Silno se zaljubio, ali se plašio da joj to prizna! Ko je bio lepi "Tomi", misteriozni srpski zet - muž Milene Pavlović Barili?

Krajem 1943, naša poznata slikarka Milena udala se za Amerikanca Roberta Tomasa Astora Goslena (rođ. 1921. godine), kojeg je upoznala posle njene izložbe u Vašingtonu u maju 1943. godine. On je tada bio na školovanju u kasarni Stjuart u državi Džordžija. Pričalo se da se Goslen jedno vreme predstavljao kao daleki rođak bogate njujorške porodice Astor, mada po svemu sudeći nisu bili rođaci. On je bio i ostao jedan od najmisterioznijih likova iz Mileninog života. U brojnim knjigama koje se mogu naći na našem tržištu, ali i u Galeriji koja je posvećena Mileni u Požarevcu, možemo saznati samo osnovne podatke o tajanstvenom srpskom zetu.

O njihovom poznanstvu možda najbolje svedoči pismo koje je Goslen poslao Mileninoj majci Danici. Tu piše da su se "upoznali kod zajedničkog prijatelja čiji je portret ona uradila. Bio je siguran da na nju nije ostavio nikakav utisak jer, kada ju je posle izvesnog vremena pozvao na čaj, Milena ga se nije setila i odbila je poziv."

Međutim, Goslen je bio uporan i na kraju je ubedio da se vide. Na prvom sastanku, sedeli su u bašti hotela; bilo je veoma toplo, pili su hladan čaj i jeli kolače. Goslen je predložio da mu ona uradi portret a Milena je pristala. Čitavog leta, on je sedeo pred njom, pet dana u nedelji, po dva sata, dok je ona radila sliku. Silno se zaljubio, ali se plašio da joj to prizna.

Kada je početkom decembra dobio nekoliko dana odsustva, Milena i on se nalaze u Vašingtonu. Stigao je na dogovoreno mesto mnogo pre nje. Prikupio je svu hrabrost i upitao da se uda za njega. Tokom veridbe, dogovorili su da kroz tri nedelje ona dođe da se venčaju. Goslenova majka i Milena došle su uoči Božića u mali industrijski grad u Severnoj Karolini u kome je on tada službovao.

Dana 24. decembra 1943. venčao ih je beležnik u maloj sobi opštinske zgrade. Milena je lično u "Njujork pejpers" ( New York Papers) poslala tekst za objavu o venčanju, svesna značaja reklame i PR-a za svoj rad.

Krajem decembra 1944. godine, Milena se sa suprugom seli u novi stan u 88. ulici u Njujorku, gde su proveli tri najsrećnija meseca. Stigla joj je i nova ponuda da izradi dekor i skice za kostime za balet "San letnje noći" za veoma veliki honorar. Nazirao se kraj rata u Evropi, a Milena se nadala skorom susretu sa roditeljima.

Ali iznenada, posle noći provedene u baru hotela Plaza, gde su popili po nekoliko koktela i plesali, a potom odlaska u italijanski restoran, gde su večerali, ona je preminula od srčanog udara u utorak 6. marta 1945.godine.

Poznato je da Milenina majka Danica nikada Goslenu nije oprostila što je kremirao ćerkine posmrtne ostatke radi lakšeg transporta za Srbiju. Milenino telo je kremirano sa idejom da se urna sa posmrtnim ostacima prenese u Požarevac. Ali, komunističke vlasti Jugoslavije nisu Goslenu odobrile vizu; na Milenu i Danicu su gledali kao na "ostatke trule buržoazije", tako da je urnu sa pepelom morao da preda ocu Brunu u Rimu.

U leto 1947. Goslen je doneo urnu Brunu Bariliju, a zajedničku fotografiju (sa pismom) poslali su Danici 29. avgusta.

Goslen se kasnije oženio po drugi put i dobio ćerku kojoj je dao ime Milena.

Dolazio je u Požarevac sa drugom suprugom da obiđe Galeriju 70-ih godina prošlog veka. Po svedočenju vodiča Smiljane Stojanović, bio je vidno uzbuđen i potrešen kada je razgledao Milenine slike, lične predmete i odlivke njenih ruku.

Od Branke Đorđević Nakaniši, istoričarke umetnosti i novinara, saznajemo nove i nepoznate detalje o životu Goslena. Branka je provela 40 godina u Americi i Kanadi, a sâda ponovo živi u rodnom Beogradu, istražujući Beograd između dva svetska rata.

