ZAŠTITNICA ŽENA, DECE I DOMA: Danas se proslavlja SVETA PETKA, a ovi OBIČAJI bi trebalo da se ispoštuju

Zaštitnici žena, dece i doma, brižnoj čuvarki siromašnih i bolesnih, vernici se obraćaju kroz molitvu tražeći spas od životnih nevolja, a postoje i brojna verovanja vezana za veliki praznik.

Prva u nizu jesenjih slava, Sveta Petka, šesta je po broju svečara koji je obeležavaju, što govori o ogromnom poštovanju koje svetiteljka od davnina uživa u srpskom narodu. Vekovi prolaze, ali priča o njoj i dalje nadahnjuje. Na ikonama predstavljena kao milostiva žena u crnom plaštu, mnogima je spasila život i izvela ih na pravi put. Kult svete Petke neguje se kod Srba, Grka, Rumuna, Bugara, a osim pravoslavaca poštuju ju je i ostali hrišćani.

Velika svetiteljka i čudotvorka rođena je polovinom 10. veka u Epivatu, selu kod grada Kalistratije, na obali Mramornog mora u Trakiji. Tada je sve to bila Vizantija. Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Imala je brata Jevtimija, koji se zamonašio veoma mlad, da bi kasnije postao episkop i svetitelj u Maditu kod Galipolja. Još kao devojčica, sa majkom je redovno odlazila u crkvu.

Ko je bila Sveta Petka?

Nakon smrti roditelja otišla je u Carigrad, gde se zamonašila u crkvi Svete Sofije i dobila ime Paraskeva (u prevodu sa grčkog – petak). Nakon toga zaputila se u Jordansku pustinju i živela strogim asketskim životom.

U poznoj starosti javio joj se anđeo koji joj je rekao da je dovoljno trpela iskušenja i da je uzornim životom dostojno pokazala veru u Gospoda, te je vreme da napusti pustinju i vrati se u zavičaj. Otišla je u svoj Epivat, gde je poživela još dve godine.

Sahranjena je po hrišćanskim običajima, ali ne na gradskom groblju, već izdvojeno od drugih. Po bugarskim izvorima, "počivala je neprimereno pored jednog stolara, nakon toga i jednog mornara, čija su telesa grozno mirisala. Zbog te neprijatnosti silom prilika otkopani su grobovi i tada je otkriveno da njeno telo nije istrulilo".

Tek kada su izvesni Jefimija i Georgije, nezavisno jedno od drugog, sanjali isti san o njenoj svetosti, narod je pronašao mesto gde su počivali zemni ostaci Svete Paraskeve. Iskopali su ih i položili u hram Svetog Petra i Pavla u Epivatu.

Čudotvorne mošti Svete Petke

Njene čudotvorne mošti prenošene su mnogo puta. Najpre u Carigrad, odakle ih bugarski car Jovan Asen 1238. preneo u Trnovo. Potom su se selile preko Vidina do Vlaške, nakon pada Bugarske pod Osmanlije. Kada je i Vlaška postala ugrožena turskim upadima, a na molbu srpske kneginje Milice sultanu Bajazitu, mošti su 1398. prenete u Srbiju, u srednjovekovni grad Županjevac, potom u manastir Ljubostinju, da bi konačno 1417. bile donete u Beograd.

Kad je Sulejman I 1521. godine osvojio Beograd, uz ostale dragocenosti u Carigrad je preneo i mošti Svete Petke. Na molbu i troškom moldavskog gospodara Vasilija Arbanasa Lupule, 1641. godine preseljene su u grad Jaši, gde se i danas nalaze (osim dva prsta šake, koji se čuvaju u crkvi Svete Petke na Kalemegdanu).

Hodočašće u Jašiju jedan je od glavnih verskih događaja u susednoj Rumuniji. Stotine hiljada vernika okupljaju se svakog oktobra kako bi obeležili spomen na veliku svetiteljku.

Sveta Petka: Običaji i verovanja

U srpskom narodu, najpoznatiji običaji vezani za ovaj praznik podrazumevaju uzdržavanje od teških kućnih poslova, naročito pranja veša i šivenja, paljenje tamjana i sveće, kao i sečenje slavskog hleba i vina u porodicama kojima je Sveta Petka krsna slava.

Posebno je zanimljivo čuvanje mrvica slavskog kolača, koje domaćice posipaju po kući ili stavljaju pod jastuk, jer se veruje da donose dobar san i dobru vest. Prema narodnom verovanju, devojke koje to učine mogu u snu videti budućeg muža. Takođe, veruje se da bi devojčicama na ovaj dan trebalo obući nove haljinice, kako bi ih cele godine pratila sreća.

Za Svetu Petku vezana je i tradicija lekovitih izvora i vode (najpoznatije na Beogradskoj tvrđavi, Kalemegdanu). Vernici se umivaju i piju tu vodu verujući u njenu moć ozdravljenja, naročito kod bolesti očiju. Zaštitnica žena i doma, čuvarka dece, starijih i bolesnih, u narodu je poštovana kao kućna svetiteljka koja drži porodicu na okupu.

Da li se 2026. godine posti na Svetu Petku?

Ove godine dilemu dodatno podstiče činjenica da Sveta Petka "pada" u utorak, pa mnogi ne znaju da li je na ovaj dan post obavezan ili ne, s obzirom na to da je crveno slovo. Odgovor je važan svima koji žele da praznik posvećen svetiteljki koja je veoma poštovana u srpskom narodu obeleže u skladu sa crkvenim pravilima, ali i da sačuvaju običaje koji se u njihovim porodicama prenose generacijama.

Kako se Sveta Petka 2026. godine proslavlja u utorak, tog dana nije propisan post, pa slavska trpeza može da bude mrsna. Ipak, to pravilo ne važi za oba slavska dana, odnosno za svečare koji će imati goste i 27. i 28. oktobra, prenosi Blic Žena.