Kako sačuvati pravi SMISAO KRSNE SLAVE?

Krsna slava jedan je od najvažnijih običaja srpskog naroda, ali i prilika da se porodica okupi, neguje tradicija i podseti na duhovne vrednosti koje se prenose s generacije na generaciju. Ipak, u vremenu kada su bogata trpeza i broj gostiju često u prvom planu, postavlja se pitanje koliko se zaista čuva njen pravi smisao.

Iako se običaji razlikuju od kraja do kraja, suština krsne slave ostaje ista: vera, molitva, porodično zajedništvo i poštovanje tradicije.

Slava nas podseća na to ko smo i šta smo

„Slava je jedna od najlepših odlika srpskog naroda. Kada odnesemo slavski kolač u crkvu, prisetimo se ko smo i šta smo“, ističe jerej Stevan Jovanović.

Prema njegovim rečima, slavska trpeza ima posebnu svečanost, a sveća, ikona i kandilo nisu samo deo dekoracije, već simboli koji podsećaju na svetost ovog porodičnog praznika.

Žito obavezno, čak i za Aranđelovdan

Slavski kolač i žito neizostavni su deo obeležavanja krsne slave, bez obzira na to koji se svetitelj proslavlja. Važnu ulogu imaju i vino i molitva kojom sveštenik osveštava slavske darove. Prilikom obreda lomljenja kolača, domaćin i sveštenik zajedno učestvuju u molitvi, a tradicionalni pozdrav glasi: „Hristos je među nama“, na šta se odgovara: „Jeste i biće“. Kada sveštenik nije prisutan, kolač može da preseče domaćin, odnosno otac porodice.

Otac Stevan Jovanović objašnjava i zašto je slavskо žito važno čak i na Aranđelovdan, slavu za koju se ponekad pogrešno veruje da ga ne zahteva. Molitva nad žitom podseća na starozavetnu priču o proroku Danilu i trojici mladića koji su, uprkos životu u ropstvu, ostali verni svojoj veri.

Na slavi se govori o srpskim temama

Krsna slava ima i snažnu istorijsku i kulturnu dimenziju. Kako ističe naš sagovornik, slavska okupljanja vekovima su bila prostor za čuvanje narodnih običaja, jezika i identiteta. Podseća i na period austrougarske uprave u Bosni i Hercegovini, kada su, prema njegovim rečima, ćirilica, gusle i slava bile među simbolima srpskog identiteta na koje su vlasti vršile pritisak.

Šta kad se sin osamostali, a otac mu je još živ?

Posebna pitanja javljaju se kada sin osnuje svoju porodicu i odvoji se od roditelja. Prema običajima koje objašnjava jerej Jovanović, slava se preuzima od oca uz njegov blagoslov, a ne protiv njegove volje. Ako članovi porodice žive u istom domaćinstvu ili dvorištu, uobičajeno je da slave jednu slavu zajedno. Kada se osamostale i žive odvojeno, mogu da počnu da je obeležavaju u svom domu.

O verskom značaju krsne slave, obredima koji je prate, pravilima u vezi sa slavskim kolačem i žitom, kao i o tome kako se slava prenosi na naredne generacije, razgovarali smo sa ocem Stevanom Jovanovićem, jerejem. Ceo intervju pogledajte u prilogu!