Alergije na hranu SVE ČEŠĆE! Da li se one mogu IZLEČITI ili preduprediti, tako što ćemo alergene deci davati u najranijem uzrastu?

U čemu je razlika između alergije na hranu i intolerancije? Može li se precizno utvrditi koje namirnice nam smetaju samo testom iz krvi i da li treba samo umanjiti njihovu količinu unosa? O ovoj temi razgovarali smo u "Jutru" sa alergologom dr Sanvilom Rašković i masterom ishrane i suplementacije Mirjanom Zafirović.

"Alergiske reakcije na hranu posmatramo kao netoksične, neželjene reakcije na hranu. Alergije na hranu su retke, mnogo su ređe nego inhalacione alergije. Imamo u dečjem uzrastu od 2 do 10 odsto neku formu alergije na hranu, i to zbog nezrelosti njihovog digestivnog trakta. Ta patologija u odraslom dobu je manja, što znači da imamo manji broj odraslih koji su alergični na neku namirnicu", govori alergolog dr Sanvila Rašković i podseća na četiri najčešća alergena – kikiriki, pšenično brašno, soja i mleko.

"Reakcije su jasno definisane. Crvenilo, koprivnjača, oticanje, kao i digestivne tegobe. U težem slučaju pacijent ima i gušenje", objašnjava dr Rašković.

Statistika govori da su alergije na hranu mnogo zastupljenije u gradovima nego u manjim mestima.

"Što se tiče gradova, dala bih nekoliko faktora koji utiču na povećanje alergija: hrana koja se jede, okruženje i životna sredina koja je jako bitan faktor pored genetike, kao što su kvalitet vazduha, kvalitet zemljišta i kvalitet vode. S druge strane, način života koji vodimo, stres, brzina, preopterećenost informacijama i obavezama dovodi do toga da naš imuni sistem i gastrointesivni sistem nisu na nivou kao nekada, 50 godina pre. U ruralnim mestima se jede više svežeg voća i povrća, tako da ima razlike u hrani i samim tim u učestalosti alergijskih reakcija", govori master ishrane i suplementacije Mirjana Zafirović.

Da li se alergije kod dece mogu preduprediti ukoliko te neke namirnice damo deci u ranijem uzrastu i tako smanjiti broj alergičnih pacijenata, pričale su doktorke u nastavku: