Žena pokrenula raspravu na Internetu! Njena ćerkica ima 4 godine, a ona je i dalje DOJI - evo i ZAŠTO!

Šinai Viser, 34-godišnja majka koja promoviše holistički pristup roditeljstvu, odgovorila je na negativne komentare i objasnila zašto se odlučila na produženo dojenje.

"Ne radim to zbog sebe"

Viser, koja je na Instagramu poznata pod imenom @mindful_mamma_za, u razgovoru za "People" pojasnila je razloge svoje odluke. Istakla je da to ne radi zbog sebe, nego zbog dobrobiti svog deteta.

"Čula sam komentare da je to neprimereno, nezdravo ili da stvara preveliku zavisnost. Neki pretpostavljaju da se radi o mojim potrebama, a ne o potrebama mog deteta, što je potpuno pogrešno", rekla je. "Svako ko je ikad dojio zna da ovo ne radim zbog sebe."

Priznala je da je i sama nekada smatrala kako je kraće dojenje ono što se u zapadnoj kulturi smatra "normalnim". Ali nakon što je istražila praksu u drugim delovima sveta, promenila je mišljenje.

Kako kaže, kroz istoriju i u mnogim kulturama deca su se dojila znatno duže nego što je to danas uobičajeno na Zapadu. "Kad sam saznala da su ljudi kroz istoriju dojili mnogo duže nego mi danas, promenila sam pogled na produženo dojenje. Ono nije biološki neobično, samo je kulturološki neuobičajeno", rekla je Viser.

"Dojenje nije samo hrana"

Naglasila je i da svoju 4-godišnju ćerku ne doji ni približno često kao mlađe dete, 20-mesečnu bebu, te da sve zavisi od potreba starije devojčice.

"Ponekad dojim jednom dnevno, a ponekad prođe i nekoliko dana bez toga. To se događa retko i s razlogom. Kratko traje, mirno je i ona to sama traži", objasnila je. Prema njenim rečima, u toj dobi dojenje više nije pitanje ishrane, nego detetu pruža utehu i pomaže mu u emocionalnoj regulaciji. Opisala ga je kao način "regulacije nervnog sistema".

"To je trenutak mira, povezanosti i sigurnosti. Detetovo se telo smiri, disanje uspori, a emocije se stišaju. To je sredstvo emocionalne regulacije, a ne samo hranjenje", dodala je.

Na pitanje kada planira prestati dojiti, odgovorila je da će se to dogoditi onda kada to bude "zajednička odluka" nje i njene dece.

Stručnjaci ističu prednosti dužeg dojenja

Iako se deo javnosti ne slaže s njenim stavovima, stručnjaci navode da duže dojenje može imati niz koristi. Dr. Kolin Miči, predsednik odbora za ishranu Kraljevskog koledža za pedijatriju i dečje zdravlje, istakao je da dojenje pomaže deci u zaštiti od bolesti, ali može imati i dugoročan učinak.

"Dobro je poznato da su dojene bebe bolje zaštićene od infekcija disajnih puteva i upala uva, imaju manji rizik od sindroma iznenadne dojenačke smrti te manju verovatnoću razvoja gojaznosti. Zanimljivo je da se koristi dužeg dojenja ne vide samo u ranoj dobi, nego se kasnije u životu mogu povezati i s višom inteligencijom i boljim izgledima za zaradu", rekao je za "The Guardian".

U mnogim delovima sveta to nije retkost

Produženo dojenje nije neuobičajeno izvan zapadnog sveta. Na primer, prema podacima organizacije "Mother’s Choice Products", u Turskoj majke decu doje između 18 i 24 meseci, dok se u Gvatemali deca doje do 12 meseci. S druge strane, u Velikoj Britaniji stopa dojenja među najnižima je u Europi, što se često povezuje s kulturnim normama i manjkom sistemske podrške majkama.