Ova zemlja na drugom kraju sveta, potpuno različita od naše - ima jednu sličnost sa Srbijom: Nema more, ali ima mornaricu!

Na pomen mornarice obično zamišljamo ratne brodove i velike luke, ali u Boliviji je prizor drugačiji: mornari služe među Andima, a njihova plovila seku vode Titikake, jezera koje dele Bolivija i Peru.

Na približno 3.812 metara nadmorske visine, daleko od talasa Pacifika, mornarica jedne kontinentalne države revnosno obavlja svoje svakodnevne zadatke. Iza mornarskih uniformi krije se priča o izgubljenoj obali koju zemlja ni nakon gotovo vek i po nije zaboravila.

Na prvi pogled zvuči kao šala, ali bolivijska mornarica ima vrlo konkretne razloge za svoje postojanje. Zemlja raspolaže velikim rekama i jezerom na kojima treba nadzirati saobraćaj, sprečavati mutne poslove i pomagati stanovništvu.

Uz te praktične zadatke, mornarica ima i simboličnu ulogu: održava živom ideju da bi Bolivija jednoga dana ponovo mogla da ima sopstveni izlaz na okean.

Foto: Gino Tuesta/Shutterstock

Kako je Bolivija ostala bez mora?

Bolivija nije oduvek bila odsečena od Pacifika. Nakon sticanja nezavisnosti 1825. godine, njena teritorija se protezala do okeana, obuhvatajući deo pustinje Atakame. Prekretnica je stigla 1879. godine, kada je izbio Pacifički rat, u kojem se Čile sukobio sa Bolivijom i Peruom.

Rat je završen čileanskom pobedom, a Bolivija je izgubila celu svoju obalsku teritoriju. Primirje je potpisano 1884, dok je Ugovorom o miru i prijateljstvu iz 1904. bolivijska nekadašnja obala formalno priznata kao čileanska teritorija. Zemlja je tako ostala bez sopstvenih morskih luka i direktnog teritorijalnog izlaza na Pacifik.

Ali ugovor iz 1904. zajamčio je Boliviji pravo slobodnog trgovinskog tranzita kroz čileansku teritoriju i pacifičke luke. Ključna je razlika u tome što korišćenje susedskih luka ne daje državi sopstvenu obalu ni suverenitet nad putem do nje.

Foto: gonthiagon/Shutterstock

Šta će mornarica zemlji bez obale?

Temelji današnje bolivijske mornarice postavljeni su u januaru 1963, osnivanjem rečne i jezerske vojne sile. Počela je sa četiri američka broda i približno 1.800 vojnika, većinom preuzetih iz kopnene vojske. Tri godine kasnije dobila je naziv Bolivijska pomorska sila.

NJeno područje delovanja čine unutrašnje vode. Osim Titikake, Bolivija ima velike reke koje pripadaju amazonskom slivu, a mornari na njima nadziru plovidbu i bore se protiv krijumčarenja, uključujući trgovinu drogom.

NJihov posao uključuje i dostavu potrepština udaljenim naseljima, kao i spasavanje ljudi i životinja tokom poplava. Primerice, humanitarna organizacija Amerikers (engl. Americares) opisala je kako su brodovi koje je donirala bolivijska mornarica služili kao pokretne ambulante na reci Mamore, dovodeći lekove i zdravstvenu negu do udaljenih zajednica.

Foto: hector Barcelona/Shutterstock

Mora nema, Dan mora se slavi

Svake godine 23. marta obeležava se Dan mora (šp. Día del Mar). Datum podseća na bitku kod Topatera 1879. i pogibiju Eduarda Abaroe, jednog od bolivijskih nacionalnih junaka.

Pitanje izlaza na more tokom decenija je bilo predmet brojnih diplomatskih razgovora. Bolivija je spor iznela i pred Međunarodni sud pravde u Hagu, tražeći da sud utvrdi kako Čile ima pravnu obavezu da pregovara o njenom suverenom pristupu Pacifiku.

Sud je presudio da Čile nije preuzeo takvu pravnu obavezu. Ipak, naglasio je da odluka ne sprečava dve zemlje da nastave dijalog. Presuda se, dakle, odnosila na obavezu pregovaranja, a eventualni budući dogovor ostao je pitanje diplomatije.