Pokorio pola Evrope, a bežao od zečeva: Napoleon jedva izvukao živu glavu pred NAJEZDOM ZEČEVA

Napoleon Bonaparta je rođen 15. avgusta 1769. godine na Korzici. Njegov maternji jezik bio je korzikanski, a govorio je i italijanski. Francuski je učio kasnije i dugo je zadržao korzikanski akcenat. 

Njegove taktike i danas se izučavaju na vojnim akademijama. Tokom vladavine sproveo je brojne reforme, među kojima su uspostavljanje sistema javnog obrazovanja, centralizacija države i uvođenje principa jednakosti pred zakonom.

Njegov najpoznatiji pravni doprinos bio je Građanski zakonik iz 1804. godine, poznat kao Napoleonov zakonik, koji je uticao na pravne sisteme širom sveta.

Mračna strana priče o Napoleonu

Napoleonovi ratovi doneli su ogromna razaranja širom Evrope, dok je njegova vlast bila autoritarna i ograničavala slobodu štampe i političko delovanje protivnika. Posebno je kontroverzna odluka iz 1802. godine kojom je ponovo uvedeno ropstvo u francuskim kolonijama.

Napoleon protiv zečeva

Iza moćnog vojskovođe krije se i jedna prilično bizarna anegdota.

Nakon potpisivanja Tilzitskog mira 1807. godine, Napoleon je poželeo da ide u lov na zečeve. Njegov načelnik štaba Aleksandar Bertje organizovao je lov i pripremio nekoliko hiljada životinja.

Kada su zečevi pušteni, umesto da pobegnu, pojuriše pravo prema Napoleonu. U velikom broju su ga opkolili i navodno jurili sve do njegove kočije, u koju je car na kraju morao da se skloni.

Objašnjenje je zapravo mnogo manje dramatično: zečevi su bili pripitomljeni i verovatno su ljude povezivali sa hranom. Dakle, Napoleon nije poražen u bici sa divljim zverima, već je verovatno postao žrtva slatkih zeka koje su jedva čekale ručak.

Voleo je vrele kupke

Napoleon je, prema svedočenjima, uživao u dugim i veoma toplim kupkama. U kadi je umeo da čita, razgovara i obavlja državne poslove.

Kažu da je voleo i slatki koren, odnosno, sladić, koji je navodno koristio kako bi ublažio kašalj.

Tako je iza jedne od najmoćnijih figura evropske istorije ostala neobična mešavina vojne genijalnosti, velikih reformi, autoritarne vlasti i nekoliko prilično apsurdnih anegdota.

Žozefina

Šest godina starija udovica i majka dvoje dece, Žozefina se udala za Napoleona 1796, dve godine nakon što je njen prvi suprug pogubljen na giljotini. Prva supruga Napoleona Bonaparte je imala ogroman uticaj u pariskom visokom društvu i pomogla je da Napoleon uđe u krugove koji su mu bili politički i društveno korisni.

Nije mogla da ima decu s Napoleonom, što je na kraju presudilo da se Napoleon od nje razvede 1809. kako bi mogao da dobije naslednika. Međutim, Napoleon ju je, prema sačuvanim izvorima, dugo voleo i nakon razvoda.

Umrla je 1814. godine, nekoliko nedelja nakon Napoleonovog prvog pada i abdikacije.

Potomstvo

Sa drugom suprugom, Marijom Lujzom, imao je jednog sina. Pored toga, po svom zakonskom priznanju, ali i DNK dokazima, imao je bar dvoje vanbračne dece.

Smrt

Umro je 1821. u izbeglištvu na ostrvu Sveta Jelena, gde je živeo šest godina nakon konačnog poraza u bici kod Vaterloa.