DESET iznenađujućih ČINJENICA o Džordžu Lukasu: "SREĆA sa sobom nosi i OLUJE"

Džordž Volton Lukas Junior je rođen 14. maja 1944. u Modestu, Kalifornija. O njegovom životu se manje-više sve zna - između ostalog, već 40 godina jedno je od najvećih holivudskih imena, ali, evo nekoliko fascinantnih činjenica koje možda niste znali o Džordžu Lukasu.

1. Nije oduvek želeo da bude filmski stvaralac

U stvari, tek nakon neuspeha u nekoliko drugih poslova  - prema časopisu "Holivud Reporter", kao tinejdžer Lukas je sanjao da postane profesionalni vozač trkačkih automobila sve dok mu gotovo fatalna nesreća u srednjoj školi nije osujetila te planove. Potom je pokušao da se pridruži Ratnom vazduhoplovstvu, ali je odbijen jer je imao previše kazni za prekoračenje brzine, piše mentalfloss.com.

2. Radio je za Rolingstonse

Jedan od Lukasovih najranijih filmskih poslova bio je snimateljski rad na filmu "Gimme Shelter", hvaljenom ostvarenju Alberta i Dejvida Mejslesa o Rolingstonsima iz 1970. godine. Reč je o dokumentarcu o besplatnom koncertu benda 1969. godine na stazi Altamont Spidvej u Kaliforniji kada je poginulo četvoro ljudi (uključujući Meredit Hanter, koja je izbodena nožem nedaleko od bine, a čije je ubistvo snimljeno na filmu).

LUCASFILM-20TH CENTURY FOX / Album / Profimedia

3. Jedan pas je imao veliki uticaj na njegov rad

Aljaski malamut koga je Lukas posedovao dok je radio prvi film "Ratovi zvezda" inspirisao ga je za dva, sada već, kultna lika: ime psa, Indijana, postalo je ime lika koji je igrao Harison Ford u serijalu "Indijana Džouns", a izgled Čubake, vernog pomoćnika Hana Sola u serijalu "Ratovi zvezda", bio je zasnovan na Lukasovom ljubimcu.

"Imao sam aljaskog malamuta kada sam radio 'Ratove zvezda. Veoma slatkog psa, uvek bi sedeo pored mene dok sam pisao. A kada bih se vozio, sedeo bi na prednjem sedištu. Malamut je veoma veliki pas - težak oko 59 kilograma i veći od čoveka, i veoma duge dlake", ispričao je jednom prilikom.

4. "Ratovi zvezda" nisu bili laka prodaja.

Iako se franšiza "Ratovi zvezda" pretvorila u jednu od najuspešnijih u istoriji filma, prvi film nisu odmah prihvatili potencijalni sponzori. Prema Lukasu, njegovu "svemirsku operu" odbili su i United Artists i Universal. I samo zbog uspeha njegovog prethodnog filma "Američki grafiti" iz 1975. godine, ubedio je ljude u 20th Century Fox-u da mu ukažu poverenje. Pritom, nije mogao da ih krivi što su bili skeptični prema njegovoj komercijalnoj privlačnosti. "Bilo je ludo - svemirski brodovi, i Vukiji, i roboti", rekao je Lukas. "Bilo je jednostavno drugačije od svega što je ikada ranije viđeno".

5. Delimično je zasnovao Hana Sola na Fransisu Fordu Kopoli

Razlog zašto je Han Solo iz "Ratova zvezda" tako simpatičan lik možda jeste taj što je "labavo" zasnovan na jednom od Lukasovih dobrih prijatelja. Nakon što je proveo vreme sa rediteljem Fransisom Fordom Kopolom na setu filma "Apokalipsa danas", Lukas je odlučio da Hanu doda neke od karakteristika ovog Oskarom nagrađivanog reditelja.

6. Dobio je i Zlatna malinu

Iako je Lukas bio nominovan za nekoliko Oskara, Zlatnih globusa, Emija i raznih drugih prestižnih nagrada, dobio je i pet nominacija za Zlatnu malinu - "nagradu" za najgore filmove snimljene u bilo kojoj godini. Između 1989. i 2003. godine, Lukas je zaradio pet nominacija za Zlatnu malinu i na kraju je 2003. godine poneo kući "nagradu" za najgori scenario (za film "Ratovi zvezda: Epizoda II - Napad klonova").

