Mata Hari je postala simbol FATALNE ŽENE, špijunke i zavodnice, ali njena stvarna priča mnogo je TRAGIČNIJA od mita koji je nadživeo vekove

Početkom 20. veka svetla Pariza tražila su senzaciju, a dobila su nju.

Pred publikom elitnih salona pojavila se žena tamne puti, ukrašena teškim draguljima i velovima koji su više otkrivali nego skrivali. Predstavila se kao Mata Hari, što na malajskom jeziku znači „oko dana“, odnosno Sunce. Tvrdila je da je rođena u svetom indijskom hramu, da su je tajnama ritualnog plesa podučavale sveštenice i da u njenim venama teče krv egzotičnih princeza.

Evropa, opčinjena orijentalizmom, pala je pod njene noge.

Kraljevi, ministri, bogati bankari i visoki oficiri utrkivali su se za njenu naklonost, ne sluteći da se iza raskošne iluzije krije Margareta Gertruda Zele, ćerka propalog holandskog trgovca šeširima.

Od nesrećnog braka do života pod maskom

Bekstvo od stvarnosti i dubokih porodičnih trauma Margareta je započela veoma rano. Udala se za znatno starijeg oficira holandske vojske i sa njim otišla u tadašnju Holandsku Istočnu Indiju, današnju Indoneziju.

Međutim, umesto sreće, dočekale su je godine nasilja, porodične tragedije i gubitak deteta. Nakon raspada braka vratila se u Evropu bez novca, ugleda i sigurnosti.

Shvativši da joj društvo tog vremena nudi veoma malo mogućnosti, odlučila je da izmisli novu sebe.

Sahranila je bolnu prošlost i stvorila Mata Hari – misterioznu plesačicu, egzotičnu lepoticu i ženu o kojoj će pričati cela Evropa.

Vrlo brzo postala je jedna od najpoznatijih i najskupljih kurtizana svog vremena.

Opasna igra u vreme rata

Kada je 1914. godine izbio Prvi svetski rat, svet luksuza i salonskih zabava nestao je preko noći.

Kao državljanka neutralne Holandije, Mata Hari mogla je da putuje širom Evrope, što je u ratnim uslovima bilo gotovo nezamislivo. Upravo ta privilegija probudila je sumnju obaveštajnih službi.

Njeni ljubavnici bili su visoki vojni i politički zvaničnici sa obe strane fronta, a potreba za novcem uvukla ju je u opasnu igru.

Prihvatila je novac od Nemaca, a zatim svoje usluge ponudila i Francuzima, verujući da i dalje kontroliše situaciju.

Međutim, rat nije bio pozornica na kojoj je mogla da vodi glavnu reč.

Foto: World History Archive / Universal images group / Profimedia

Da li je zaista bila špijunka?

Istoričari danas smatraju da je Mata Hari bila mnogo više žrtva okolnosti nego opasan špijun.

Francuska kontraobaveštajna služba presrela je nemačke radio-poruke u kojima se pominjao agent pod oznakom H-21. Sumnja je ubrzo pala upravo na nju.

Iako brojni dokumenti pokazuju da informacije koje je prenosila nisu imale značajnu vojnu vrednost i da su uglavnom bile poznate ili zastarele, vojni sud nije imao milosti.

Početkom 1917. godine uhapšena je u Parizu i optužena za izdaju koja je, prema navodima optužnice, dovela do smrti desetina hiljada francuskih vojnika.

Poslednji ples sa smrću

Poslednji čin njene životne drame odigrao se 15. oktobra 1917. godine u šumi Vensen nadomak Pariza.

Pred streljački vod izašla je dostojanstveno i mirno. Odbila je povez preko očiju i nije dozvolila da je vežu za stub.

Prema svedočenjima prisutnih, neposredno pre pucnja poslala je poljubac vojnicima koji su držali puške.

Tog jutra završio se život Margarete Gertrude Zele, ali je rođena legenda Mata Hari.

Više od jednog veka kasnije, istoričari se i dalje spore oko njenog stvarnog značaja u špijunskim igrama Prvog svetskog rata. Ono što je sigurno jeste da nije promenila tok istorije, ali je svojom smrću zauvek postala simbol žene koja je živela između stvarnosti i mita.

Njena priča ostala je upozorenje da u vremenima velikih kriza istina često strada zajedno sa onima koje društvo odluči da okrivi.