Pokorio pola Evrope, a bežao od zečeva: Napoleon jedva izvukao živu glavu pred NAJEZDOM ZEČEVA

Napoleon Bonaparta je rođen 15. avgusta 1769. godine na Korzici. Njegov maternji jezik bio je korzikanski, a govorio je i italijanski. Francuski je učio kasnije i dugo je zadržao korzikanski akcenat. Njegove taktike i danas se izučavaju na vojnim akademijama. Tokom vladavine sproveo je brojne reforme, među kojima su uspostavljanje sistema javnog obrazovanja, centralizacija države i uvođenje principa jednakosti pred zakonom.Njegov najpoznatiji pravni doprinos bio je Građanski zakonik iz 1804. godine, poznat kao Napoleonov zakonik, koji je uticao na pravne sisteme &scaron;irom sveta. Mračna strana priče o Napoleonu Napoleonovi ratovi doneli su ogromna razaranja &scaron;irom Evrope, dok je njegova vlast bila autoritarna i ograničavala slobodu &scaron;tampe i političko delovanje protivnika. Posebno je kontroverzna odluka iz 1802. godine kojom je ponovo uvedeno ropstvo u francuskim kolonijama. Napoleon protiv zečeva Iza moćnog vojskovođe krije se i jedna prilično bizarna anegdota.Nakon potpisivanja Tilzitskog mira 1807. godine, Napoleon je poželeo da ide u lov na zečeve. Njegov načelnik &scaron;taba Aleksandar Bertje organizovao je lov i pripremio nekoliko hiljada životinja.Kada su zečevi pu&scaron;teni, umesto da pobegnu, pojuri&scaron;e pravo prema Napoleonu. U velikom broju su ga opkolili i navodno jurili sve do njegove kočije, u koju je car na kraju morao da se skloni.Obja&scaron;njenje je zapravo mnogo manje dramatično: zečevi su bili pripitomljeni i verovatno su ljude povezivali sa hranom. Dakle, Napoleon nije poražen u bici sa divljim zverima, već je verovatno postao žrtva slatkih zeka koje su jedva čekale ručak. Voleo je vrele kupke Napoleon je, prema svedočenjima, uživao u dugim i veoma toplim kupkama. U kadi je umeo da čita, razgovara i obavlja državne poslove.Kažu da je voleo i slatki koren, odnosno, sladić, koji je navodno koristio kako bi ublažio ka&scaron;alj.Tako je iza jedne od najmoćnijih figura evropske istorije ostala neobična me&scaron;avina vojne genijalnosti, velikih reformi, autoritarne vlasti i nekoliko prilično apsurdnih anegdota. Žozefina&Scaron;est godina starija udovica i majka dvoje dece, Žozefina se udala za Napoleona 1796, dve godine nakon &scaron;to je njen prvi suprug pogubljen na giljotini. Prva supruga Napoleona Bonaparte je imala ogroman uticaj u pariskom visokom dru&scaron;tvu i pomogla je da Napoleon uđe u krugove koji su mu bili politički i dru&scaron;tveno korisni. Nije mogla da ima decu s Napoleonom, &scaron;to je na kraju presudilo da se Napoleon od nje razvede 1809. kako bi mogao da dobije naslednika. Međutim, Napoleon ju je, prema sačuvanim izvorima, dugo voleo i nakon razvoda.Umrla je 1814. godine, nekoliko nedelja nakon Napoleonovog prvog pada i abdikacije. Potomstvo Sa drugom suprugom, Marijom Lujzom, imao je jednog sina. Pored toga, po svom zakonskom priznanju, ali i DNK dokazima, imao je bar dvoje vanbračne dece. Smrt Umro je 1821. u izbegli&scaron;tvu na ostrvu Sveta Jelena, gde je živeo &scaron;est godina nakon konačnog poraza u bici kod Vaterloa.

Pokorio pola Evrope, a bežao od zečeva: Napoleon jedva izvukao živu glavu pred NAJEZDOM ZEČEVA

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest