7 navika roditelja izuzetno INTELIGENTNE dece

Inteligencija je složena osobina koju karakterišu kreativnost, znatiželja, pa čak i genetika, ali ne postoji jedinstven način za njeno merenje ili podsticanje. Ipak, roditelji mogu pomoći da svi kvaliteti koji utiču na inteligenciju kod dece, procvetaju. Savetnik za upis na fakultete YJ Heo, koji je, kako kaže, bio okružen izuzetno pametnim ljudima, na TikToku je objasnio šta je naučio od vrlo uspešnih pojedinaca i ponudio smernice roditeljima koji žele kod svoje dece da podstaknu učenje i akademska postignuća, piše YourTango.

1. Za porodičnim stolom vode se rasprave o svetskim temama

Iako deca zaslužuju bezbrižnu igru, postoje situacije u kojima je s njima korisno razgovarati kao s odraslima. Čak i ako ne razumeju sve u potpunosti, sedenje za porodičnim stolom i slušanje složenih rasprava između roditelja pomoći će im da usvoje informacije o aktualnim događajima. Takođe će ih naučiti kako da cene zdravu raspravu i učestvuju u njoj.

Prema April Eldemire, licenciranoj bračnoj i porodičnoj terapeutkinji, emocionalno podučavanje koje započinje slušanjem i iskrenim angažmanom ima dugoročne učinke te omogućuje deci da postanu samopouzdanija, inteligentnija i svestranija. "Ta deca neizbežno postaju pametna jer razgovaraju o svetu oko sebe", objasnio je Heo. "Prisiljeni su da shvate šta se događa kako bi o tome mogli razgovarati."

2. Podstiču ljubav prema čitanju

Deca koja odrastaju u domovima u kojima se mnogo čita postižu bolje rezultate u razumevanju pročitanog i ranoj kogniciji od svojih vršnjaka. U vreme kada tehnologija napreduje, a posledice vremena provedenog pred ekranima postaju sve očiglednije, takva deca kreću u školu sa znatnom prednošću. "S vremenom, gomilanje znanja, veština obrade informacija i razumevanje načina na koji razmišljaju drugi pametni ljudi omogućuje deci da učinkovitije obrađuju informacije", rekao je Heo.

"No, važno je da dete čita ono što ga zanima." Studija iz 2020. pokazala je da je količina zajedničkog čitanja roditelja i deteta u dobi od jedne do dve i po godine direktno predvidela detetovo razumevanje pročitanog i motivaciju za čitanje godinama kasnije u osnovnoj školi.

3. Stvaraju okruženje koje podstiče znatiželju

Ako deca nemaju urođenu znatiželju, Heo kaže da se roditelji moraju potruditi izložiti ih prilikama za učenje. To može uključivati odlaske u muzeje, slušanje klasične muzike kod kuće ili otvoreno bavljenje vlastitim hobijima pred njima.

Znatiželja je prepoznata kao ključni faktor uspeha u STEM područjima, a istraživanja pokazuju da roditelji i učitelji igraju presudnu ulogu u njihovom razvoju kroz praktična i istraživačka okruženja. Bilo da se radi o poseti muzeju ili jednostavnom dopuštanju deci da slede svoje interese, aktivno negovanje znatiželje ima stvarne i merljive kognitivne koristi.

4. Razgovaraju o aktualnim događajima

Naravno, ne može svaki trenutak biti usmeren na čitanje ili učenje. Važno je razgovarati i o popularnoj kulturi. "Niste ovde samo da biste se zabavili, nego i da shvatite značenje koje se krije iza toga", istaknuo je Heo. "Raspravljanje o filmovima, knjigama i člancima aktivira dečji um." Još važnije, time ih učite da je učenje zabavno.

Terapeutkinja za parove i porodicu Meri Kej Kočaro potvrđuje da su deca koja odrastaju u domovima gde se podstiče učinkovita komunikacija osnaženija i samopouzdanija kao odrasli te se lakše snalaze u odnosima i na poslu.

5. Ponašaju se kao treneri, a ne samo kao navijači

Najkreativnija i najinteligentnija deca često dolaze iz podsticajnih okruženja gde su ih učili da prihvate svoju autentičnost i stvaraju zdrave navike. "Roditelji su poput trenera. Oni ne igraju utakmicu umesto deteta, već ga uče kako se igra", rekao je Heo. "Dovoljno su uključeni da podučavaju dete kao da je igrač." Roditelji koji vode umesto da samo hvale,, daju svojoj deci stvarne alate za izgradnju veština, a ne samo trenutni osećaj zadovoljstva.

6. Uče ih kako se odnositi prema drugima

Kreativnost i autentičnost proizlaze iz empatije - sposobnosti učenja iz tuđe perspektive, bez osuđivanja. To počinje s roditeljima, načinom na koji pristupaju razgovorima s drugim ljudima i rešavaju sukobe kod kuće. Visoka emocionalna inteligencija kod mladih, prema studiji iz 2023., dosledno je povezana s boljim međuljudskim odnosima, mentalnim zdravljem i većom otpornošću.

"Pokušavate ih naučiti da mogu analizirati svet oko sebe i učestvovati u raspravama, a da stvari ne shvataju lično", objasnio je Heo, dodajući da vrlo inteligentna deca imaju i emocionalnu inteligenciju koja im pomaže u interakciji s vršnjacima i odraslima.

7. Stvaraju siguran prostor bez osuđivanja

"S mamom nisam mogao razgovarati ni o čemu jer je u svojim reakcijama bila prilično ekstremna. S druge strane, otac je bio zaista otvoren čuti šta imam da kažem. Suzdržavao se od osuđivanja kako bi zajedno sa mnom sve proanalizirao pa smo mogli voditi dublje razgovore", podelio je Heo svoje iskustvo.

Deca koja odrastaju u osuđujućim domaćinstvima ne samo da teže usvajaju zdrave navike, već u odrasloj dobi imaju i veće stope depresije, anksioznosti i socijalnih poteškoća. "Ako dete ima roditelja koji ga osuđuje, prekinuće komunikaciju, što ga sprečava u obradi informacija", zaključuje Heo, ističući da to zaustavlja kognitivni rast i znatiželju.

Za usaditi deci ljubav prema učenju nisu potrebni ogromni resursi. Neka deca izrastu u vrlo inteligentne odrasle osobe čak i bez podsticaja, a neki, kako tvrdi i Heo, uspeju uprkos svojim okolnostima. Na kraju, inteligencija je složena, a sve što roditelji mogu učiniti jeste podržati svoju decu, negovati sigurno okruženje za njihov napredak i otvoreno komunicirati.