrazi zabrinutost, a druga je ne želi čuti, sukob je skoro neizbežan. Zato je važno da obe strane slušaju jedna drugu i pokušaju da nađu kompromis.

Dok su deca mala, odnos s njima često je jednostavniji jer dele roditeljski pogled na svet. No kad odrastu, razvijaju sopstvene vrednosti, stavove i prioritete. To je normalan deo sazrevanja, iako roditeljima može biti teško da prihvate razlike.

Stručnjakinja Džoana Šreder savetuje roditeljima da s odraslom decom razgovaraju otvoreno i bez osuđivanja. Čak i kada se ne slažu s njihovim vrednostima ili odlukama, važno je saslušati ih s poštovanjem. Ako roditelji reaguju burno ili odmah odbacuju njihove stavove, deca će im se teže obraćati kad imaju problem, a još manje će biti spremna poslušati savet ili priznati grešku.