O Mileninoj majci Danici i vremenu koje je provela na dvoru u Beogradu podučavajući kraljicu Mariju Karađorđević srpskom jeziku, ona je objavila priču "Kraljičina učiteljica" u knjizi "Bio jednom jedan Beograd – ispred i iza kulisa" (2023), a slovi i za velikog poštovaoca dela Milene Pavlović Barili.

Za RT Balkan ona kaže: "Goslenovu ćerku – Milenu Goslen Rada, rođenu u Vašingtonu 1957, upoznala sam u Sijetlu pre nešto više od tri godine. Kada mi je predstavljena punim imenom i prezimenom, odmah sam se setila da se muž naše Milene prezivao Goslen, a znala sam i da je ćerki dao ime Milena. Gospođa Goslen Rada se iznenadila kad sam je pitala u kakvoj je ona vezi sa Milenom Pavlović Barili .U vreme kada smo se upoznale, znala je tek ponešto o svojoj slavnoj imenjakinji. U toku našeg višegodišnjeg druženja, slala sam joj dodatne informacije i fotografije. Sve to je brižljivo sakupljala kako bi ostavila svojim ćerkama u vidu priče iz života njihovog dede. S' obzirom da je imala 18 godina kad joj je otac poginuo, a da je pre toga 5 godina provela u internatu, ona nije imala prilike da razgovara sa njim o njegovoj prošlosti i o ženi čije ime nosi."

Foto: Archive PL / Alamy / Profimedia

Branka Đorđević Nakaniši otkriva da je Goslen ćerki ostavio u nasleđe dva Milenina crteža i četiri slike, među kojima su njegov portret (1943), dva dela kojima je bio izgubljen trag – "Melanholija" (1938) i "Madona sa blizancima" (1942) – kao i njen poslednji autoportret (1943), za čije postojanje se uopšte nije znalo.

Ovaj autoportret nastaje krajem 1943 i većih je dimenzija od svih prethodnih. Na njemu Milena u levoj ruci drži slikarsku četkicu, koja predstavlja njen životni poziv, dok na desnoj ruci pokazuje venčani prsten. O važnosti koju za nju ima ova slika svedoči i način na koji je ona potpisana: na ramu slike su ispisani inicijali sa dodatim početnim slovom novog prezimena, M.P.B.G.

"Kada su se venčali Milena i Tomi, kako su ga zvali, on je imao 22 godine, a Milena 34. Iz ličnih dokumenata se vidi da je Goslen bio rođeni Njujorčanin, a prijave boravka pokazuju da je njegov porodični stan u Njujorku bio na prestižnoj adresi u najlepšem delu Park avenije, gde je i dalje u to vreme živela njegova majka Baterfild Goslen, dok je naša Milena iznajmljivala dvosoban stan sa upotrebom kupatila i telefona u skromnoj njujorškoj četvrti u kojoj su u to vreme uglavnom živeli emigranti nižeg srednjeg staleža" – naglašava Branka.

Goslen je uživao veliku popularnost među ženama, u kasarnu su mu stizala pisma brojnih devojaka, od kojih je većinu poslala Gloria Laura Vanderbilt (1924-2019) koja je često bila meta američkih tabloida – pisalo se o njenom ogromnom bogatstvu koje je nasledila od oca i ekscentričnom životu.

"Činjenica da umesto bogate i slavne Glorije on bira Milenu koja se tek snalazi i probija u Njujorku u potpunoj je suprotnosti sa verovanjem majke Danice da se Goslen oženio za njenu ćerku iz materijalnih razloga" – zaključuje Branka.

Posle Milenine smrti, trebalo mu je 9 godina da se sabere i ponovo oženi. Razrešen je vojne službe 1945. sa činom poručnika. Živeo je izvesno vreme u Parizu, a zatim u Madridu, baveći se poslovima u reklamnoj industriji. U Madridu je upoznao svoju drugu suprugu, Španjolku Luz de Igual, sa kojom se venčao u leto 1954. Ona je bila domaćica i 7 godina mlađa od Goslena, a vodila je poreklo iz obične građanske porodice srednje klase. Umrla je 2004. godine.

"Goslenu nije pošlo za rukom da se zbliži sa taštom Danicom ni putem toplih i emotivnih pisama koje joj je slao godinama, opisujući neke lepe momente iz prekratkog zajedničkog života sa Milenom, kao i iskrenu bol koju je osećao zbog njene prerane smrti" ,kaže Branka i za kraj razgovora dodaje: "Goslen je poginuo u saobraćajnoj nesreći 1976, vraćajući se sa aerodroma nakon ispraćaja ćerke u koledž."

Ali da se misterija oko Goslena ni ovde ne završava govori podatak da je on sahranjen u Hidalgu, a njegova druga supruga u Meksiko Sitiju, 90 km dalje, prenosi RT Balkan.