Alfred Hičkok: „Gospodar napetosti“ koji je od straha napravio umetnost

Alfred Hičkok se rodio pre tačno 127 godina u Londonu. Smatra se da je jedan od najuticajnijih filmskih reditelja svih vremena, a njegova ostvarenja i danas se gledaju, proučavaju i analiziraju.

Način na koji je gradio napetost doneo mu je nadimak „Master of Suspense“, odnosno, „gospodar napetosti“.

Od britanske kinematografije do Holivuda

Filmsku karijeru započeo je u Britaniji, gde je postepeno izgradio prepoznatljiv rediteljski stil. Posebno mesto u njegovoj karijeri zauzima film „Ucena“ („Blackmail“) iz 1929. godine, koji se često navodi kao prvi britanski zvučni film.

Njegov prelazak u Holivud otvorio je novo poglavlje. Hičkok je postao jedan od najpoznatijih reditelja svog vremena, a njegovi filmovi počeli su da oblikuju način na koji publika doživljava misteriju, strah i psihološku napetost.

Jedan od njegovih zaštitnih znakova bili su i kratki nastupi u sopstvenim filmovima. Hičkok se pojavio u čak 40 svojih ostvarenja, često samo na nekoliko sekundi. Publika je tako vremenom počela da očekuje njegovo pojavljivanje, pretvarajući ga u svojevrsni zaštitni znak.

„Ledene plavuše“

Hičkok je posebno poznat po heroinama koje su spolja delovale hladno, elegantno i nedostižno, dok su ispod te površine skrivale snažnu strast i emocionalnu složenost.

Taj tip žene kasnije je opisan kao „ledena plavuša“, odnosno plavuša koja „ispod spoljašnje hladnoće skriva vatru“. Kao jedan od primera navodi se Grejs Keli, dok je glumica Madlen Kerol još ranije oblikovala ovaj tip junakinje u Hičkokovom filmu „39 stepenika“ („The 39 Steps“) iz 1935. godine.

Grejs Keli će kasnije postati jedna od najprepoznatljivijih Hičkokovih junakinja, pojavljujući se u filmovima poput „Prozora u dvorište“, „Pozovi M radi ubistva“ i „Drž'te lopova“.

„Psiho“ i scena koja je promenila horor

Jedan od filmova koji su zauvek promenili žanr bio je „Psiho“ („Psycho“) iz 1960. godine. Hičkok je u njemu prekršio neka od nepisanih pravila tadašnjeg Holivuda.

Najpoznatiji primer je scena tuširanja u kojoj glavna junakinja umire mnogo ranije nego što bi publika očekivala. Ne samo da je nasilje bilo neuobičajeno eksplicitno za tadašnje vreme, već je ubistvo žene koja je do tog trenutka predstavljena kao centralni lik dodatno šokiralo gledaoce.

Scena je postala jedna od najpoznatijih u istoriji filma i svojevrsni temelj modernog horora. Hičkok je, međutim, pažljivo kontrolisao svaki njen detalj.

„Krv“ koja se vidi u sceni zapravo je bila čokoladni sirup. Na crno-belom filmu izgledao je uverljivije od scenske krvi i imao je odgovarajuću gustinu. Zvuk ubadanja noža napravljen je zabadanjem noža u dinju, čime je dobijen karakterističan zvučni efekat.

Hičkok je „Psiho“ snimio u crno-beloj tehnici, između ostalog, i zato što je želeo da nasilje u sceni tuširanja ne deluje previše brutalno. Time je istovremeno dobio i vizuelni stil koji je delovao još strašnije.

Zašto je Alfred Hičkok ostao važan?

Hičkok nije bio samo reditelj trilera. Njegova posebnost bila je u tome što je znao da publiku natera da se plaši onoga što još nije videla. Napetost je često gradio informacijama koje gledalac ima, dok ih likovi nemaju, ili obrnuto.

Zato njegovi filmovi funkcionišu i decenijama kasnije. Hičkok je razumeo jednu prilično neprijatnu istinu o ljudima: često nas više plaši ono što zamišljamo nego ono što zaista vidimo.

Njegov uticaj može se prepoznati u trilerima, hororima i psihološkim dramama koje su nastale mnogo godina posle njegovih filmova. Iako nikada nije osvojio Oskara za najbolju režiju, Alfred Hičkok je ostavio nešto što je za filmskog autora verovatno mnogo trajnije od same nagrade: stil koji je postao sinonim za filmsku napetost.

 

Hičkok u brojkama

• 50+ dugometražnih filmova 
• skoro 60 godina karijere
• 40 pojavljivanja u svojim filmovima
• 6 Oskara u raznim kategorijama 
• 5 nominacija za Oskara za najbolju režiju
• 0 Oskara za najbolju režiju