7. Lukasov omiljeni lik iz "Ratova zvezda" je Džar-Džar Binks

Iako je univerzum "Ratova zvezda" ispunjen stotinama nezaboravnih likova, Lukas - na užas mnogih fanova - dugo je tvrdio da je Džar- Džar Binks njegov omiljeni lik. Budalasti Gungan, koji se pojavljuje u prednastavcima, smatra se najneprijatnijim likom u serijalu. Godine 2019, dok je govorio o 20. godišnjici "The Phantom Menace", Lukas je izjavio da je film iz 1999. jedan od njegovih omiljenih u serijilu. "Naravno, Džar- Džar je moj omiljeni lik", rekao je "mrtav ozbiljan" Lukas. 

8. Bio je cimer sa još jednim poznatim rediteljem

Mnogi iz Lukasove grupe prijatelja, uključujući Rona Hauarda i Stivena Spilberga, kasnije su postali poznati pisci i reditelji. Kao i Lukasov cimer sa fakulteta, reditelj filma "Briljantin" Rendal Klajzer.

"Džordž i ja smo stigli na Univerzitet Južne Kalifornije u isto vreme", rekao je Klajzer časopisu "Bustle" 2015. godine. "Imao je kuću u kanjonu Topanga i tražio je cimera, pa sam se uselio. Živeo sam u prizemlju, a on na spratu. Radili smo na našim prvim filmovima. Bio sam glumac u njegovom prvom filmu, a on je snimao neke od mojih stvari", rekao je Klajzer, koji je, takođe, otkrio da je to dovelo do toga da se pokojna Keri Fišer, koja je igrala Leju Organu u "Ratovima zvezda", razmatrala za ulogu Sendi u filmu "Briljantin".

9. Govorio je u Kongresu 

Godine 1988, Lukas i Spilberg su otišli ​​u Vašington da govore pred Kongresom o neophodnosti usvajanja Bernske konvencije, globalnog sporazuma koji štiti autorska prava umetnika širom sveta i zabranjuje nekome da ih menja. (Sklonost ka bojenju klasičnih crno-belih filmova bila je trn u oku mnogim filmskim stvaraocima u to vreme).

"Ljudi koji menjaju ili uništavaju umetnička dela i našu kulturnu baštinu radi profita ili zbog moći su varvari", rekao je Lukas. "Ako zakoni Sjedinjenih Država nastave da tolerišu ovo ponašanje, istorija će nas sigurno klasifikovati kao varvarsko društvo". Naravno, i sam Lukas će kasnije digitalno izmeniti neke od svojih filmova, na veliko negodovanje nekih fanova "Zvezdanih ratova".

10. Planira da pokloni polovinu svog bogatstva

Lukas - koji je pokretačka snaga nekih od filmova sa najvećom zaradom svih vremena i koji je prodao svoj Lukasfilm Dizniju za četiri milijarde dolara - ima procenjenu neto vrednost od oko 5,5 milijardi dolara. Ali filantropija, posebno kada je u pitanju poboljšanje obrazovanja, uvek je bila deo Lukasovog života. Tako je 2010. godine potpisao  Zavet davanja, što je obećanje da će pokloniti polovinu svog bogatstva tokom svog života.

"Posvećujem većinu svog bogatstva poboljšanju obrazovanja", napisao je Lukas u uvodniku za "Holivud Reporter" 2010. godine.

"To je ključ opstanka ljudske rase. Moramo da planiramo našu kolektivnu budućnost, a prvi korak počinje društvenim, emocionalnim i intelektualnim alatima koje pružamo našoj deci. Kao ljudi, naš najveći alat za opstanak je naša sposobnost da razmišljamo i da se prilagođavamo i kao edukatori, pripovedači i komunikatori, naša odgovornost je da to nastavimo da činimo".

Drugom prilkom dodao je: "Sreća sa sobom nosi i oluje".