Da li ste čuli za "NACHO RODITELJSTVO"?

Naziv dolazi iz engleske fraze "not your kid, not your problem" (nije tvoje dete, nije tvoj problem). U praksi to znači da se očuh ili maćeha povlače kad se dete loše ponaša, prepuštajući disciplinovanje i postavljanje autoriteta biološkom roditelju. Savetnica Ejmi Rigton i psihoterapeutkinja Debi Kinan objašnjavaju prednosti i rizike takvog pristupa.

"U mnogim slučajevima ovo uopšte nije formalno dogovorena strategija, nego nešto što se spontano razvije u porodičnoj dinamici dok odrasli pokušavaju da smanje sukobe ili napetost između očuha ili maćehe i deteta", kaže Rigton za "HuffPost". Iako u svojoj praksi sve češće viđa ovaj trend, napominje da je reč o "prilično opuštenom pristupu" koji može imati i pozitivne i negativne posledice na odnose u porodici.

Prednosti "nacho roditeljstva"

Povezanost je deci izuzetno važna, a povlačenjem iz uloge disciplinara očusi i maćehe mogu se usredsrediti upravo na izgradnju odnosa, što je ključno u razdoblju prilagođavanja. Aktivnosti temeljene na zajedničkim interesima i svakodnevna interakcija mogu pomoći detetu da upozna novu odraslu osobu bez osećaja da se njegova postojeća porodična struktura zamenjuje ili ugrožava.

Suprotno tome, ako bi očuh ili maćeha prerano preuzeli autoritativnu ulogu, dete bi to moglo doživeti kao nametanje ili pretnju, što bi izazvalo otpor ili ogorčenost. "U mnogim slučajevima to može dugoročno narušiti mogućnost stvaranja odnosa poverenja", upozorava Rigton.

Kinan dodaje da "nacho roditeljstvo" može biti "koristan početni pristup za partnere koji ulaze u nove porodične zajednice" jer im omogućuje da grade poverenje i povezanost s decom. "Pozitivno je i to što očuh ili maćeha ne ispadaju ‘strogi policajac’", kaže. "To im omogućuje da u odnos unesu empatiju i toplinu, dok istodobno podržavaju autoritet bioloških roditelja." Ipak, stručnjakinje naglašavaju da ovaj pristup nije održiv kao dugoročna metoda.

Nedostaci ovakvog pristupa

Ako se o ovakvom pristupu ne razgovara otvoreno ili se ne primenjuje svesno, može nastati zbrka oko uloga i odgovornosti unutar porodice. "Iz dečje perspektive zbunjujuće je ili uznemirujuće imati u kući odraslu osobu koja ne reaguje onako kako deca očekuju da odrasli reaguju", kaže Rigton.

Dete bi moglo pomisliti: "Ponašam se grozno pred očuhom, a njega nije briga - mogu da radim šta god hoću." Ili: "Maćeha me ne podnosi, uvek ode kad se događa nešto važno." Rigton dodaje: "Dete će se pitati zašto ta odrasla osoba ne ispravlja njegovo ponašanje, ne sprovodi pravila i ne reaguje kao drugi odrasli. To može dovesti do osećaja nesigurnosti, zbunjenosti ili čak odbačenosti."

Deca bi mogla pokušati i manipulisati situacijom te okretati roditelje jedne protiv drugih. Kinan upozorava i da se autoritet očuha ili maćehe dugoročno može potkopati ako nikada ne postavljaju granice niti sprovode posledice za loše ponašanje.

Iako "nacho roditeljstvo" u početku može smanjiti napetost u partnerskom odnosu, s vremenom može izazvati ozbiljne probleme. "Ako se sprovodi bez razgovora i jasnog dogovora, može negativno uticati na vezu između partnera", objašnjava Rigton. "Biološki roditelj može partnerovo povlačenje doživeti kao manjak predanosti porodice. To ponekad zvuči kao poruka: ‘tvoja deca nisu moja briga’." Takva situacija lako stvara emocionalnu distancu, naročito ako jedan roditelj oseća da sav teret odgajanja nosi sam, dok se drugi povlači.

Ključ uspeha je u komunikaciji

Ako se "nacho roditeljstvo" događa nesvesno, "nesigurnost koju stvara može opteretiti i partnerski odnos i odnose unutar nove porodice, što često dovodi do ozbiljnog narušavanja porodične dinamike", zaključuje Rigton. Zato je komunikacija presudna.

"Da bi se mešane porodice uspešno nosile s ovim pristupom, potreban je stalan dijalog između odraslih i dece", kaže. "Kada se o pristupu otvoreno govori i kada se on prilagođava potrebama svih, može poslužiti kao privremeni okvir dok se odnosi postupno razvijaju. Porodični sastanci pritom su izuzetno0 korisni."

S vremenom, kako se poverenje učvrsti, očuh ili maćeha mogu prirodno preuzeti više odgovornosti u porodici, bez osećaja da je odnos nametnut ili forsiran.