ZAŠTITNICA ŽENA, DECE I DOMA: Danas se proslavlja SVETA PETKA, a ovi OBIČAJI bi trebalo da se ispoštuju

Za&scaron;titnici žena, dece i doma, brižnoj čuvarki siroma&scaron;nih i bolesnih, vernici se obraćaju kroz molitvu tražeći spas od životnih nevolja, a postoje i brojna verovanja vezana za veliki praznik.Prva u nizu jesenjih slava, Sveta Petka, &scaron;esta je po broju svečara koji je obeležavaju, &scaron;to govori o ogromnom po&scaron;tovanju koje svetiteljka od davnina uživa u srpskom narodu. Vekovi prolaze, ali priča o njoj i dalje nadahnjuje. Na ikonama predstavljena kao milostiva žena u crnom pla&scaron;tu, mnogima je spasila život i izvela ih na pravi put. Kult svete Petke neguje se kod Srba, Grka, Rumuna, Bugara, a osim pravoslavaca po&scaron;tuju ju je i ostali hri&scaron;ćani.Velika svetiteljka i čudotvorka rođena je polovinom 10. veka u Epivatu, selu kod grada Kalistratije, na obali Mramornog mora u Trakiji. Tada je sve to bila Vizantija. Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Imala je brata Jevtimija, koji se zamona&scaron;io veoma mlad, da bi kasnije postao episkop i svetitelj u Maditu kod Galipolja. Jo&scaron; kao devojčica, sa majkom je redovno odlazila u crkvu.Ko je bila Sveta Petka?Nakon smrti roditelja oti&scaron;la je u Carigrad, gde se zamona&scaron;ila u crkvi Svete Sofije i dobila ime Paraskeva (u prevodu sa grčkog &ndash; petak). Nakon toga zaputila se u Jordansku pustinju i živela strogim asketskim životom.U poznoj starosti javio joj se anđeo koji joj je rekao da je dovoljno trpela isku&scaron;enja i da je uzornim životom dostojno pokazala veru u Gospoda, te je vreme da napusti pustinju i vrati se u zavičaj. Oti&scaron;la je u svoj Epivat, gde je poživela jo&scaron; dve godine.Sahranjena je po hri&scaron;ćanskim običajima, ali ne na gradskom groblju, već izdvojeno od drugih. Po bugarskim izvorima, &quot;počivala je neprimereno pored jednog stolara, nakon toga i jednog mornara, čija su telesa grozno mirisala. Zbog te neprijatnosti silom prilika otkopani su grobovi i tada je otkriveno da njeno telo nije istrulilo&quot;.Tek kada su izvesni Jefimija i Georgije, nezavisno jedno od drugog, sanjali isti san o njenoj svetosti, narod je prona&scaron;ao mesto gde su počivali zemni ostaci Svete Paraskeve. Iskopali su ih i položili u hram Svetog Petra i Pavla u Epivatu.Čudotvorne mo&scaron;ti Svete PetkeNjene čudotvorne mo&scaron;ti preno&scaron;ene su mnogo puta. Najpre u Carigrad, odakle ih bugarski car Jovan Asen 1238. preneo u Trnovo. Potom su se selile preko Vidina do Vla&scaron;ke, nakon pada Bugarske pod Osmanlije. Kada je i Vla&scaron;ka postala ugrožena turskim upadima, a na molbu srpske kneginje Milice sultanu Bajazitu, mo&scaron;ti su 1398. prenete u Srbiju, u srednjovekovni grad Županjevac, potom u manastir Ljubostinju, da bi konačno 1417. bile donete u Beograd.Kad je Sulejman I 1521. godine osvojio Beograd, uz ostale dragocenosti u Carigrad je preneo i mo&scaron;ti Svete Petke. Na molbu i tro&scaron;kom moldavskog gospodara Vasilija Arbanasa Lupule, 1641. godine preseljene su u grad Ja&scaron;i, gde se i danas nalaze (osim dva prsta &scaron;ake, koji se čuvaju u crkvi Svete Petke na Kalemegdanu).Hodoča&scaron;će u Ja&scaron;iju jedan je od glavnih verskih događaja u susednoj Rumuniji. Stotine hiljada vernika okupljaju se svakog oktobra kako bi obeležili spomen na veliku svetiteljku.Sveta Petka: Običaji i verovanjaU srpskom narodu, najpoznatiji običaji vezani za ovaj praznik podrazumevaju uzdržavanje od te&scaron;kih kućnih poslova, naročito pranja ve&scaron;a i &scaron;ivenja, paljenje tamjana i sveće, kao i sečenje slavskog hleba i vina u porodicama kojima je Sveta Petka krsna slava.Posebno je zanimljivo čuvanje mrvica slavskog kolača, koje domaćice posipaju po kući ili stavljaju pod jastuk, jer se veruje da donose dobar san i dobru vest. Prema narodnom verovanju, devojke koje to učine mogu u snu videti budućeg muža. Takođe, veruje se da bi devojčicama na ovaj dan trebalo obući nove haljinice, kako bi ih cele godine pratila sreća.Za Svetu Petku vezana je i tradicija lekovitih izvora i vode (najpoznatije na Beogradskoj tvrđavi, Kalemegdanu). Vernici se umivaju i piju tu vodu verujući u njenu moć ozdravljenja, naročito kod bolesti očiju. Za&scaron;titnica žena i doma, čuvarka dece, starijih i bolesnih, u narodu je po&scaron;tovana kao kućna svetiteljka koja drži porodicu na okupu.Da li se 2026. godine posti na Svetu Petku?Ove godine dilemu dodatno podstiče činjenica da Sveta Petka &quot;pada&quot; u utorak, pa mnogi ne znaju da li je na ovaj dan post obavezan ili ne, s obzirom na to da je crveno slovo. Odgovor je važan svima koji žele da praznik posvećen svetiteljki koja je veoma po&scaron;tovana u srpskom narodu obeleže u skladu sa crkvenim pravilima, ali i da sačuvaju običaje koji se u njihovim porodicama prenose generacijama.Kako se Sveta Petka 2026. godine proslavlja u utorak, tog dana nije propisan post, pa slavska trpeza može da bude mrsna. Ipak, to pravilo ne važi za oba slavska dana, odnosno za svečare koji će imati goste i 27. i 28. oktobra, prenosi Blic Žena.

ZAŠTITNICA ŽENA, DECE I DOMA: Danas se proslavlja SVETA PETKA, a ovi OBIČAJI bi trebalo da se ispoštuju

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest